Sveta Gora
 
Manastir Hilandar
Hilandarska knjižara
Sveta Gora Manastiri Pantokrator
 
 
  

Manastir Pantokrator

(Bez pisanog odobrenja autora tekstova nije dozvoljeno preuzimanje sadržaja portala www.hilandar.info u komercijalne svrhe. Za detalje sadržaja i upite pišite na email: njonic@yahoo.com. Zakon o autorskom i srodnim pravima 2009,2011,2012. // dec.2013)

 

 

(Preobraženje Spasiteljevo, 6/19. avgust)

 

Ako se iz Vatopeda krene peške prema Ivironu, posle dva i po sata hoda stiže se u Pantokrator - Παντοκράτορος, (Preobraženje Spasiteljevo, 6/19. avgust) -  do kojeg se sada može i vozilom zemljanim putem, i brodom. Toliko pokloniku treba i ako dolazi iz Kareje. Manastir je u XIV veku osnovao vizantijski vojskovođa Aleksije, koji je ostrvo Tasos oslobodio od turskih gusara, zajedno sa bratom Jovanom, takođe carevim velikodostojnikom, na mestu poharane monaške naseobine Ravduhu. Jovan je posle bratovljeve smrti nastavio gradnju i manastir dovršio 1363. Smatra se da je patrijarh Kalist I te godine, poslednje godine svog života, ozvaničio Pantokrator kao manastir, jer je i sam svojevremeno kao monah živeo u tom kraju.

Pod turskim igom Pantokrator su pomagali vladari podunavskih zemalja, carigradski Grci Fanarioti, ruska carica Katarina II, mnogi pobožni hrišćani, kakvi su bez sumnje bili braća Kritopulos iz Adrijanupolisa (Jedrena) u XVI veku. Više puta je goreo, posledice poslednjeg požara, 1948, otklonila je Grčka arheološka služba.

Glavna manastirska crkva, trobrodna građevina s krstoobraznom osnovom i kupolom, podignuta je u zapadnom delu tesnog dvorišta, gde nije bilo mesta za fijalu. Izdvaja se od sličnih svetogorskih građevina time što je prostor između pevnica i oltara veći nego što je to uobičajeno. Prvobitne freske su nastale neposredno po izgradnji, u dva maha su osvežavane (1536. i 1847), a 1854. prekrivene su novim slojem živopisa, rad slikara Matije-Jovana iz Nausa.

 

         Čudotvorna ikona Bogorodica Starica, Gerontisa

 

Ostale su netaknute figura Jovana Krstitelja u Deizisu, Uspenje Bogorodičino iznad carskih dveri, likovi Krstitelja i Jovana Bogoslova na istočnim stranama dveju pevnica. U pantokratorskom hramu, na levom proskinetaru od mramora, čuva se jedna od najglasovitijih i najpoštovanijih svetogorskih čudotvornih ikona - Gerontisa (Starica, 196 h 74 cm), okovana srebrom. Prikazuje celu figuru Bogorodice, koja stoji sama, okrenuta udesno (u prevodu Hristuove knjige stoji „ulevo“, što nije tačno), u molbenom stavu. Za nju predaja veli da je uvek bila spremna da pomogne pa se naziva i Brza pomoćnica (Gorgoepikoos).

Vredna je pomena i litijska ikona Hrista i Jovana Krstitelja, na čijoj poleđini je Bogorodica sa istim svecem.

Pantokrator ima sedam malih crkava unutar i 11 izvan manastirskog kruga. Najzanimljivije su one posvećene Uspenju Bogorodice (levo od spoljne priprate) i Svetom Nikoli, u blizini glavne kapije. U manastiru se čuvaju bedrena kost i stopalo svetog Andreje, čestica Časnog krsta, komad štita svetog Merkurija i druge dragocenosti. Bibliteka ima oko 300 rukopisnih knjiga (68 osam na pergamentu) a izdvajaju se kodeks br. 74 i br. 234. Prvi je prepis psaltira na pergamentu, prvobitno iz XI veka, ispisan majuskulom, a vek kasnije postao palimpsest za drugu verziju pisanu minuskulom, a drugi prepis četvorojevanđelja iz XIII veka. Ovaj kodeks je poznat kao Jevanđelje Jovana Kalivita  i predstavlja jednu „od najvećih dragocenosti“ koje manastir poseduje. Ispisan je na malenom komadu pergamenta (17h12 cm), mikroskopski sitnim slovima. Ukrašen je sa 12 sićušnih minijatura.

Pantokratoru pripada Skit proroka Ilije, pola sata hoda uzbrdo. Prvobitno je bio kelija, ali kada se u njoj nastanio čuveni ruski duhovnik Pajsije Veličkovski, ubrzo se uvećao broj monaha (grčkih, ukrajinskih i moldavskih), izgrađene su nove zgrade i naseobina je 1839. godine priznata kao opštežiteljni skit. Bio je to prvi slučaj na Svetoj Gori da je jedan skit prihvaćen kao opštežiće i baš ovde je prvi put preduzeto sistematsko prevođenje dela podvižničkih otaca na ruski jezik.

(), +(atl.)-ikone

 

Skit Svetog Ilije

 

Skit je početkom  HH veka imao više od dve stotine monaha i ambiciju da u „prvoj prilici“ dobije status manastira. Skit su pohodila tri ruska princa, zbog čega je od pristaništa do konaka bila izgrađena široka staza, jedna od najlepših na Svetoj Gori. Glavna crkva je izgrađena početkom prošlog veka, a kamen temeljac je, 1900, položio ruski admiral Virilov. Veoma je prostrana, u njoj može da prisustvuje službi 2000 ljudi, samo na galerijama ima mesta za pet stotina monaha. I ova crkva, kao i ona u Svetoandrejskom skitu ima tri oltara, koji su posvećeni Andreji Prvozvanom, svetom Iliji i carici Aleksandri. Pozlaćen ikonostas, širok 24 metra i težak dve tone, urađen je u Odesi. Jedan je od najlepših a Svetoilijinci vele i najveći na Svetoj Gori, veći i od Andrejveskog u Kareji. Ikone na oltarskoj pregradi pripadaju kijevskoj i moskovskoj školi. „Po mom mišljenju, to su najbolje ikone ove dve škole“, zabeležili smo prilikom posete reči oca Filimona, gostoprimca. Igumanski tron je dar cara Nikolaja II Romanova.

Skit proroka Ilije ima pet paraklisa, tri unutar i dva izvan zidina. U ovom skitu danas nema ruskih monaha, krajem prošlog veka ih je bilo desetak, ali su ih grčke vlasti proterale. Doskoro zelene kupole glavne crkve, vidljive iz daljine i na starim fotografijama, nedavno su „povizantinjene“.
Od nekada velikog broja kelija u Kareji, istorijski je najznačajnija Ravduhu, jedno od najstarijih monaških staništa na Svetoj Gori, krajem XIV veka zauzimao je četrnaesto mesto među tadašnjih 25 manastira. Na temeljima stare podignuta je nova crkvica, a na starim zidovima još se mogu videti ostaci fresaka iz HII veka (likovi apostola Petra i Pavla u prirodnoj veličini). Od kelija treba pomenuti Aksion esti (Dostojno jest), u dolini ispod Svetoandresjkog skita, koja je pod zaštitom države, u kojoj se čuvala istoimena ikona i, prema predanju, nastala istoimena pesma.

 

(Bez pisanog odobrenja autora tekstova nije dozvoljeno preuzimanje sadržaja portala www.hilandar.info u komercijalne svrhe. Za detalje sadržaja i upite pišite na email: njonic@yahoo.com. Zakon o autorskom i srodnim pravima 2009,2011,2012. // dec.2013)

 
ENGLISH ΕΛΛΗΝΙΚΑ РУССКИЙ
ЋИРИЛИЦА
 
 
 
 
 
Vesti iz Hilandara
 
Sveta Zemlja
 
Vizantološki institut
 

O Svetoj Gori
 
Prijatelji Svete Gore
 

Blog o Svetoj Gori
 

Film Otac
 

Svetogorac
 
 
 
Mapa sajta
 

©2013-2018 Hilandar.info | Sva prava zadržana | Uslovi korišćenja | LaktusDev