Sveta Gora
 
Manastir Hilandar
Hilandarska knjižara
Građevine Utvrđenja van manastira Stara bolnica
 
 
  

Skit Svete Trojice, Spasove vode

 

 

 

 

Skit Svete Trojice poznatiji kao Spasova Voda nalazi se na oko 3 kilometara južno od manastira Hilandara u planinskom predelu ili oko 30 minuta hodom uz potok koji se sa brda Papa Konaki spušta ka Hilandaru. I to dolinom jaruge u kojoj je na nekoliko mesta kaptirana voda za manastir Hilandar. Posle pređenih dve trećine staze hodičasnik prelazi stenovit potok, kod ikone u jednoj niši koja predstavlja Svetu Trojicu. Zatim se put naglo uspinje, a posle znatnog fizičkog napora namernik dospeva na jedan tesni plato. Skit Svete Trojice sazidan je na tom platou, iznad koga se sa jedne strane vertikalno diže stena visoka preko 25 metara. Sa donje, istočne strane, on je podzidan kamenim zidom. Mesto na kome se skit nalazi je lepo, živopisno i pošumljeno, a danas se sastoji od crkve Svete Trojice, ruševine jedne omanje kapele i jednog većeg konaka, kao i jedne kamene cisterne za vodu i u blizini ruševine pirg Preobraženja kojeg je podigao kralj Uroš I, ali je njegova tačna lokacija i dalje nepoznata. Danas je ovo predivno mesto zapustelo, jer već više decenija na njemu niko ne živi.

O obnovi hilandarskog skita Sveta Trojica na Spasovoj Vodi u XVII veku postoji više istorijskih izvora, pa je njegova prošlost od toga vremena do danas, veoma jasna. Ali o njegovoj prošlosti pre obnove i o njegovom osnivanju ne znamo mnogo.

 

paraklis Svete Trojice, živopisan  1680.god., a restauriran  2013.godine

 

Predanje kaže da je još Sveti Sava u vreme podizanja (dogradnje) manastira Hilandara i u trenucima umora često odlazio u već postojeću keliju na steni nadomak manastira Hilandara kako bi našao mir i predao se molitvi, što upućuje na to da je Sveti Sava učestvovao i u obnovi ove kelije-skita, a da je sam skit nastao pre XII veka.  Kako  je Sveti Sava obnovio ovaj skit, predanje kaže da  su se Svetom Savi javila dvojica Srba trgovaca robljem radi pokajanja, otac Sava ih  je  uputio na  veliku molitvu i odricanje u ovaj  skit. Njih dvojica su se mesecima molili i pokajali, a  sav novac koji su zaradili na trgovini ljudima  su uložili u obnovu ovog skita. po završetku skita, on je imao 3  paraklisa: Svete Trojice,  Rođenja Bogorodice i velikomučenika Dimitrija Solunskog.

Ono što se danas pouzdanije zna o Spasovoj Vodi je to da je Domentijan, svetogorski kaluđer iz XIII veka koga jedan prepisivač iz 1263. godine hvali kao ljubitelja knjige, na platou Svete Trojice napisao «Žitije Svetog Simeona». Naime, Domentijan u svom delu navodi da ga je on pisao u Hilandaru u kuli Preobraženja, koja se nalazi izvan manastira u planini i koju je sagradio srpski kralj Uroš. Ovaj podatak naročito je važan kada se ima u vidu jedan zapis iz 1592. godine koji se nalazi u Hilandaru. Naime, u njemu se pominje da je na jednom Oktoihu - knjizi iz Spasovih Voda, đakona Vasilija, napisano: « i da bude proklet onaj ko ga uzme od (crkve) Svetog Preobraženja». Očigledno je da je u to vreme na Spasovoj Vodi postojala crkva posvećena Preobraženju, verovatno ona u kojoj je Domentijan napisao svoje čuveno delo «Žitije Svetog Simeona», koja se danas, obnovljena ili novopodignuta, naziva Sveta Trojica.

Domentijana, prati nesrećna sudbina mnogih naših umetnika iz minulih vremena, čije živopise možemo samo da naslućujemo kroz večite zidine tajanstvenosti. Takav, monah, kao što je bio Domentijan, malo se starao za ličnu slavu. Sav smeran i nezagledan u stvari zemaljske, ostavio je malo podataka o sebi. Dva njegova književna dela i svedočanstvo jednog njegovog savremenika su nam, danas, jedini poznati izvori za sigurnije poznavanje kraćeg razdoblja Domentijanovog života.

Domentijan je svakako rođen u Srbiji i to oko 1210. godine. O njegovom životu, do prvog zapisa, možemo samo da naslućujemo. Naziva sebe »poslednjim učenikom» Svetog Save. Ovaj izraz mogao bi se shvatiti i simbolično- «poslednji» kao nedostojni ili ništi, a «učenik» kao duhovni sledbenik. Izgleda da je ovo Domentijanovo svedočanstvo ipak istinito. Opisujući u «Životu Svetog Save» i «Životu Svetog Simeona», kanonizaciju Svetog Simeona veli kako je svetogorski sabor blagoslovio «bogonosnoga oca našega kir Savu da mu napiše kanon i stihire i čudotvorenja njegova, a on napisa koliko je moguće, opet blagoslovi nas učenike svoje istim blagoslovom».
Zatim, Domentijan zbog svoje potvrđene učenosti, prilježnosti, smirenosti i drugih duhovnih vrlina odlazi iz Kareje, verovatno do 1260. godine, i postaje duhovnik svega bratstva manastira Hilandara. Međutim, on nije živeo sa bratijom u samom manastiru, već usamljenički u kuli Preobraženja Spasova. Tu je, dakle, u danas poznatoj Spasovoj Vodi počeo da piše svoje drugo znamenito delo «Život Svetoga Simeona», koje je završio 1264. godine. Posle ove godine mi, danas, ne znamo ništa više o Domentijanu. Otuda nam se život ovog srpskog srednjevekovnog književnika pruža kao i ona njegova svetlost kojoj ni početak ne počinje ni kraj ne iščezava. Nama danas, njegovim potomcima, ostaje jedino da pohodimo Spasove Vode, gde je, verovatno, ovaj učeni i smerni monah srpski- ljubitelj knjige - napisao besmrtno delo, ne bi li bar malo osetili svu blagodet koju daje ovaj Hilandarski Skit. I tako je Domentijan ušao u istoriju srpske književnosti među vrle i značajne pionire. I zadužio svoj narod kao prvi spisatelj umetničkih vrednih dela. I bio preteča književnog postupka nazvanog "pletenijem sloves (reči)" koje će kasnije, s opravdanim razlogom, preovladati i obeležiti ne samo srpsku i rusku, nego i književnost ostalih pravoslavnih naroda.

Osim prirode i ćutnje Domentijanu je u radu, naročito u neophodnim prepisivačkim obavezama, pomagao mladi gramatik Teodor. U zapisima prozvan kao Teodor Span, što znači ćosav. A tada je na Svetoj gori živela zabrana prota (svetogorskog starešine) kojom su se bezbradi monasi proterivali s teritorije Svete gore. Zato ga je "bogoumni" Domentijan i krio u skitu Svete Trojice. A Teodor se svom duhovniku odužio vrednim prepisivanjem.
Nametnulo se pitanje ko je bio treći član ove male zajednice, jer je skit posvećen Svetoj Trojici. Tajna je učinjena još većom jer su obojica bili vrlo skromni i o njima se vrlo malo zna. A oni su "doneli obilna obaveštenja o poreklu kraljevske vlasti, blagoslovu, o odnosu vladara prema državi i sveštenstvu i o značaju svetiteljskih čuda", tačnije "o ideologiji države i vlasti“.

Valjda nam je zato Teodor Span i zaveštao jednu zabludu. Još uvek je ostala sumnja da li je čuveni srpski spisatelj i duhovnik Teodosije možda baš bezbradi gramatik Teodor. Skromnost je krivac i u ovom slučaju. Istoričari zaključuju da su u pitanju dve ličnosti, a ne jedna. Teodosije jeste književnik i hilandarski monah Milutinove epohe. Epohe razmaha Hilandara. Iza njega su ostala brojna spisateljska ostvarenja (Žitije Svetog Save, Žitije Svetog Petra Koriškog) koja su nosila u sebi narativnost, prisustvo "profanih" elemenata, smisao za detalj, ali i psihološku analizu ponašanja pojedinca. Ogledao se i u poeziji (Služba Svetom Savi i Služba Svetom Simeonu). Domentijan i Teodosije su širom otvorili dveri zreloj i kvalitetnoj srpskoj književnosti, koja je nadirala na sav glas do današnjih dana.

Turska građa ne spominje skit  na Spasovoj vodi,  verovatno što  je bio u oronulom stanju i  zapušten. Međutim, u njemu su stalno obitavali isposnici, tako je 1643.godine u njemu boravio monah Petronije, kao i u Arnautskom pirgu. 1653.godine u skitu Svete Trojice nalazi utočište jeromonah Damaskin čuveni ljubitelj ruskih knjiga i veliki  duhovnik, zajedno sa duhovnikom Isaijom. Nakon njih dvojica učenika napuštaju skit i sve odnose iz njega. U skit dolazi monah Nikanor 1671.godine, veliki mletački trgovac, Srbin čiji je brat bio u to vreme iguman hilandara jeromonah Simeon. Monah Nikanor ulaže veliki trud  i novac u obnovu ovog skita kao i u obnovu monaštva na Spasovoj vodi. Uspeo je da prikupi i naruči čak 48 knjiga za  skit, mnoge bogoslužbene predmete, ikone, freskopisanje. Darivao je i susedne crkve Preobraženja-pirg i Svatog Save, izgradio je  keliju, radničku kuću  uz sam  skit, zasadio vinograd, sagradio most, cisternu, česmu. U turskom popisu hilandarskih nekretnina na Atosu iz  1765.godine ne  pominje se ime Svete Trojice na Spasovim vodama, ali postoji građevina nazvana Stari  Skit - verovatno  skit Svete Trojice, sa jednom crkvom, osam prostorija/ kelija, kuhinjom, magazom i peći.

Od 18.veka pa do danas skit je skoro stalno bio naseljen  isposnicima zbog dobrih uslova za život.

Danas je skit u fazi obnove i očekuje se njegova  aktivacija od strane hilandarskih monaha.

 

Više  o skitu,  na ruskom jeziku: Kelья svяtoй Troicы Hilandarskogo monastыrя

Crkva Sv. Trojice na Spasovim vodama iz kompleksa manastira Hilandara - konzervatorsko-restauratorski radovi na živopisu 2013.

 
ENGLISH ΕΛΛΗΝΙΚΑ РУССКИЙ
ЋИРИЛИЦА
 
 
 
 
 
Vesti iz Hilandara
 
Sveta Zemlja
 
Vizantološki institut
 

O Svetoj Gori
 
Prijatelji Svete Gore
 

Blog o Svetoj Gori
 

Film Otac
 

Svetogorac
 
 
 
Mapa sajta
 

©2013-2018 Hilandar.info | Sva prava zadržana | Uslovi korišćenja | LaktusDev