Sveta Gora
 
Manastir Hilandar
Hilandarska knjižara
Metosi Metosi u Južnoj Srbiji i Vardarskoj Makedoniji  
 
 
  

Metosi u J.Srbiji, Vardarskoj Makedoniji

(Bez pisanog odobrenja autora tekstova nije dozvoljeno preuzimanje sadržaja portala www.hilandar.info u komercijalne svrhe. Za detalje sadržaja i upite pišite na email: njonic@yahoo.com. Zakon o autorskom i srodnim pravima 2009,2011,2012.)// dec.2013

 

 

*ova stranica je u fazi izrade, biće dopunjena po završetku istraživanja

*svi navedeni hilandarski metosi na tlu Makedonije, Južne Sr bije trenutno nisu u vlasništvu Hilandara.

 

Mihailo i Evtihije slikaju, po narudžbini kralja Milutina, oko 1307. crkvu Sv. Nikite kod Skoplja, hram manjeg manastira koji je pripadao velikom srpskom atonskom manastiru Hilandaru.

car Du{an, februara 1340. godine, Hilandaru prilo`io crkvu Svetog Georgija sa selima Polo{ko i Drago`eq sa zaseokom Ko{ane i svim wihovim pravima.

 

Crkva “Sveti prorok Ilija” – Štip. Izgradena e vo periodot od 13 ili 14 vek. Se pretpostavuva deka poradi nejzinata mestopoložba koja dominirala nad gradot, vo vreme na osmanliskoto ropstvo, 19 vek (1822 godina) bila srušena, odnosno od istata crkva e adaptirana džamija, narečena Husa Medin Pašina džamija. Vo istoriskite izvori ovaa crkva se spomnuva kako crkva na pop Starie, koja od strana na Konstantin Dejanoviќ bila priložena na manastirot Hilendar vo 1381 godina. Pokrenta e inicijativa za vraќanje na hramot vo sopstvenot na MPC.

 

imal Virginskiot hram „Sveti Ѓorѓi“. Istiot kral-osvojuvač so posebna gramota go rekonstruiral imotot na manastirot i gi opredelil negovite pravila. Za žal, negovite naslednici, koi isto taka kako osvojuvači vladeele so ovoj del na Makedonija, go oslabnale kralskiot status na manastirot, pa kon krajot na 14-vek Virginskiot manastir stanal metoh na Svetogorskiot manastir Hilandar, i služel kako prenoќište na hilandarskite monasi koi doaѓale vo Skopje. Vo toa vreme manastirot go izgubil visokiot rang, a ostanal celosno i bez svoeto ogromno bogatstvo. Vo gramotata na Vuk Brankoviќ, pak, bilo opredeleno polovina od prihodot da ostanuva vo Virginskiot manastir, a drugata polovina da ja zema Hilandarskiot manastir na Sveta Gora. Potoa, kako što može da se vidi od eden Bogoslužben zbornik od krajot na 14 vek, koj denes se čuva vo takanarečenata Hludova zbirka vo Moskva, „na den 27 april 1428 godina Turcite do temel go urivaat Virginskiot manastir“.

Manastir Svetog Nikole u  Psači:::   MIŠIĆ, Siniša. Hrisovulja cara Strfana Dušana o poklanjanu crkve svetog Nikole u Psači manastiru Hilandaru : [1358, mart 25. (!); 1354-1355]. Stari srp. arh., 2005, knj. 4, str. 135-149, [1] presav. list sa tablom. [COBISS.SR-ID 516330645

 

 

Hilandarski metosi  Preševske doline,  Zletova, Kočana  i Strumice

izvor: Dragaši i Sveta gora. Mirjana Živojinović,ZRVI,2006

 

Metosi man.Hilandara i man.Svetog Pantelejmona 

 

Posle srpskog poraza na Marici, 26. septembra 1371. i nestanka Serske države, među ojačanim oblasnim gospodarima, uz kneza Lazara i Vuka Brankovića, značajnu ulogu dobijaju i braća Jovan i Konstantin Dragaš. Nastavljajući tradiciju ugašene (decembra 1371) dinastije Nemanjića, svi oni činili su velike darove prvenstveno onim atonskim manastirima koji su već od ranije uživali blagonaklonost i darežljivost srpskih vladara. Time su odgovarali potrebama tih manastira, a možda još više crkava koje su im ustupali.

Dragaši su Svetom Pantelejmonu, Hilandaru, Ivironu, Kutlumušu i Vatopedu potvrđivali stare i darivali nove imovinske privilegije, a po potrebi rešavali i njihove zemljišne sporove, o čemu svedoče dokumenti upućeni pomenutim manastirima. 

Na Hilandar se odnosi šest (1375/1376, 1377, 1379. ili 1380/1381, 1380, 1381, oko 1388),15 na Iviron (verovatno 1380) i Vatoped (1393)po jedan akt, dok za Kutlumuš raspolažemo jedino spominjanjem (juni 1393) da je gospodin Konstantin “zaštitnik i ktitor” ovog manastira...Na osnovu raspoloživih podataka izgleda da su Hilandar i Sveti Pantelejmon pre ostalih svetogorskih manastira zatražili podršku novih gospodara strumičke oblasti. Naime, kao što su tražili, krajem 1370. godine, da despot Uglješa reši spor oko Breznice, koji su srpski i ruski monasi vodili još od oko 1364,21 tako su se Hilandarci, verovatno negde posle juna 1374, obratili gospodinu Konstantinu kako bi im Breznica sa teritorijom oko istoimene reke bila vraćena. Novi gospodar strumičkog područja takođe je izišao u susret zahtevima srpskih monaha, tako da je Breznica, rekli bismo, prema aktu iz 1375/1376. već bila hilandarski posed.To potvrđuje i činjenica da se svi dokumenti koji se odnose na Breznicu nalaze u hilandarskom arhivu.

S obzirom na to da je car Dušan, februara 1340. godine, Hilandaru priložio crkvu Svetog Georgija sa selima Pološko i Dragoželj sa zaseokom Košane i svim njihovim pravima...

Kada su, dobijanjem Makrieva i Mokrana imanja Sv. Pantelejmona postala sumeđna sa hilandarskim među njima je izbio spor. Predstavnici oba manastira obratili su se “gospodinu našem Kostadinu” koji je, zajedno sa svojom vlastelom, odlučio da vodočki i strumički episkopi, sa starcima okoline, na terenu ispitaju vlasništvo sporne zemlje još od vremena cara Dušana. Rezultat te istrage pokazao je da tzv. Crkvište, tj. zemlja popa Simona, treba da pripadne Hilandaru, te su na osnovu hrisovulje cara Dušana sporna sumeđna imanja precizno razgraničena.Takođe su u posedu Hilandara ostale, dobijene od kesara Hrelje, zemlje grčkih pronijara Laskara Siderofaga i Tutka...

Ostaje otvoreno pitanje da li sela na levoj obali Strumice nisu zabele- žena, jer oko njih nisu vođeni sporovi, ili su možda u pomenutim transakcijama zemljišta prestala biti vlasništvo Sv. Pantelejmona. Ne raspolažemo podacima koji bi dali odgovor na ovo pitanje. Kao što su Dragaši poput svojih slavnih prethodnika darivali pojedine atonske manastire i rešavali njihove sudske sporove, tako su i potvrđivali prilaganja, prvenstveno Hilandaru, od strane uglednih velmoža svoje države, a izlazili su i u susret zahtevima samih monaha. Najpre, despot Jovan i gospodin Konstantin ispunili su molbu štipskog čelnika Stanislava, zbog njegove iskrene odanosti prema Hilandaru, kao i njegovog vernog službovanja carstvu našem, tj. državi Dragaša. Svojim aktom od 1. juna 1377. godine, koji je potpisao samo V Hrista Boga blagoverni Jovan despot Dragaš, braća su potvrdila Hilandaru potpuno, trajno i neotuđivo posedovanje crkve Svetog sveštenomučenika Vlasija sa ljudima koje ima u gradu Štipu, izuzimajući ih od svih obaveza koje imaju ostali stanovnici grada i stavljajući ih jedino pod upravu ekonoma postavljenog od Hilandara. Uz crkvu su data i sela Var’dišta, na gradskom metohu, tj. u okolini Štipa i, nešto udaljenije, Blag’vi i selište Tarahinci (Tarinci), koje je tražio čelnik Stanislav, da bi ga naselio za Svetog Vlasija. Ljudi tih sela trebalo je da budu samo pod upravom Svetog Vlasija, odnosno Hilandara... 

Negde 1379. ili 1380/1381. godine carica Evdokija i gospodin Konstantin dali su Hilandaru svoju baštinsku crkvu, posvećenu Bogorodici u mestu zvanom Arhiljevica, sa manastirom i crkvenom riznicom, kao i devetnaest sela, od kojih danas postoje: Kolicko, Ruđince, Izvor, toponim Mokro Polje, Glažnja, Domanovci, Gošince, Zlokućane i Dejlovec, sa teritorijom koja im od davnina pripada, vinogradima i mlinovima, onako kako je bilo zapisano u potvrdnoj hrisovulji cara Dušana. Sa Sv. Bogorodicom u Arhiljevici Hilandar je dobio i dve crkve — jednu u Velbuždu, zvanu Gospođino Polje, sa rekom, međama, otesima i svim njenim pravima i još dva sela — Koznicu Kričjanovsku (Gornja i Donja Koznica) i Stroikovo; drugu crkvu brzog pomoćnika Sv. Nikole, sa polovinom selišta Norče, vinogradima, njivama, mlinovima i livadom u Preševu, Arhiljevici je priložio njen ktitor monah Neofit/German. Stavljajući sva sela pod direktnu upravu Hilandara, Konstantin je precizirao obaveze crkvenih ljudi, odredivši, uz to da, pošto se izdvoji seme, žitni prinos se deli na pola između crkve u Arhiljevici i Hilandara.U proleće 1380. Konstantin je, očigledno, na molbu Hilandaraca, koju mu je preneo starac srpski kir Toma Gavala, priložio njihovom manastiru u neotuđivo posedovanje sela u području Vranja — Rakov’c’ (Rakovac), i Lapardin'ci (Lopardince) sa zaseokom, kao i danas nepostojećih Elšanci, Krnjeve kuće, sa otesima, međama i svim pravima tih sela. Drugu veliku manastirsku celinu — crkvu Sv. Arhanđela u Lesnovu gospodin Konstantin je povratio Hilandaru, 15. avgusta 1381. godine, kada mu se u vezi sa tim obratio iguman mitropolit Sava, došavši sa monasima u Strumicu..

Doista, od darovanih poseda najviše je bilo Dušanovih darovanja, i premda su nastupile neke demografske promene,Konstantin je priložio čak deset sela, četiri selišta i pet zaseoka. Većina ih i danas postoji: Lesnovo sa zaseokom Lukovo, Bakovo (danas brdo Bakovo južno od Zletova) sa crkvom Sv. Nikole i zaseokom Globicom, Dobrejevo (Dobrevo) sa svim pravinama sela toga, Dreveno sa zaseokom Peštno (toponim Peštnik), Blizansko (Blizanci), selište Bunaš (Buneš) i uz njega selište Gabrovo, selište Mužkovo (Muškovo); u Drenovu Dolu crkvu Sv. Prokopija sa svom imovinom. Konstantin je, pored toga, potvrdio Sv. Arhanđelu Lesnovskom Dušanova prilaganja — godišnji prihod od 100 perpera od zletovskog trga; zatim, selo Morozvizd u dolini srednje Bregalnice, dodajući dva zaseoka Grdovci i Rakovci, sa svim međama i pravinama toga sela; takođe na Bregalnici, u Pijancu Bogorodičinu crkvu sa selom i namestijem, dajući, pored toga, i selo Kalopetrovce, jugoistočno od Štipa. U gradu Štipu Konstantin je potvrdio Sv. Arhanđelu posedovanje crkve Sv. Nikole, čiji je ktitor verovatno bio neki Ipopsifije, sa celom imovinom, pa Kraimirovu vodenicu i 20 porodica sa baštinama, obavezom davanja “čabra” i carskih poreza. I najzad, po svoj prilici krajem devete decenije 14. veka (oko 1388 ?), Konstantin je, ispunjavajući želju, posle avgusta 1381. godine, zamonašenog vojvode Dmitra, surodnika i brata gospodstva mojego, darovao Hilandaru tri sela u okolini Štipa. Bila su to sela kojima je Konstantin nagradio Dmitra za njegovo verno službovanje — Kozjak (danas Gornji i Donji Kozjak), Rurak i Krivi Dol (danas Krivi Do) sa svim njihovim pravima. Dragaši su ljude pomenutih sela i seoskih naseobina oslobodili “od svih rabota i poreza … da nemaju ni gradozidanja, ni gradobljudenija, ni soća, ni inomistra, ni travnine, ni oranja, ni žetve, ni vršidbe, ni košenja sena, ni obrađivanja vinograda, ni ponosa, ni psara, ni sokolara …”...Za sve učinjeno zahvalni Hilandarci ubrojali su Konstantina Dragaša među ktitore svoga manastira.

 

 

Hilandarski metosi Strumice i  okoline

izvor: Strumički metoh  Hilandara:  M. Živojinović,ZRVI,2008

 

 

Hilandarski metosi okoline Strumice i Štipa

 

Manastir Pološkiot

Više na: O Hilandarskim metosima Strumice.

 

Više na: metosi J.Srbije 

 

(Bez pisanog odobrenja autora tekstova nije dozvoljeno preuzimanje sadržaja portala www.hilandar.info u komercijalne svrhe. Za detalje sadržaja i upite pišite na email: njonic@yahoo.com. Zakon o autorskom i srodnim pravima 2009,2011,2012.)// dec.2013

 
ENGLISH ΕΛΛΗΝΙΚΑ РУССКИЙ
ЋИРИЛИЦА
 
 
 
 
 
Vesti iz Hilandara
 
Sveta Zemlja
 
Vizantološki institut
 

O Svetoj Gori
 
Prijatelji Svete Gore
 

Blog o Svetoj Gori
 

Film Otac
 

Svetogorac
 
 
 
Mapa sajta
 

©2013-2018 Hilandar.info | Sva prava zadržana | Uslovi korišćenja | LaktusDev