Sveta Gora
 
Manastir Hilandar
Hilandarska knjižara
Srpski ktitori s.Simonopetra  
 
 
  

Manastir Simonopetra

(Bez pisanog odobrenja autora tekstova nije dozvoljeno preuzimanje sadržaja portala www.hilandar.info u komercijalne svrhe. Za detalje sadržaja i upite pišite na email: njonic@yahoo.com. Zakon o autorskom i srodnim pravima 2009,2011,2012. // dec.2013)

 

 

 

Mnogi ga smatraju najlepšim manastirom na svetu, upravo zbog svoje gracioznosti koja se uzdiže na steni od 300 metara iznad mora.

Drugi ktitor Simonopetre bio je srpski despot Jovan Uglješa Mrnjavčević, koji je vladao Serskom oblašću, u čijem sastavu je bila i Sveta Gora. Uglješa je 1364. godine poslao svog duhovnika Jeftimija sa novcem za proširenje konaka i kupovinu imanja za manastir na Svetoj Gori i izvan nje.
Sava hilandarac je zabeležio legendu da je despot jednom usnio kako će mu kći ozdraviti od padavice ako se za nju bude molio otac Simon, pa kad tako bi - bogato je obdario manastir „zlatom i imanjem, i beše mu u svoje vreme najveći dobrotvor“. I još beleži monah Sava da se posle Uglješine pogibije na Marici, njegov najstariji sin Jovan zamonašio u Simonopetri, gde je do smrti bio baštovan. Tek se, kaže, na poslednjem času saznalo da je monah Joasaf bio ustvari sin despota Uglješe. Bratstvo i danas početkom oktobra svenoćnim bdenjem proslavlja svog negdašnjeg dobrotvora.

Pojedini podaci iz Simonove hagiografije otkrivaju da je on živeo u XIII veku, ali se u žitiju ne govori o njegovom poreklu niti se daju bliži podaci o vremenu izgradnje manastira. U narednom stoleću, prema žitiju, čudotvorna dela i isticanje mira iz Simonovih moštiju podstakli su despota Jovana Uglješu, gospodara serske oblasti, da obnovi njegovu svetinju. O tome neposredno i iscrpno obaveštava despotova hrisovulja iz oktobra 1368, sačuvana u prepisu čiju je verodostojnost kasnije, zbog ugroženosti originala,

na molbu bratstva potvrdio vaseljenski patrijarh Kiril Lukaris (1622/1623).

Despot, koji je i pre toga pomagao svetogorska bratstva gradeći bolnice, obratio se tada protu i Saboru u Kareji s molbom da mu se dopusti ponovnopodizanje „onog opustelog mesta“. Kada je dobio njihovu saglasnost, uzvratio je znatnom sumom novca, „darom na dar“. Odmah je u manastir na Simonovoj steni uputio ispovednika Jeftimija, ličnost od poverenja, sa majstorima i sredstvima za obimni poduhvat. Pirg, kelije i pomoćne zgrade podignuti su verovatno za tri godine, hram je ukrašen zidnim slikama i snabdeven bogoslužbenim predmetima i dragocenostima (ikonama, knjigama i zlatom vezenim odeždama), a krov je pokriven olovom. I despot Uglješa je crkvu posvetio prazniku Hristovog rođenja, jer je „sveti video zvezdu koja je visila nad stenom“. Zidni ukras je − ako se može suditi po očišćenim površinama fresaka iz istih godina u Uglješinom paraklisu Svetih Besrebrenika u Vatopedu − pripadao najsnažnijim delima vizantijskog slikarstva druge polovine XIV veka.

U zlatopečatnoj povelji Jovana Uglješe donet je i pregled velikih dobara na poluostrvu, u susednim krajevima i po ostrvima koja je despot otkupio i kao „drugi ktitor“ darovao bratstvu kako bi mu obezbedio spokojan život. Tri godine kasnije despot je u sudbonosnom boju na Marici, 26. septembra 1371, pretrpeo poraz od Turaka i sa bratom kraljem Vukašinom izgubio život. Bez Uglješine podrške Simonopetra je uskoro ostala bez mnogih posedâ izvan granica Svete Gore. Ipak, poznato je da je i u sledećim decenijama − iako pod turskom vlašću − manastir uživao pomoć srpskih gospodara. Starajući se o atonskim bratstvima, zajednicu na Simonovoj steni obdario je i despot Đurađ Branković (1427−1456) godišnjim dohotkom od 20 litara srebra.

Zahvaljujući darovima milostivih hrišćana, manastir je obnovljen 1530–1540. godine. Podignuti su bedemi i izgrađene kelije, a unutrašnjost crkve prekrivena je zidnim slikama. Sudeći po vremenu kada su izvođene, freske su najverovatnije bile delo umetnika sa Krita, koji su, predvođeni čuvenim majstorom Teofanom, razvili široku delatnost na Svetoj Gori i u njeno slikarstvo uneli nov stil.

Godine 1567. podignut je pirg u podnožju, na arsani, o trošku Oksiotisa, visokog dostojanstvenika na dvoru vlaških vojvoda. Najstariji delovi manastirskog kompleksa iz vremena monaha Simona i zdanja despota Jovana Uglješe, kao i potonje dogradnje, bogati enterijeri i arhiv, nestali su u požaru koji je Simonopetru uništio 11. decembra 1580. godine. U plamenu su nestali i dokumenti koji su svedočili o istoriji manastira, uključujući i izvornu rukopisnu tradiciju Žitija Svetog Simona.

(43)- Dušan Kašić... 

 

 

 

(Bez pisanog odobrenja autora tekstova nije dozvoljeno preuzimanje sadržaja portala www.hilandar.info u komercijalne svrhe. Za detalje sadržaja i upite pišite na email: njonic@yahoo.com. Zakon o autorskom i srodnim pravima 2009,2011,2012. // dec.2013)

 
ENGLISH ΕΛΛΗΝΙΚΑ РУССКИЙ
ЋИРИЛИЦА
 
 
 
 
 
Vesti iz Hilandara
 
Sveta Zemlja
 
Vizantološki institut
 

O Svetoj Gori
 
Prijatelji Svete Gore
 

Blog o Svetoj Gori
 

Film Otac
 

Svetogorac
 
 
 
Mapa sajta
 

©2013-2018 Hilandar.info | Sva prava zadržana | Uslovi korišćenja | LaktusDev