Sveta Gora
 
Manastir Hilandar
Hilandarska knjižara
Znameniti Z2  
 
 
  

Znameniti Hilandarci

(Bez pisanog odobrenja autora tekstova nije dozvoljeno preuzimanje sadržaja portala www.hilandar.info u komercijalne svrhe. Za detalje sadržaja i pitanja pišite na email: njonic@yahoo.com. Zakon o autorskom i srodnim pravima 2009,2011,2012.)// dec.2013

 

 

Lazar Hilandarac, prvi časovničar


Iz ove priče se vidi da je Hilandar imao javni sat pre ostatka sveta.


izvor: http://srbskocarstvo.blogspot.rs/2012/02/blog-post_13.html
http://www.rusijadanas.vdmgroup.net/component/content/article/198

 

Lazar pokazuje svoj sat ruskom knezu



(Lazar  Hilandarac pokazuje ruskom knezu svoj sat 1404.godine)
 
Naša pažnja prebacuje se na godinu 1199. i manastir Hilandar u Svetoj Gori Atonskoj. Monah Sava (Nemanjić), kasnije sveti Sava Srbski (1174-1236), u Hilandarskom tipiku, u 6. glavi, koja nosi naslov O redu devetog časa i o večernji i o panihidi i o polunoćnici i o jutrenju, između ostalog, ovako nalaže: ... I tako svi sa pohvalom i u veselju duhovnom predajte se snu, dok podeklesijarh, čuvši gde časovnik izbija i po tome sazna da je vreme, ne dođe k igumanu i primi od njega potrebnu molitvu, pa tihim glasom: ‘Blagoslovite sveti’ krotko pozivajući, udari tada po običaju u klepalce, i razdavši svima sveće, podiže i vas na polunoćnu službu. O tome kakve je prirode bio taj časovnik i dalje se vode polemike, neki smatraju da je u pitanju bila klepsidra, drugi se snebivaju, a treći računaju s tim da u 21. veku predstoji ozbiljna revizija umnogome proizvoljnih i falsifikovanih istorijskih istina. Istoriju časovničarstva doskora su pisali isključivo zapadni istoriografi i čitajući ih na mnogim mestima, sretali smo se sa smešnimčinjenicama, poput one da su crkvena zvona izmišljena u 13. veku u srednjoj Italiji.  

Iz Hilandarskog tipika se vidi da je Hilandar oko 1200.godine imao svoj javni sat, među prvima u svetu i uz to i majstore časovničare koji su pravili i održavali ih. To govori o  tehničkom  nivo  i naučnom znanju koje je tada vladalo na Svetoj Gori. Dok su zapadnoevropske civilizacije vodile krstaške i pljačkaške pohode, Sveta Gora je u to vreme stvarala najveće naučnike iz oblasti matematike, geometrije, algebre, grčkog, tehnike, prirode, medicine. Sveta Gora je bila najveći univerzitet sveta.


Prvi mehanički sat, po današnjoj istoriografiji, sagradio je opat Gerbert (Gerbert de Aurillac; 957–1003), koji je kasnije postao i rimski papa Silvester II, tj.patrijarh Rimske patrijaršije, a on je bio i astronom i konstruktor raznih naprava. Taj sat pripadao je tipu portativnih časovnika, namenjenih ponajviše za putovanja i malih je razmera. Izvori govore da je najstariji evropski javni sat izbijao časove na kuli centralnog trga u Milanu (1336), a zatim u Karari (1344), Dover- Kastlu (1348), Strazuburu (1352), Đenovi i Ženevi (1353), Firenci (1354), Bolonji (1357), Sijeni (1359), Nirnbergu (1361), Ferari (1362), u Parizu, na katedrali Notr Dam i pariskom dvorskom tornju (1370), Bazelu (1381), Dubrovniku (časovnik majstora Relje; 1390), Sevilji (1400), Vilingenu (1401), a posebno, pažnje vredan je čuveni praški Orloj iz 1410. godine, veoma komplikovani časovnik postavljen na Starogradskoj većnici, koji i danas radi, na udivljenje svima koji ispred njega stanu.

VREME KADA SU SE SATOVI GRADILI
Prvi javni časovnik u Moskvi, 1404. leta Gospodnjeg sagradio je monah Lazar, Srbin i Svetogorac
U godini kada je urezan ovaj znameniti zapis bio je i jedan od najznačajnijih događaja u istoriji srbskog (i ruskog) časovničarstva. U Moskvu, buduću prestonicu sve Rusije, veliki knez Vasilije Dmitrijevič II (1389-1425) pozvao je da na dvorskoj kuli izgradi javni sat časovničara i monaha Lazara Srbina Svetogorca. U to vreme u Moskvi je već izgrađena velelepna crkva Blagoveštenja i u njoj slikaju najveći umetnici toga vremena Vizantinac Teofan Grk i mladi – Andrej Rubljov.

Lazar je, na veliko zadovoljstvo svih, sagradio sat, a kasnije u Simeonovskom letopisu (Licevoй letopisnый svod), s minijaturom posvećenom tom znamenitom preduzeću, ovako je zabeleženo: Leta 6912. (1404) Veliki knez je zamislio časovnik i postavio ga je na svoj dvor iza Blagoveštenjske crkve. Taj časovnik zvani časomerje, svaki čas je udarao maljem u zvono, i odmeravao je odbrojavao je časove noćne i dnevne; nije (to) udarao čovek, nego nešto čoveku nalik, samozvono i samopokretno, čudnovato nekako, stvoreno ljudskom oštroumnošću, maštom i mudrošću. Majstor i umetnik svemu bio je neki monah koji je skoro došao sa Svete Gore, rodom Srbin, po imenu Lazar, a cena svega bila je više od 150 rubalja (oko 30 funti srebra). Takođe se govori i da je taj časovnik bio „čюdno veliki i s lunoй“, što će reći i da je pokazivao i mesečeve mene. Mora biti da je Lazar već bio priznati i znameniti majstor i umetnik kada mu je poveren ovako značajan i skup posao. Istovremeno, izbor najboljih slikara toga vremena drži nas u uverenju da je veliki knez imao veoma visoke estetske kriterijume. Na minijaturi je prikazano kako vremešni monah Lazar velikog kneza upućuje u rad već izgrađenog časovnika, dok ga knez blagosilja. U Kremaljskom gradskom pejsažu, a iza Blagoveštenjske crkve predstavljena je monumentalna kula sa velikim zvonom, a desno je sat sa slovnim oznakama za brojeve, i bez kazaljki, kako je tada često bio običaj, jer je čitav ciferblat rotirao. Ispod sata postavljena su tri tega, od kojih je srednji veći, a prema zvonu sa vrha sata stoji veliki čekić, koji je izbijao sate i noćne i dnevne. Lazar, kao seda starina autoritativnog držanja, obraća se knezu, pokazujući na svoje delo; knez sedi na prestolu i na bogatom jastuku, iza je znatiželjna svita koja stoji, što čitavoj sceni daje naročiti i svečan izraz. Sama minijatura je delo velikog umetnika. Razlika u opisu događaja i same minijature nastala je svakako radi vremenske distance, pošto je citirani rukopis (s minijaturom) očigledno prepisan sa starijeg originala. U njemu se govori da sate izbija figura čoveka, koje na likovnoj predstavi nema, jer je možda u vreme slikanja minijature već bila uklonjena i zamenjena jednostavnijim batom. Sat Lazara Srbina radio je punih 217 godina; engleski majstor Kristofer, 1621. godine postavio je novi časovnik na taj toranj, koji je katastrofalno stradao u požaru 1736. godine, a na njegovom mestu ubrzo je sagrađen novi velelepni, koji su nazvali diva sveta i koji krasi Moskvu i danas (Spaska kula). Tragajući dalje za znamenitostima srbske hronometnije, pomenimo još i veliki sat na kuli prosfornice u manastiru Hilandar, koji je izvorno iz 15. veka, a prepravljen u ranom 17. veku. Pojedini njegovi originalni delovi, koji pripadaju velikom mehanizmu s foliotom, mogli bi biti delo pominjanog Lazara Srbina Svetogorca.

 

Ljubomir Vračarević - tvorac Realnog Aikidoa

 

Ljubomir Vračarević

 

Odlučivši da krene stopama svojih predaka, i Ljuba Vračarević je bio udostojen posete ovoj svetinji, a sve po ličnom pozivu i blagoslovu oca Metodija, epitropa Hilandarskog i oca Nikanora, takođe manastirskog kaluđera i neumornog revnitelja za veru Pravoslavnu. Od tog trenutka, sam Ljuba postaje predvodnik više hodočasničkih putovanja na Svetu Goru, u kome su ga pratili njegovi verni učenici i majstori. Ono što su svi oni preživeli tokom svojih boravaka u Hilandaru ne može se zaista rečima opisati, s obzirom da su suviše siromašne da verodostojno prenesu lepotu i bogatstvo duhovnog doživljaja. Takođe, ne bismo preterali ako kažemo da su kaluđeri Hilandarski, a pre svih otac Nikanor, postali istinski duhovni savetnici i nepogrešivi rukovoditelji Ljube Vračarevića i Svetskog Centra Realnog Aikidoa.

 

 

Nadamo se da će se ovi kontakti i odlasci na Svetu Goru i manastir Hilandar, uz Božiju pomoć i ponavljati i ubuduće, a sve u cilju snaženja u Pravoslavlju. Svesni smo da je to jedini istinit i nepogrešiv način za dobijanje blagoslova Božijeg za sve što se radi i dešava Realnom Aikidou.

 

izvor: Svetski  centar realnog aikidoa,  http://www.wcra.rs/

 


 

 
ENGLISH ΕΛΛΗΝΙΚΑ РУССКИЙ
ЋИРИЛИЦА
 
 
 
 
 
Vesti iz Hilandara
 
Sveta Zemlja
 
Vizantološki institut
 

O Svetoj Gori
 
Prijatelji Svete Gore
 

Blog o Svetoj Gori
 

Film Otac
 

Svetogorac
 
 
 
Mapa sajta
 

©2013-2018 Hilandar.info | Sva prava zadržana | Uslovi korišćenja | LaktusDev