Sveta Gora
 
Manastir Hilandar
Hilandarska knjižara
Monaštvo Svetogorsko monaštvo danas  
 
 
  

Svetogorsko monaštvo danas

(Bez pisanog odobrenja autora tekstova nije dozvoljeno preuzimanje sadržaja portala www.hilandar.info u komercijalne svrhe. Za detalje sadržaja i upite pišite na email: njonic@yahoo.com. Zakon o autorskom i srodnim pravima 2009,2011,2012. // dec.2013)

 

 

 

Monaški život sprovodi se u okviru jedne od navedenih svetogorskih monaških ustanova.Svaki pravoslavni hrišćanin stariji od 18 godina može da se posveti monaškom životu. Dolaskom u Svetu Goru, u jednu od navedenih ustanova, nakon izjavljene slobodne volje da se posveti monaškoj askezi, novopridošlog upisuju u red iskušenika. Za vreme iskušeničkog perioda koji traje najmanje godinu dana, iskušenik radi pomoćne poslove i trudi se da stekne crkveno obrazovanje i da duhovno napreduje. Iskušenik koji istraje u svojoj odluci i dobije blagoslov na rasu, ali ne daje još monaški zavet. Onaj iskušenik koji istraje može da dobije zvanični monaški blagoslov - malu shimu. Takvog rizonosca privode pred carske dveri gde on izjavljuje svoju nameru da dobrovoljno pristupi monaštvu.

Obećanje (zakletva) koje on tom prilikom daje različito je u raznim manastirima, ali je obično formulisano na sledeći način: „Ja ...sada napuštam svoje roditelje, braću i rođake, sve što imam, i bezvrednu slavu i zadovoljstva ovoga sveta. Isto tako napuštam i sopstvenu volju i na njeno mesto stavljam Božju volju. Prihvatam svu težinu monaškog života i uzimam zavet siromaštva, čednosti i poslušnosti u nebeskoj nadi; obećavam da ću ostati monah u ovom manastiru svih dana svoga života.” Tada se vrši i drugi postrig kojim on jednom za svagda umire za ovaj svet.

Treći stepen monaštva je velika shima koju prima mali broj monaha, jer zahteva najstroži asketizam. Najveći broj monaha na Svetoj Gori nije u svešteničkom činu. Oni koji su primili čin sveštenosluženja nazivaju se jeramonasi,a oni koji imaju veliku shimu - shimonasi.

Na Svetoj Gori je u zvaničnoj upotrebi stari (julijanski) kalendar i vizantijsko vreme po kome dan počinje zalaskom sunca. Samo se u manastiru Ivironu poštuje haldejsko računanje vremena po kome dan počinje sa izlaskom sunca.

Monaška 24 sata jednoga dana dele se u tri osmosatnice. One su namenjene: molitvi, radu i odmoru. Ceo život svetogorskih otaca u vezi je sa molitvom. Monaška molitva je, kao i kod drugih hrišćana zajednička i lična. Osnovu lične molitve čine umnosrdačna molitva koja glasi: „Gospode Isuse Hriste, Sine Božji, pomiluj me grešnog." Zajedničke molitve vrše se na sledećim službama: večernje, povečerje, polunoćnica, jutrenje, časovi i liturgija.

U dane praznika i svečane dane, koje prati celonoćno bdenje, 15 od 24 sata u jednom danu posvećuje se neprekidnoj molitvi. Godišnje se obavi i po 50 bdenja. Na zajedničkim molitvama poseban doživljaj predstavlja karakteristično svetogorsko, tzv. Kukuzeljevo pojanje koje uistinu zvuči kao dar Božji. Jednostavne, a uzvišene harmonije monaškog pojanja u svakom izazivaju nesvakidašnji, neopisivi osećaj.  Rad kome se posvećuju svetogorski monasi raznovrstan je i dosta je različit u odnosu na obaveze monaha pre više decenija. Krupniji poslovi obavljaju se uz pomoć savremene tehnike (poljoprivredne mašine, građevinske mašine, kompjuteri, itd.) tako da se od monaha danas zahtevaju i posebna, stručna znanja. Nekada najviše zastupljen rad, rukodelja, čini se da sve više nestaje. U skitu „Burazeri" razvila se izvanredna ikonopisačka škola, čija su slava i prelepe ikone odavno prešle granice Svete Gore.

U manastirima najvažnije su službe igumana, epitropa, predstavnika u Sveštenoj opštini, sekretara, rizničara, bibliotekara, ekonoma, šumara, gostioničara, tipikara, oltarnika, nedeljnog sveštenika, nedeljnog đakona, pojca, čteca, kanonarha, crkvenjaka, arhivara, arhondara, dohijara, trpezara, kuvara, bolničara, noćnog čuvara, vinogradara, baštovana, pekara, brodara i drvoseča. Monasi gostprimstvo prema hodočasnicima smatraju jednom od žrtvi koju često i rado podnose. Manastiri goste primaju na konak ili samo na okrepljenje.

U poređenju sa ostatkom sveta moglo bi se reći da su svetogorci u stalnom postu. Hrana se unosi samo radi održanja tela i njegovih funkcija. Meso je potpuno isključeno iz jelovnika, a osnovu ishrane čine hleb, ulje, vino, masline, povrće i u određene dane riba. Jede se dva puta dnevno, ujutru i uveče. Pored uobičajnog posta sredom i petkom na Svetoj Gori se posti i ponedeljak. U ova tri dana jutarnji obrok zamenjuje se čajem i hlebom, a u vreme Velikog i ^asnog posta obeduje se samo jednom dnevno.

Ovako izgleda spoljašnji život svetogorskih monaha. Jedinstven po mnogo čemu, uslovljen njihovom misijom, zajednicom i težnjom za sjedinjenje sa Bogom: „Monasi nemaju druge utehe osim posmatranja nepromenljivih ili kružno obnavljanih stihija neba, okeana i gora. Snažna i nezamenjiva uteha za njih jeste molitva i podvižnička zajednica sa Bogom i braćom."

(ef)

 

(Bez pisanog odobrenja autora tekstova nije dozvoljeno preuzimanje sadržaja portala www.hilandar.info u komercijalne svrhe. Za detalje sadržaja i upite pišite na email: njonic@yahoo.com. Zakon o autorskom i srodnim pravima 2009,2011,2012. // dec.2013)

 
ENGLISH ΕΛΛΗΝΙΚΑ РУССКИЙ
ЋИРИЛИЦА
 
 
 
 
 
Vesti iz Hilandara
 
Sveta Zemlja
 
Vizantološki institut
 

O Svetoj Gori
 
Prijatelji Svete Gore
 

Blog o Svetoj Gori
 

Film Otac
 

Svetogorac
 
 
 
Mapa sajta
 

©2013-2018 Hilandar.info | Sva prava zadržana | Uslovi korišćenja | LaktusDev