Sveta Gora
 
Manastir Hilandar
Hilandarska knjižara
Kelije Rođenja presvete Bogorodice, Maruda  
 
 
  

Kelija rođenja Presvete Bogorodice - Marudi, Mardaratska

ερό Χιλιανδαρινό Κελλί Γέννησης της Θεοτόκου, Μαρουδά

 

(Bez pisanog odobrenja autora tekstova nije dozvoljeno preuzimanje sadržaja portala www.hilandar.info u komercijalne svrhe. Za detalje sadržaja i upite pišite na email: njonic@yahoo.com. Zakon o autorskom i srodnim pravima 2009,2011,2012.)// dec.2013

 

 

 

Po predanju, za osnivača ove kelije se smatra srpski mitropolit Mardarije, koji je živeo u manastiru Hilandar 1640.god. po kome se ova kelija do kraja 19 veka nazivala i Mardaratska kelija.

Osnivanje svete kelije Rođenja Presvete Bogorodice - Marudi (grč. mala Marija) poklapa se sa vremenom kada su u manastiru Hilandaru izbijale svađe i neredi između monaha u njihovom nastojanju da se izabere iguman.

Prema predanju, rešenje je na miran i čudesan način donela je sama Bogorodica, pomeranjem ikone Trojeručice sa oltarnog mesta na igumansku stasidiju, i tako zauzela mesto igumanije. Od tada u svetom manastiru Hilandaru pa sve do 1990. godine birani su Epitropi i članovi za sabore staraca, a najviše mesto u manastiru imala je Bogorodica.

---(af-266)

 

Otac Viktor, ktitor kelije Maruda

 

Jedan od kandidata za mesto igumana Hilandara bio je poreklom iz Velikog Trnova Viktor, koji je 1653. otišao u oblast Kareje i nastanio se u mau napuštenu Mardaratsku keliju, severo-zapadno od mesta Kareja, na nadmorskoj visini od 520 metara, keliju posvećenu Rođenju Presvete Bogorodice nazvanu Marudi (grč. Marijica). Troškove dogradnje hrama i konaka za monahe dao je sam Viktor, novcem koji je dobio od očevog nasledstva. Celo zdanje nije bilo veće od polovine današnje prizemne etaže. 
Natpis na slovenskom na mermernoj ploči, koja se nalazi ugrađena na spoljašnjem zidu crkve, levo od ulaza, govori da je crkva osnovana od  hilandarskog proigumana Viktora godine 1653/4. Takođe natpis u hramu, iza ikone Svetih Apostola na oltaru, navodi posvetu: Deizis od sluge Božijeg Siluana jeromonaha i njegove bratije.

Godine 1796. stižu u keliju starac Dionisije sa monasima Damjanom i Konstantinom podržavajući već postojanu pratnju oca Kalinika. Pratnja je došla iz stavronikitske kelije sa Kapsala, svetog Onufrija i Petra, koje su danas samo ruševine. 
Dokaz njihovog porekla oslikan je na zidu iznad glavnog ulaza, gde su zajedno sa Bogorodicom oslikani i ovi sveci, a natpis glasi ovako: “Ova kuća je sagrađena od priloga oca Kalinika i starca Dionisija kao i njihove bratije Damjana, Konstantina i Dimentija. 2. maj 1796.”

Posle smrti Dionisija (1836), starac je postao Konstantin.
“Godine 1836. aprila 12. došao je u manastir Hilandar poštovani monah Konstantin, tražeći nam keliju posvećenu Rođenju Bogorodice. Videći mi ovog čoveka poštenog i pobožnog dali smo keliju trima licima. Prvi od njih je bio Konstantin, drugi monah Gerasim, a treći još jedan Konstantin...”

 


Oni su platili za izdavanje obaveznice 1000 groša, takozvanu trodelna. U ovoj obaveznici zajedno sa kompletnim dosijem, pokretnom i nepokretnom imovinom kelije, navodi se i komad zemlje u mestu Jovanica sa 135 stabala maslinovog drveta. Godine 1859. starac postaje Konstantin, koji je bio u pratnji već pomenutog starca Konstantina. U obaveznici dodele kelije navode se i učenici Damjan i Teodosije. Jeromonah Teodosije je od 1865. starac kelije. Poznat je na celoj Svetoj Gori, a mnogo godina je bio duhovni otac monasima iz raznih manastira.

U keliji se čuva desetak starih ikona, od kojih su i one sa starog ikonostasa iz 1653.god. sa predstavama Bogorodice sa malim Isusom i Anđelima, Deizisa i rođenja Bogorodice, svetog Georgija iz 17 veka.

(af-266), http://armenisths.blogspot.rs, maruda

 

ulaz  u keliju

 

 

 

 

pogled sa terase na  skit Svetog Andreje

 

 

 

 

 
ENGLISH ΕΛΛΗΝΙΚΑ РУССКИЙ
ЋИРИЛИЦА
 
 
 
 
 
Vesti iz Hilandara
 
Sveta Zemlja
 
Vizantološki institut
 

O Svetoj Gori
 
Prijatelji Svete Gore
 

Blog o Svetoj Gori
 

Film Otac
 

Svetogorac
 
 
 
Mapa sajta
 

©2013-2018 Hilandar.info | Sva prava zadržana | Uslovi korišćenja | LaktusDev