Sveta Gora
 
Manastir Hilandar
Hilandarska knjižara
Ikonopis 14. vek  
 
 
  

Ikonopis u XIV veku

(Bez pisanog odobrenja autora tekstova nije dozvoljeno preuzimanje sadržaja portala www.hilandar.info u komercijalne svrhe. Za detalje sadržaja i pitanja pišite na email: njonic@yahoo.com. Zakon o autorskom i srodnim pravima 2009,2011,2012.)// dec.2013

 

 

Glavna crkva je, posle podizanja i živopisanja, morala dobiti i nove ikone. Dve najveće hilandarske ikone - Hristos Pantokrator i Bogorodica Milostiva (Eleusa) - vezuju se, i svojim razmerama i svojim stilom, za crkvu kralja Milutina. Bile su, verovatno, prestone ikone na novom ikonostasu jer im veličina odgovara razmaku između četiri kamena stubića ikonostasa. Izgleda da nisu delo umetnika što su izveli freske, iako imaju opšta obeležja stila renesanse Paleologa. Mogle su biti izrađene i pre živopisa, jer je crkva služila i u one dve - tri decenije koje su protekle od njenog podizanja do oslikavanja.

Druge dve ikone, otprilike iz istog vremena, mnogo su bliže delima slikara fresaka. Jedna od njih, Vavedenje Bogorodice, morala je stajati na nekom vrlo svečanom mestu, možda i pod nekim proskinitarom, jer je prikazivala onaj Bogorodičin događaj koji je Hilandar uzeo za crkvenu slavu. Ona je i najlepše ikonopisno delo urađeno za vreme kralja Milutina u Hilandaru, a spada i među najbolja dela koja su nastala u Vizantiskom Carstvu u XIV veku. Nadahnute antičkom umetnošću, devojke iz Bogorodičine pratnje, neke s draperijama ili velovima preko glave, drže zapaljene sveće u rukama, trudeći se, ljupkim pokretima ruku ili otmenim stavovima tela, da zaklone plamen kako se ne bi ugasio . Samo izuzetan slikar mogao je napraviti ovu ikonu, koloristički zasićenu i punu svežine u obradi forme. Po tipu glava i oblicima odeće, devojke iz Vavedenja mnogo liče na mlade dvorkinje sa freske Rođenja Bogorodice iz severne pevnice u crkvi. To i navodi na tvrđenje da je ikona Vavedenja nastala u vreme živopisanja hrama i da je jedan od slikara fresaka bio i njen tvorac. Izgleda da je u isto doba izvedena i jedna ikona arhanđela, takođe sada u manastirskom muzeju, jer i ona ima odlike svojstvene radu slikara glavne crkve.

 

ikona, devojke u pratnji Presvete Bogorodice na vavedenju, 14 vek

 

Iguman Dorotej 1359/60.godina i njegov slikarski postupak raspoznaje se i na većem broju ikona, što govori da je povod za njegov dolazak bio znatno ozbiljniji. Uradio je on tada veliki deisisni čin za ikonostas glavne crkve i litijsku ikonu Bogorodice Popske s Vavedenjem na poleđini. Od deisisnog čina, koji je nekada bio na kamenoj gredi ikonostasa, sačuvale su se sve ikone izuzev Hrista. Svaka je visoka oko jedan metar i na svakoj je po jedan svetitelj u poprsju: Bogorodica, Jovan Preteča, arhanđeli Gavrilo i Mihailo, apostoli Petar i Pavle i jevanđelisti Matej, Marko, Luka i Jovan. Danas su u manastirskom muzeju.

Slikar svih ovih dela bio je među najsposobnijima u svom dobu. Njegov odnegovan način rada, tananost u oblikovanju, neznatne deformacije likova izvedene radi izražajnosti, plemenitosti u boji i crtežu - sve je u meri i odnosima koji su svojstveni samo najboljima.

Morao je imati uza se i jednog saradnika jer se na nekim ikonama primećuje jače suprotstavljanje svetlosti senci i, sledstveno tome, manja zvonkost boja. Bio je on poznat i izvan Hilandara.

Najveći broj ikona iz XIV i XV veka pripada grčkim slikarima; među njima se ističu litijska ikona Bogorodice Avramiotise s prorokom Ilijom na poleđini i Petozarni mučenici. Bogorodica Avramiotisa nije najlepša, ali njen epitet ukazuje na vezu s čuvenom nerukotvorenom ikonom u carigradskom Avramiotskom manastiru. Ikona istoga imena slavila se i u solunskoj znamenitoj crkvi Bogorodice Nerukotvorene. Hilandarska je samo u ta dva grada mogla nastati. Ikona Petozarnih mučenika, inače krajnje plemenita, rad je imenom nepoznatog slikara, koji je, kao i neki njegovi savremenici, stvarao i za druge svetogorske manastire. U trezoru ikona manastira Lavre nalazi se još jedna njegova ikona s istim svetiteljima; lavriotska je znatno veća od hilandarske, ali je delimično oštećena, tako da su se sačuvali na njoj samo dvojica od petorice mučenika. Vremenom će se, verovatno, razjasniti i istorija ostalih dragocenih ikona iz hilandarske zbirke.

Za istoriju manastira i ideologiju srpske crkve u doba carstva značajna je litijska ikona Bogorodice Neoborive stene, na čijoj je poleđini naslikano poprsje Svetog Save, prvog srpskog arhiepiskopa. Nju ne odlikuje uglađenost grčkih ikona i oporija je u boji; svakako ju je izveo srpski ikonopisac, koji je ispisao i srpske natpise, a njen ktitor je bio neki monah, čije je ime u natpisu oštećeno. Pozadina ovih dveju predstava nije zlatna, kao što je uobičajeno, nego sivozelena, s tamnijim žilicama, kao da oponaša strukturu kamena.

Tako je u XIII i XIV veku slikana Bogorodica sa epitetom Gora. Po Teodosijevom životu Svetog Save, Bogorodica Gora je upravljala nekim Savinim postupcima: javila mu se u atonskoj pustinji da ga podstakne na delovanje; njoj je on, zatim, napravio veliku ikonu i postavio je u manastir Filokal u Solunu, gde je inače odsedao. Hilandarska ikona možda čuva uspomenu na ikonu Bogorodice Gore iz Filokala: s jedne strane stoji ona, s druge njen ktitor. Neobičan je tu Sveti Sava. Odeven je u sakos, a na glavi mu je kamelaukion, vizantijska carska kruna, s kojom nikad više nije naslikan. Tako je bivao slikan jedino Hristos kao car i arhijerej. Takvo smelo poređenje moglo je biti posledica razmirica između grčke i srpske crkve u doba carstva, kada je Vaseljenska patrijaršija odricala autokefalnost srpske crkve, a srpska uzdizala do najviših počasti svoje arhijereje.

 

 

 
ENGLISH ΕΛΛΗΝΙΚΑ РУССКИЙ
ЋИРИЛИЦА
 
 
 
 
 
Vesti iz Hilandara
 
Sveta Zemlja
 
Vizantološki institut
 

O Svetoj Gori
 
Prijatelji Svete Gore
 

Blog o Svetoj Gori
 

Film Otac
 

Svetogorac
 
 
 
Mapa sajta
 

©2013-2018 Hilandar.info | Sva prava zadržana | Uslovi korišćenja | LaktusDev