Sveta Gora
 
Manastir Hilandar
Hilandarska knjižara
Istorija 16. i 17. vek  
 
 
  

XVI i XVII vek

(Bez pisanog odobrenja autora tekstova nije dozvoljeno preuzimanje sadržaja portala www.hilandar.info u komercijalne svrhe. Za detalje sadržaja i upite pišite na email: njonic@yahoo.com. Zakon o autorskom i srodnim pravima 2009,2011,2012. // dec.2013)

 

 

Despotica Angelina Branković već 1503.god. moli ruskog velikog kneza Vasilija Ivanoviča da zaštiti Hilandar i Rusik. Sredinom istog veka, samo hilandarci odlaze u Rusiju tražeći novčanu pomoć, tako je i iguman Pajsije 1550.god. s trojicom staraca u Moskvi gde moli Ivana IV Vasiljeviča (Ivana Groznog) za zaštitu i pomoć. Ruski car interveniše kod sultana tražeći olakšice za Hilandar. Sa svoje strane daje dozvolu za skupljanje priloga po Rusiji, kaoi bogate darove za manastir (1556.god.) Tako je Ivan Grozni postao „drugi ktitor i obnovitelj“ Hilandara „kao i pređašnji carevi“. Hilandarska delegacija, vraća se iz Rusije tek 1557.god i time počinju redovna putovanja Hilandaraca u Rusiju, koja će se nastaviti sve do ΧΙΧ veka. Posebnom poveljom (gramotom) iz 1571.god., car Ivan Grozni poklanja Hilandaru podvorje u Moskvi. Car Fjodor Ivanovič potvrđuje status hilandarskog podvorja i daje nove poklone (1586.god.), a hrisovuljom od 1591.god., izdatu igumanu Grigoriju, stavlja u dužnost i pravo Hilandarcima da se staraju o opravci Rusika, obnavljajući im i dozvolu za skupljanje priloga u Rusiji. Sve poklone ruskih careva potvrdio je i car Boris Fjodorovič zlatopečatnom gramotom iz 1603.god., a potvrde izdaju i Mihail Fjodorovič (1624.god.), Aleksije Mihailovič (1658 i 1660.god.) i najzad Ivan i Petar Aleksejevič (Petar Veliki), gramatama od 1684.god.

Zato vreme manastir je i pored svih teškoća uspevao da se održi. Tako je 1560.god. u manastiru bilo 200 monaha, a 1579.god. oko 170 monaha. Konovitsko uređenje je ostalo na snazi. Stiče se utisak da je autoritet Hilandarskih igumana tokom XVI i XVII veka ostalo nepokolebano kada na čelu manastira stoje znameniti igumani Filip, Ilarion, Viktor, Gavril i Simeon. Naročito je značajna ličnost igumana Viktora 1652-1678.god. koji je ostao zabeležen u istoriji Hilandara po velikim neimarskim poduhvatima. Za vreme uprave igumana Gavrila i prvih godine igumana Simeona, manastir je zapao u velike dugove i krizu, koja je počela rasterivati bratstvo. Tafa je presudnu ulogu u spasavanju i uspešnoj obnovi manastira odigrao brat igumana Simeona, srpski trgovac iz Venecije, koji je još 1662.god došao u Svetu Goru i živeo kao monah Nikanor u jednoj Svetopavljanskoj keliji (Sotir) na samom Atosu, pa je na molbu hilandarskog bratstva 1671.god. prešao u hilandarsku keliju na Spasovoj vodi, gde je duhovnik manastira Hilandara do smrti, 1685.god. Hilandar je bogato obdario, isplatio mu dugove, snabdeo ga knjigama i sasudima, a Spasovu Vodu obnovio i izgradio u čitavom kompleksu: podigao iz osnova crkvu Svete Trojice sa kelijama, popravio stare kelije i obdario crkve Preobraženja i Svetog Save i dao mnoge knjige hilandarskoj biblioteci. Zbog svega što je učinio i danas se njegovo ima spominje kao ime drugog ktitora hilandarskog. Josif Georgirenis, arhiepiskom Samosa izdaje knjigu o Atosu 1678.god u kojoj piše da je Hilandar u to vreme imao najveći broj monaha, čak 800.

Tokom XVI i XVII veka, a i kasnije, prilozi pobožnih hrišćana širom Balkana, koji su skupljali hilandarski monasi, predvođeni uglednim i sposobnim duhovnicima je bio glavni izvor prihoda. U manastiru su se sačuvale knjige priložnika, tzv. „parusije“ ili „proskomidije“, pošto su se imena priložnika imala pominjati na proskomidiji, za vreme svete liturgije. Najstarije knjige te vrste potiču čak iz XVI veka. U pisaniju nije bilo nikakve prošnje (kako se to dugo pogrešno mislilo). U pisaniju su odlazili najugledniji hilandarci, koji su sa sobom nosili knjige, jevanđelja, žitija i slično, koje su priložnici čitali i tako oživljavali istorijsku svest. I kako je Hilandar bio predstavnik jedne legitimne srpske državnosti, na jednoj stranoj teritoriji, teritoriji Vizantije, tako je u tursko doba sav srpski narod gledao u njemu pouzdano i neuništivo svedočanstvo svoga slobodnog života, svoje države, crkve i kulture.

Sa druge strane, nije se ugasila ni briga srpskih patrijarha, episkopa i sveštenstva za Hilandar. Mnoge knjige i sakralni predmeti u Hilandaru govore o tome sa koliko su se brige starali o ovom manastiru srpski pećki patrijarsi. Neke hronike, četvorojevanđelja, knjige, žitija su srpski patrijarsi, sveštenici, laici, manastiri donosili u Hilandar često sa toplim svedočanstvima ljubavi i odanosti Hilandaru.

(db 134-136)

 

(Bez pisanog odobrenja autora tekstova nije dozvoljeno preuzimanje sadržaja portala www.hilandar.info u komercijalne svrhe. Za detalje sadržaja i upite pišite na email: njonic@yahoo.com. Zakon o autorskom i srodnim pravima 2009,2011,2012. // dec.2013)

 
ENGLISH ΕΛΛΗΝΙΚΑ РУССКИЙ
ЋИРИЛИЦА
 
 
 
 
 
Vesti iz Hilandara
 
Sveta Zemlja
 
Vizantološki institut
 

O Svetoj Gori
 
Prijatelji Svete Gore
 

Blog o Svetoj Gori
 

Film Otac
 

Svetogorac
 
 
 
Mapa sajta
 

©2013-2018 Hilandar.info | Sva prava zadržana | Uslovi korišćenja | LaktusDev