Sveta Gora
 
Manastir Hilandar
Hilandarska knjižara
Književnost 16. veka  
 
 
  

Književnost XVI veka

(Bez pisanog odobrenja autora tekstova nije dozvoljeno preuzimanje sadržaja portala www.hilandar.info u komercijalne svrhe. Za detalje sadržaja i pitanja pišite na email: njonic@yahoo.com. Zakon o autorskom i srodnim pravima 2009,2011,2012.)// dec.2013

 

 

Iz turskog perioda nisu poznati originalni pisci u Hilandaru, ukoliko ne računamo veći broj prepisivača ili zapisivača zanimljivih kratkih beležaka. Možda je Genadije Domestik hilandarski jeromonah sedamdesetih godina XV veka, a on je sastavio Službu Petru atonskom sa slovenskim akrostihom i prepisao raniji prevod Žitija Petra atonskog (sačuvano u Hilandaru).

Veoma je živa prevodilačka i redaktorska delatnost. Gavrilo Hilandarac prevodi 1411-1412.godine, sa grčkog Tumačenje knjige o Jovu, delo Olimpiodora Aleksandrijskog (rukopis danas u Moskvi). Grigorije, po nekima iguman hilandarski oko 1430.god, po nalogu despota Stefana Lazarevića prepisuje 1407. ili 1408.godine, i rediguje srpski tekst čuvene vizantijske Hronike Jovana Zonare iz XII veka, služeći se mnogim izvorima - biblijskim spisima,"istorikijama" i Letovnikom Georgija Amartola. Prepis ove Grigorijeve redakcije, iz XVI veka, čuva se i danas u manastiru (pod nazivom "Paralipomen").

Prepisivačka delatnost se u XVII veku proširila i na udaljene srpske kelije na Atosu, u skitu Svete Ane. Razdoblje turske vladavine nije bitno uticalo na pisarsku delatnost u Hilandaru. Naprotiv, kao da su veće potrebe podstakle veću proizvodnju rukopisne knjige, namenjene sada ne samo svetogorskim Srbima nego i drugim srpskim crkvama i manastirima.

Poznata su imena nekih dobrih pisara XVI veka u Hilandaru. Početkom XVI veka rade "taha-monah" Visarion i monah Hristodul. Sredinom veka - jeromonah Orest iz Ravanice piše verovatno u samom Hilandaru. Poslednjih decenija - to su pisari Zaharija, Grigorije, Varlaam, jeromonah Dionisije, a možda i Jevtimije. Hilandarski pisari XVI veka tragaju za knjigama koje manastir nema i radi toga koriste daleka putovanja u "pisaniju", čak po Rusiji. Pomenuti pisar, "ubogi Grigorije" (u shimi sveštenoinok Vasilije), koji je inače radio u Karejskoj posnici, u dugom zapisu podrobno opisuje kako je u Moskvi došao do svoga ruskog predloška za delo Josifa Flavija. Tako je sačuvan u hilandarskoj biblioteci i Grigorijev prepis iz 1585.god, i njegov ruski predložak iz treće četvrtine XVI veka, pa čak i znatno kasniji prepis sa Grigorijeva prepisa, iz 1826.god, kada to delo, koje ne znači ništa u sakralnoj književnosti, ali znači mnogo kao izvor nekih istorijskih saznanja, hilandarski monah prepisuje - da manastir, slučajno, ne ostane bez knjige ako original odnesu Turci i Austrijanci.

 

 
ENGLISH ΕΛΛΗΝΙΚΑ РУССКИЙ
ЋИРИЛИЦА
 
 
 
 
 
Vesti iz Hilandara
 
Sveta Zemlja
 
Vizantološki institut
 

O Svetoj Gori
 
Prijatelji Svete Gore
 

Blog o Svetoj Gori
 

Film Otac
 

Svetogorac
 
 
 
Mapa sajta
 

©2013-2018 Hilandar.info | Sva prava zadržana | Uslovi korišćenja | LaktusDev