Sveta Gora
 
Manastir Hilandar
Hilandarska knjižara
Sveta Gora Blaga Svete Gore  
 
 
  

Blaga Svete Gore

(Bez pisanog odobrenja autora tekstova nije dozvoljeno preuzimanje sadržaja portala www.hilandar.info u komercijalne svrhe. Za detalje sadržaja i upite pišite na email: njonic@yahoo.com. Zakon o autorskom i srodnim pravima 2009,2011,2012. // dec.2013)

 

 

Nastala u krilu nekadašnje Vizantije, naslednice Istočnog rimskog carstva, Sveta Gora je poslednji živi ostatak te hiljadugodišnje civilizacije koja je snagom svoje vladarske ideologije, filozofskih ideja, verskih i kulturnih obrazaca uticala na čitav tadašnji svet, a posebno na pravoslavne narode (Ruse, Bugare, Srbe, Rumune, Gruzijce), koji i danas crpe snagu sa tog živonosnog istočnika.

Ona je „mesto gde se čuva najveća zbirka hrišćanske umetnosti na svetu, a kada je reč samo o slikarstvu najveća zbirka uopšte“ (Hristu, 2009:337).

Najveće blago Svete Gore jesu monasi, nosioci monaštva, nosioci Gospodnje reči za ovaj svet. O monasima i monaštvu pogledajte ovde.

Na osnovu mnogih studija i tvrdnji velikih istoričara, istoričara umetnosti, kustosa muzeja, Sveta Gora je i danas najveći muzej na svetu, mesto koje je živo i koje se prokazuje kroz svoje delovanje i postojanje. Monasi Svetu Goru vide drugačije, to je Perivoj Presvete Bogorodice i mesto duhovnog uznošenja, mesto gde se i danas živi i doživljava.

Mnogo je relikvija, blaga i rukopisa svetogorskog. Mnoga blaga i relikvije poseduje i njima se ponosi Sveta Gora.  Ali mnogo je blaga i relikvija svetogorskog koje se danas čuva širom sveta, po mizejima, riznicama, bibliotekama gradova Evrope, Azije, Amerike, gde je dospelo zahvaljujući otimanju, pljačkama, prevarama, na ime zaloga i garancija. Ovo blago iako danas nije na tlu Svete Gore, ono je pravno, suštinsko i jedino istinsko svetogorsko, bez obzira ko šta pričao o njemu. I pored pljačkanja, otimanja i pustošenja koja je ovo mesto pretrpelo kroz istoriju. Mnoga su blaga sačuvana. Jedinstvene u svetu se danas relikvije čuvaju u posebnim prostorima i izlažu se sa velikom blagočestivošću samo u posebnim prilikama. Ovo blago je uvek bilo cilj raznih osvajača i razbojnika, jer Sveta Gora nije nikada imala lokalnu samoodbranu, ni u vreme Vizantije niti u vreme Turaka. Zbog burne istorije i bogatog iskustva monasi su bili primorani da sve relikvije i ostalo blago čuvaju u kivotima i vrećama, da bi uz pomoć Serdara i Sejmenida, koji su bili neka vrsta čuvara, mogli da ih sakriju u posebna skrovišta, kule, pećine, podrume, šume i sl.

Mošti svetitelja i kivoti sa moštima, krstovi napravljeni od delića Časnog Krsta, kivoti u kojima se čuvaju krstovi, plaštanice i ikone, sveti putiri i jevanđelja, arhijerejski žezli, svete odežde, minijature, mozaici, knjige, inkunabule, hrisovulje, tipici, žitija su samo neka od svetogorskih blaga. Mnoga blaga su velike dragocenosti zbog svoje umetničke vrednosti, tehnike u kojoj su rađena i zbog svog istorijskog značaja. U manastirskim arhivama i riznicama se čuvaju stari spisi, posebno oni koji su vezani za osnivanje i posvete, povelje, tipici, hrisovulje, inkunabule, pečati, krstovi, pisma, firmani i druga blaga. Ovi spisi povezuju i rasvetljavaju mnoge istorijske događaje, istorijske ličnosti, duhovna dešavanja, uspone i padove pravoslavlja, istine i neistine.

Neka od mnogobrojnog svetogorskog blaga su u: manastiru Velika Lavra se čuva odora i carska kruna cara Nikifora Fokasa, komadić časnog krsta, biserima ukrašeno Jevanđelje i još 2 jevanđelja težine 15 i 22 oke tj. 19 i 28 kilograma, krst i žezal osnivača Atanasija atonskog, odežde, mošti, ikone, krstovi, amajlije, mitre, sasudi i druge relikvije. U svim drugim manastirima postoje na stotine drugih relikvija, knjiga, spisa, fresaka, ikona, carskih i vladarskih poklona kao što su: Bogorodičin pojas od kamilje dlake u manastiru Vatoped, ikona Bogorodice Svecarice, u manastiru Svetog Pavla se čuvaju darovi Svetih Mudraca (smirna, zlatni listići i kuglice) koje je Isus Hrist dobio na rođenju, u manastiru Ksiropotam se nalazi čaša carice Pulherije, carske odore, patrijaršijske mitre, episkopski ogrtači, komadi sunđera i trske koji su podrugljivo dati Hristu. Drago kamenje, carske zastave, velika zvona (po veličini druga najveća na svetu,a po funkciji su najveća na svetu težine 15000 kilograma) su u manastiru Svetog Pantelejmona. Zatim male ikone carice Teodore, delovi trnovog venca sa glave Hrista, pokrov Isusa Hrista, ikone u mozaiku i na stotine drugih blaga.

Svetogorske crkve, kako glavne tako i one manje, uglavnom su ukrašene freskama, a svaki manastir ili skit poseduje bar jedno slikarsko delo izuzetne umetničke vrednosti. Najstariji slikarski spomenici (ikone, mozaici) potiču iz HI veka. Raspored živopisa u glavnim crkvama ustanovljen je između XII i XIV veka. Likovne predstave nižu se u pojasevima od poda do kubeta. Najstariji primer tog obrasca je živopis protatske crkve, koji pripada makedonskoj školi, ponikloj u Carigradu, a potom proširenoj na čitav pravoslavni svet (Srbiju, Bugarsku, Rusiju). U HVI veku deluju majstori kritske škole – Teofan sa sinom Simeonom, Antonije i Zorzes, Krićani i rođenjem, kao i Frangos Katelanos. Nasledio ih je Dionisije iz Furne, koji se protivio „ukrštanju“ kritskih umetničkih tehnika s makedonskim, zalažući se za vernost klasičnim ikonografskim kanonima. U Hilandaru u HVII veku deluje zograf Georgije Mitrofanović.

Na Svetoj Gori su retka vajarska dela, a ako ih i ima isključivo su namenjena dekorativnoj svrsi. Monahe je skulptura podsećala na idolopoklonstvo. Mnogo veću pažnju su posvećivali formama primenjene umetnosti o čemu svedoče relikvijari, krstovi, pokrovi, putiri, okovi jevanđelja i rezbarenih palica, umetnost veza (zavese, plaštanice, mitre, odežde, ikone). Neki primeri ovih radova su prava remek-dela.

Svetogorske biblioteke su bogate rukopisima čiji broj prevazilazi 15000 i koje su po sadržini među najznačajnijim teološkim zbirkama sveta. Sveta Gora po bogatstvu knjižnog fonda iz srednjeg veka dolazi odmah iza Vatikana. U manastirskim arhivima i bibliotekama, koje su po pravilu smeštene u odbrambenim kulama ili u posebno građenim objektima, sačuvano je obilje dokumenata, rukopisa, starih štampanih knjiga neprocenjive istorijske i estetske vrednosti. Manastiri naročito ljubomorno čuvaju zlatopečatne ktitorske povelje, prve tipike, pravilnike koji regulišu život u manastirima (Atanasijevo Zaveštanje, Hilandarski tipik Svetoga Save, tipik Radiča Postupovića u Konstamonitu, npr.) ali i u čitavoj monaškoj zajednici, kao što je Cimiskijev Tipik (zvani „Tragos“, pisan na jarećoj koži).

Među atonskim arhivalijama, pored grčkih, ima mnogo akata srpskih, vlaško-moldavskih, ruskih, gruzijskih i bugarskih vladara, kao i dokumenata pisanih na turskom jeziku, značajnih za proučavanje prošlosti vizantijskog i postvizantijskog društva. Ona govore o praktičnom, ovozemaljskom životu monaške zajednice, dok o njenoj „svetosti i duhovnosti“ svedoče predanja, ikonopis i rukopisne zbirke, u kojima se čuvaju knjige svetovne, bogoslužbene i bogoslovske sadržine. Oko hiljadu manuskripata su prepisi dela antičkih pisaca (pesnika, retora, filozofa, istoričara, naučnika). I pored svih gubitaka tokom vekova, koje su im nanosili latini, katalonske kompanije, pirati, požari i nesavesni posetioci, evropski kolekcionari i agenti stranih vladara (francuskih careva Luja HIV, Luja HV i ministra Kolbera, ruskog imperatora Alekseja, španskog kralja Karla V, npr.), procenjuje se da na Svetoj Gori ima više od petnaest hiljada rukopisa, od kojih su više od dve hiljade na pergamentu. Oko 800 je ukrašeno minijaturama, a potiču od HI do HIH veka.

Neki smatraju da se najstariji primerak Svetog pisma nalazi na Svetoj Gori kao i ikone neprocenjive vrednosti. Manastiri su freskopisani od strane najvećih majstora srednjeg veka i mnoge freske predstavljaju prava remek dela Vizantijske umetnosti.

Institut za patrističke studije Carigradske patrijaršije u solunskom manastiru Vlatadon snimio je i klasifikovao oko pet hiljada minijatura (dosad je izdao nekoliko tomova i dostupne su javnosti).

Na Svetoj Gori je i najveća zbirka slovenskih rukopisnih kodeksa.

Na Svetoj Gori su pronađeni neki od najstarijih spomenika slovenske pismenosti: Marijinsko jevanđelje (u nekadašnjem manastiru Ksilurgu, danas skitu Bogorodica), Hilandarski listići (u pirgu Svetoga Save), Zografsko jevanđelje (u Zografu).

Sveta Gora je danas najbolje očuvani deo Vizantije, nekada najvećeg svetskog carstva.

 

zbirka delova Časnog Krsta u svetogorskim manastirima

 

(Bez pisanog odobrenja autora tekstova nije dozvoljeno preuzimanje sadržaja portala www.hilandar.info u komercijalne svrhe. Za detalje sadržaja i upite pišite na email: njonic@yahoo.com. Zakon o autorskom i srodnim pravima 2009,2011,2012. // dec.2013)

 

 

 
ENGLISH ΕΛΛΗΝΙΚΑ РУССКИЙ
ЋИРИЛИЦА
 
 
 
 
 
Vesti iz Hilandara
 
Sveta Zemlja
 
Vizantološki institut
 

O Svetoj Gori
 
Prijatelji Svete Gore
 

Blog o Svetoj Gori
 

Film Otac
 

Svetogorac
 
 
 
Mapa sajta
 

©2013-2018 Hilandar.info | Sva prava zadržana | Uslovi korišćenja | LaktusDev