Sveta Gora
 
Manastir Hilandar
Hilandarska knjižara
Ikonopis 16. vek  
 
 
  

Ikonopis XVI veka

(Bez pisanog odobrenja autora tekstova nije dozvoljeno preuzimanje sadržaja portala www.hilandar.info u komercijalne svrhe. Za detalje sadržaja i pitanja pišite na email: njonic@yahoo.com. Zakon o autorskom i srodnim pravima 2009,2011,2012.)// dec.2013

 

 

U Hilandaru postoje dela srpskih slikara i iz XVI veka, ali su ona sasvim retka. Tu svakako spada ostatak deisisnog čina s nekog ikonostasa, od koga su preostale manje ikone s poprsjima apostola Petra, Luke i Marka, Svetog Vasilija i Svetog Prokopija, skoro sasvim jednakih razmera. One se od grčkih razlikuju u boji, svežoj i van harmonija koje upotrebljavaju Krićani, u formi, čvrstoj i širokoj, u tipovima svetitelja, koji su oslonjeni na predanje iz XIII, a ne XIV veka, u pozadini koja je obojena, a ne zlatna, i u natpisima koji su i na knjigama i svitcima srpski. Srpska je i velika ikona stojećeg Svetog Prokopija koja nije ni po čemu slična stilu istovremenih grčkih dela.

 

Ruska dela

 

Većina ruskih ikona - sve odreda malih razmera - pripada XVI veku. Iz ranog XVI veka svakako je nekoliko ikonica s Hristovim likom, naslikanih u rubljovskom duhu, i izvanredno slikana glava Svetog Nikole. Na poleđini jedne od njih, s Hristovim poprsjem, stoji zapis da ju je darovao neki Ivan Koroščev (ili Korocov). Iz tog doba je i nešto veći Nerukotvoreni obraz Hristov, na čijoj poleđini je zapis s pomenom ktitora Ivana, sina Timotejeva, i slikara Efrema igumana. Taj Efrem bi mogao biti isti onaj slikar što je 1512. godine napravio ikonu Raspeća (sada u Ruskom muzeju u Sankt Peterburgu).

Najveći broj ikona je iz doba cara Ivana Groznog. Car je, po ženskoj liniji, bio u srodstvu s Nemanjićima, do čega je osobito držao. Zbog toga su se na živopisu u Arhangelskom saboru u moskovskom Kremlju među njegovim precima našli naslikani i dvojica najčuvenijih Nemanjića, Sveti Simeon Nemanja i Sveti Sava, inače hilandarski ktitori. U Hilandaru se čuva velika zavesa za ikonostas, koju je 1555. godine poklonio car Ivan Grozni. Radili su je najbolji dvorski vezioci na mrkocrvenom brokatu. Na njoj je Deisis (kao "Predsta carica o desnuju tebe"): Hristos je u odeći arhijereja, a Bogorodica je predstavljena kao carica, dok je, s desne strane, Jovan Preteča. Okolo stoje anđeli, proroci, apostoli i svetitelji. Među izvezenim poprsjima su likovi nekih ruskih svetitelja, ali i dvojica srpskih - Simeon Nemanja i Sava. Iz 1548. godine je jedan triptih posebno pripremljen za poklon svetogorskom manastiru. Na srednjem polju je naslikana Bogorodica s Hristom, pored koje stoje Sveti Petar atonski i još jedan oštećeni prepodobni pustinožitelj, dok su na bočnim krilima Simeon Bogoprimac i Sveti Nikola. U zapisu na ikoni veli se da je ona napravljena u Moskvi za vreme cara Ivana i mitropolita Makarija i da je namenjena atonskom manastiru (verovatno Hilandaru, ali je ime oštećeno). Urađena je u stilu tzv. makarijevske ikonopisne škole sa čisto ruskim obeležjima.

U decenijama oko sredine XVI veka nastao je i niz ikonica s likovima ruskih svetitelja, naslikanih u stojećem stavu, bilo kako blagosiljaju desnom rukom dok u levoj drže jevanđelje, bilo kako se, okrenuti bočno, mole Hristu, koji ih blagosilja odozgo iz segmenta neba. Takvi su likovi mitropolita Aleksija čudotvorca, episkopa Leontija rostovskog čudotvorca, i Svetog Jeftimija čudotvorca. Jaroslavski i smolenski knezovi Teodor sa sinovima Davidom i Konstantinom naslikani su tako što otac, u velikoshimničkoj odeći, stoji u sredini, a njegovi sinovi, u kneževskim odelima, sa strane. Najveći ruski svetitelj Sergije Radonješki naslikan je u sceni kako, u prisustvu svojih saradnika, prima od Bogorodice igumanski štap. Sve su one vrlo tanano islikane, u svetlom koloritu i u duhu slikarstva poznatog majstora Dionisija i njegovih saradnika. Sve su proizvod carske moskovske radionice. Većina ovih ikona okovana je ili je nekada bila okovana tankim posrebrenim i ornamentisanim limom. Neke od njih svakako su bile u onoj skupini od deset "srebrom obloženih ikona" o kojima Hilandarci 1555. godine pišu Ivanu Groznom da su ih primili. Preko njih su Rusi širili na Atosu kultove svojih svetitelja. Takve ikonice sem Hilandara imaju zbog toga i grčki manastiri. Veći ih je broj u Stavronikiti.

Nisu ni Hilandarci slali u Rusiju samo ikone s opštepoznatim pravoslavnim svetiteljima, nego su isticali likove pravoslavnih Srba, naročito svoje svete ktitore - Nemanju, Savu, Milutina i kneza Lazara, kako se to vidi iz spiska poklona odnetih na dvor cara Ivana Groznog 1550. godine. Kakve su one bile, pokazuje jedna preostala ikona iz XVII veka sa likovima Svetog Save i Simeona: grčki slikar, pripremajući je verovatno za poklon, ispisao je ime Svetog Simeona u ruskom obliku Sveti Simjon. Iskazujući svoje poštovanje za srpske kultove, izgleda da su Rusi uzvraćali i ikonama sa srpskim svetiteljima, čiju su ikonografiju, zahvaljujući poklonima, već tada poznavali. U Hilandaru se čuva jedna izvrsna ikona s likovima kneza Lazara i Svetog Đorđa Kratovca, mogućno moskovski rad iz sredine XVI veka.

Niz malih ruskih ikona iz XVI veka završava jedna sa Deisisom u gornjem delu, a poprsjima apostola u donjem. Svi su obuhvaćeni lozom od lisnatih grančica i cveća. Ona je sačuvala još nešto od stila iz sredine XVI veka, iako je urađena - prema dugom grčkom natpisu na poleđini - godine 1595. U Moskvi, a darovao ju je Hilandaru mitropolit ruski Arsenije.

Hilandarske veze s Moskvom, čiji samo ogranak predstavlja razmena umetničkih dela ostavile su dubok trag u ruskoj sredini. Tamo su polovinom XVI veka, kada se pod mitropolitom Makarijem i carem Ivanom Groznim vršila redakcija knjiga o žitijama vladara i svetitelja, uneti u njih i životi, po svetiteljstvu ili podvizima poznatih Srba, od kojih su neki bili ilustrovani. Donošenje ruskih ikona proredilo se u XVII veku, iako nije prestalo. Očevidno, pojava srpskih slikara u Hilandaru smanjila je potrebu za ruskim delima.

 

 

 

 

 

 
ENGLISH ΕΛΛΗΝΙΚΑ РУССКИЙ
ЋИРИЛИЦА
 
 
 
 
 
Vesti iz Hilandara
 
Sveta Zemlja
 
Vizantološki institut
 

O Svetoj Gori
 
Prijatelji Svete Gore
 

Blog o Svetoj Gori
 

Film Otac
 

Svetogorac
 
 
 
Mapa sajta
 

©2013-2018 Hilandar.info | Sva prava zadržana | Uslovi korišćenja | LaktusDev