Sveta Gora
 
Manastir Hilandar
Hilandarska knjižara
Freskopis 13. veka  
 
 
  

Freskopis XIII veka

(Bez pisanog odobrenja autora tekstova nije dozvoljeno preuzimanje sadržaja portala www.hilandar.info u komercijalne svrhe. Za detalje sadržaja i pitanja pišite na email: njonic@yahoo.com. Zakon o autorskom i srodnim pravima 2009,2011,2012.)// dec.2013

 

 

Freskopis sa početka XIII veka je danas najstariji frekopis sačuvan unutar zidina Hilandara i on se nalazi u crkvici posvećenoj Svetom Georgiju u pirgu Svetog Georgija, koji danas predstavlja najstariju, sačuvanu građevinu. Sam pirg Svetog Georgija potiče po svemu sudeći još iz X veka i ima naznaka da je još u to vreme paraklis Svetog Georgija bio oslikan, ali danas nema jasnih bar fragmenata ali ima tragova tog rada.

U XIII veku na najvišem spratu je, tada ili nešto ranije, izgrađena kapela, kakvu danas poznajemo, posvećena  Svetom Georgiju. Bila je nekada jednobrodna i bez kubeta, okružena s tri strane severne, zapadne i južne a uskim hodnikom. Nije ostalo zabeleženo ko je zaslužan za ovu gradnju. Očuvane freske pokazuju da je ona izvršena najkasnije sredinom XIII veka.Preziđivanja i preslikavanja u XVII i XIX veku izmenila su izgled kapele, ali je ostalo očuvano još dosta prvobitnih fresaka. U sadašnjoj priprati nalaze se sedam stojećih svetih monaha i Pričešće Marije Egipatske. Svi su oni služili za primer živim monasima manastira Hilandara. Njihova imena ispisana su na grčkom jeziku, ali tekstovi njihovih pouka na svitcima koje drže u rukama, na starom su srpskom jeziku kako bi ih razumeli srpski monasi koji nisu znali grčki. Na fasadama crkvice teku dva naslikana ciklusa: jedan je posvećen Svetom Georgiju, patronu crkvice, dok je drugi ilustracija kanona na ishod duše, koji se pripisuje poznatom vizantijskom pesniku Andriji Kritskom. Kanon, zapravo, govori o sudbini duše monaha od napuštanja tela do dolaska pred Hrista. Po pesmi i prema slici, ona prelazi najveće prepreke da bi se domogla rajskog blaženstva. Priča je opominjala monahe da se u životu pridržavaju vrlina kako bi zaslužili nagradu posle smrti.

U vizantijskom slikarstvu sasvim se retko pojavljivala: ostala je na zidovima Svete Sofije u Ohridu, gde je bila naslikana vek kasnije od hilandarske, za vreme cara Dušana.

Sve freske u Svetom Georgiju su, izgleda, delo jednog slikara, iako među njima postoje izvesne razlike: stojeće figure u narteksu, veće po razmerama od onih u malim kompozicijama na fasadama, plićeg su reljefa i bojažljivije su modelovane. Istaknuta plastičnosti široka obrada oblika osobine su fresaka na spoljnim zidovima. U malom formatu postignuti su efekti svojstveni mnogo većim slikama. Rukopis majstora, bez obzira na razlike u plastičnom izražavanju, svuda je isti. Mada nije reč o delu velikog slikara, kakvo je na Spasovoj Vodi, ono se, ipak, nalazi na onom stepenu stilskog rešenja na kojem su i ostvarenja mnogo sposobnijih majstora.

Ta savremenost, kao i mnoge sličnosti u pojedinostima, stavljaju ove hilandarske freske uz bok jedne mnogo čuvenije i u kulturno-istorijskom smislu sasvim retke celine nedavno otkrivene u Carigradu. U pitanju su freske iz kapele Svetog Franje iz današnje Kalendarhane-xamije, koja je pod latinskom vlašću u Carigradu bila u sklopu franjevačkog manastira. U kapeli je, otprilike u isto vreme kad i freske u Svetom Georgiju u Hilandaru, bio naslikan stojeći Sveti Franja okružen scenama iz njegovog života. Bez obzira na latinske natpise, franjevačke freske su urađene rukom nekog grčkog slikara iz Carigrada koji je, kao i hilandarski slikar iz pirga Svetog Georgija, bio u toku onoga što se događalo u slikarstvu pravoslavnog sveta, među umetnicima nosiocima razvitka novog stila XIII veka.

Za razdoblje XIII i XIV veka se vezuje i oslikavanje crkve Svete Trojice na Spasovoj Vodi. Od starih zdanja na Spasovoj Vodi, gde se uzdizao Preobraženjski pirg, ostao je samo istočni deo jednobrodne crkvice, koja je bila u sastavu nekadašnjeg skita. U maloj polukružnoj apsidi nalaze se freske visokih vrednosti. Bogorodica s Hristom u medaljonu na grudima, anđeo koji im se klanja, kao i čeono postavljeni Jovan Zlatousti i Grigorije Veliki. Raskošne u boji, savršeno nacrtane, ove figure su, u isto vreme, izrazito plastične, monumentalnog izgleda, sa svim odlikama koje su u to doba krasile dela najboljih i najistaknutijih umetnika, jer su voluminoznost i dostojanstvena monumentalnost bili ideali epohe. Slikar je mestimično malo izobličio likove da bi postigao izražajnost njihovih glava, što je bio omiljen postupak u monaškoj sredini. Lepotom i plemenitošću slikarske materije, ove freske su među najvrednijima u svom vremenu. U Svetoj Gori nije im ni bilo tada ravnih. Slikar je, svakako, odnekud došao; mogao ga je pronaći sam Domentijan, koji se starao o Preobraženjskom pirgu, a često putovao u Solun, gde je bilo mnogo slikarskih radionica i odakle su umetnici bili pozivani u Svetu Goru.

 

 
ENGLISH ΕΛΛΗΝΙΚΑ РУССКИЙ
ЋИРИЛИЦА
 
 
 
 
 
Vesti iz Hilandara
 
Sveta Zemlja
 
Vizantološki institut
 

O Svetoj Gori
 
Prijatelji Svete Gore
 

Blog o Svetoj Gori
 

Film Otac
 

Svetogorac
 
 
 
Mapa sajta
 

©2013-2018 Hilandar.info | Sva prava zadržana | Uslovi korišćenja | LaktusDev