Sveta Gora
 
Manastir Hilandar
Hilandarska knjižara
Sveta Gora Pravni status Istorijat uprave Svete Gore
 
 
  

Istorijat uprave Svete Gore

(Bez pisanog odobrenja autora tekstova nije dozvoljeno preuzimanje sadržaja portala www.hilandar.info u komercijalne svrhe. Za detalje sadržaja i upite pišite na email: njonic@yahoo.com. Zakon o autorskom i srodnim pravima 2009,2011,2012. // dec.2013)

 

Uprkos političkim promenama Monaška zajednica Svete Gore organizovala se i oblikovala kao posebna zajednica sa samoupravnim statusom što se naziva tipikom Svete Gore.

Može se reći da ima ukupno 15 tipika, u dosadašnjoj istoriji Svete Gore. To su: drevna katedra staraca; tipik Velike Lavre od prepodobnog Atanasija atonskog (970.god); Cimiskijev tipik (Tragos - jarac) (972.god.); Monomahov tipik (1045.god.); Franački tipik (1204-1222.god.); Mali Tragos; Hrisovulja Andronika II Paleologa (1313.god.); Filotejska singilija (1368. god.); Antonijev tipik (1394.god.); Manuilova hrisovulja (1406.god.); tipik Jeremije II (1574.god.); tipik patrijarha Gavrila (1781.god.); Novi tipik patrijarha Gavrila (1783.god.); tipik patrijarha Grigorija V (1810.god.); tipik - Statut iz 1924.god. koji važi i danas.

1. Drevna katedra staraca bila je aktivna od 7. do 10.veka kada je raspuštena. Starci okolnih kelija okupljali su se tri puta godišnje, o Vaskrsu, Uspenju i Božiću na sabore pod predsedništvom Protosa.

2. Tipik prepodobnog Atanasija atonskog pisan je za manastir Velike Lavre, ali je izvršio uticaj i na odredbe kasnijih tipika. Baziran je na asketskim pravilima Vasilija Velikog.

3. Cimiskijev tipik po prvi put uređuje celokupni život na Svetoj Gori. Njega je svojom hrisovuljom ozvaničio sam car. Po ovom tipiku Protos je starešina cele Svete Gore, a njegov izbor potvrđuje car. Međutim, Protos ne odlučuje sam o pitanjima od opšteg interesa, jer najviša vlast je, ustvari, sabor igumana pod predsedništvom Protosa. Sabor se sastaje jednom godišnje, na dan Uspenja Presvete Bogorodice.

4. Monomahov tipik oslanja se u osnovi na Cimiskijev tipik, s tim što uvodi instituciju sabora od pet do deset istaknutih monaha koji pomažu Protosu.

5. Za vreme franačke okupacije Sveta Gora dolazi pod vlast Solunske latinske crkve. Solunski kardinal Benedikt prepušta nadzor nad Svetom Gorom solunskom episkopu Sevastiju. Ovakva organizacija praktično ukida autonomiju Svete Gore i dovodi je u zavistan odnos prema Solunskoj crkvi. U praksi, međutim, solunska crkva nikada nije pokazala tendenciju da vlada nad Svetom Gorom.

6. „Mali tragos” nastaje kao posledica pritisaka bugarskog cara Asena, a sa ciljem da se Sveta Gora potčini crkvenoj vlasti jerisoskog episkopa, koji je podređen Solunskom mitropolitu, a obojica trnovskom patrijarhu.

7. Hrisovuljom Andronika II Paleologa, Protos se ponovo priznaje za nespornog vladara Svete Gore. Biraju ga Svetogorci, a potvrđuje Carigradski patrijarh, za razliku od ranijih tipika no kojima Protosov izbor potvrđuje car. Od tada do danas Sveta Gora duhovno pripada Vaseljenskoj patrijaršiji, a svi njeni manastiri su stavropigijski (samoupravni).

8. Radi zaštite Svete Gore od spoljnih uticaja, patrijarh Filotej svojom singilijom ukida autonomiju i stavlja Svetogorsku monašku zajednicu pod nadzor Jerisoskog episkopa. Ovo je bilo u skladu sa 8. kanonom IV Vaseljenskog sabora, ali privremenog karaktera.

9. Događaji i političke prilike pokazali su da autonomni status Svete Gore može da se očuva samo ukoliko se kod inovernih osvajača prikaže isključivo kao versko mesto. To je shvatanje našlo mesta u tipiku carigradskog patrijarha Antonija. Protos je ponovo vrhovna vlast na Svetoj Gori, a ona je potpuno nezavisna od Jerisoskog episkopa. Nadzor nad Svetom Gorom ponovo je u rukama carigradskog patrijarha što se vidi kroz njegovo apelaciono pravo i pravo pominjanja patrijarhovog imena na liturgiji.

10. Hrisovulja Manojla II Paleologa predstavlja dopunu prethodnog tipika. Paralelno sa kinovijskim priznaje i idioritmijski način monaškog života, što predstavlja posledicu isihastičkog pokreta.

11.Tipik Jeremije II pokušao je da vrati kinovijski način života u sve manastire, a idioritmiju ograniči na skitove u kojima je i inače bila najviše zastupljena.

Idioritmijski način života koji preovlađuje za vreme turske okupacije doprineo je održanju Svete Gore kao monaške zajednice, na čak i povećanju broja monaha, kojih je pred kraj turske vladavine bilo oko 6.000.

12. Tipik patrijarha Gavrila IV značajan je po utvrđivanju:

a) podele manastira na četiri grupe po pet manastira;

b) ustanove četvoročlane epistasije i

v) ustanove Protosa kome se pridodaje četvoročlana epistasija, sa jednogodišnjim mandatom.

13. Drugi tipik patrijarha Gavrila IV potvrđuje upravu četvoročlane epistasije nad Svetom Gorom i uređuje neka pitanja trgovine na Svetoj Gori.

14. Prema tipiku patrijarha Grigorija V na Svetoj Gori postoje dva vladajuća organa:

a) četvoročlana epistasija sa jednogodišnjim mandatom i

b) stalni Svešteni sabor ili Opština, koga čine predstavnici 20 manastira koji dopunjuje epistasiju.

15.Statut Svete Gore iz 1924. godine predstavlja poslednji tipik koji se i danas primenjuje i ima ustavnu težinu. Po njemu, Sveta Gora je autonomni deo Grčke države, čiji suverenitet se dokazuje preko ustanove guvernera sa sedištem u Kareji.

(ef)

 

(Bez pisanog odobrenja autora tekstova nije dozvoljeno preuzimanje sadržaja portala www.hilandar.info u komercijalne svrhe. Za detalje sadržaja i upite pišite na email: njonic@yahoo.com. Zakon o autorskom i srodnim pravima 2009,2011,2012. // dec.2013)

 

 
ENGLISH ΕΛΛΗΝΙΚΑ РУССКИЙ
ЋИРИЛИЦА
 
 
 
 
 
Vesti iz Hilandara
 
Sveta Zemlja
 
Vizantološki institut
 

O Svetoj Gori
 
Prijatelji Svete Gore
 

Blog o Svetoj Gori
 

Film Otac
 

Svetogorac
 
 
 
Mapa sajta
 

©2013-2018 Hilandar.info | Sva prava zadržana | Uslovi korišćenja | LaktusDev