Sveta Gora
 
Manastir Hilandar
Hilandarska knjižara
Biblioteka Spisi i jevanđelja  
 
 
  

Spisi i jevanđelja

(Bez pisanog odobrenja autora tekstova nije dozvoljeno preuzimanje sadržaja portala www.hilandar.info u komercijalne svrhe. Za detalje sadržaja i pitanja pišite na email: njonic@yahoo.com. Zakon o autorskom i srodnim pravima 2009,2011,2012.)// dec.2013

 

 

U ovoj temi će biti prikazana samo neka rukopisna dela koja su na neki način bila i jesu deo hilandarske rukopisne zbirke ili su ih hilandarci stvarali ili prepisivali. Dela su od velikog kulturno-istorijsko-duhovnog značaja za hrišćanski svet i biće ukratko prikazana.

 

Nomokanon, zakonopravilo ili krmčija Svetog Save srpskog

Asemanijevo jevanđelje

Jevanđelje Nikole Stanjevića

Jevanđelje patrijarha Save

Debarsko četvorojevanđelje

Hilandarsko jevanđelje prepisivača Romana Hromog*

 

DODATAK ZA BIBLIOTEKU

 

Nomokanon, zakonopravilo ili krmčija Svetog Save srpskog

 

 

Zakonopravilo ili Nomokanon ili Krmčija (gr. nomos – građanski zakon, kanon – crkveno pravilo) je zbornik građanskih i crkvenih propisa vizantijske države, koje je odabrao i preveo Sveti Sava početkom 13. veka. Prvi je srpski pravni akt i pisan je na razumljivom narodnom jeziku.

Prvi put se ovakav crkveni zbornik pominje 451. godine u vezi sa odlukama Halkidonskog sabora. U ovaj zbornik uključeni su skraćeni tekstovi svih pravila - sinopsis. 

Jedan od najkompletnijih pravnih zbornika u Pravoslavnoj Crkvi jeZakonopravilo (Nomokanon) Svetoga Save, poznato i kao Krmčija. Zasluga Svetoga Save u izradi zakonopravila za Srbe sastoji se uglavnom u izboru tekstova iz vizantijskih pravnih zbornika i rasporedu građe. Ovaj zbornik je priređen pre nego što je Sveti Sava izdejstvovao samostalnost Srpskoj Crkvi 1219. Kada je organizovao episkopije u Srpskoj Crkvi, svakom episkopu je dao po primerak Zakonopravila. Sveti Sava je želeo da Crkva bude slobodna, da vladar ima što manje upliva u njen rad – bez obzira na to što je njegov brat Stefan Prvovenčani tada bio srpski kralj. Zakonopravilo je korišćeno i u Rusiji, Bugarskoj, kasnije u Rumuniji. Sačuvano je više prepisa i štampanih izdanja. Može se reći da je Krmčija početak srpskog zakonodavstva.

Sveti Sava je 1219. godine sastavio nomokanon pod nazivom Zakonopravilo. To je bio prvi srpski ustav.

Zakonopravilo ili Krmčija je regulisalo veoma veliku oblast društvenih odnosa, kako crkvenih tako i građanskih. Deo Zakonopravila koji se odnosio na crkveno pravo sačinjavali su: Sinopsis Stefana Efeskog, Nomokanon Jovana Sholastika, Nomokanon u 14 naslova, Pravila svetih apostola, Pravila svetih otaca, Odluke Vaseljenskih i Pomesnih sabora i Mojsijevozakonodavstvo (3. i 5. knjiga Mojsijeva).

Deo koji se odnosio na Građansko pravo sačinjavali su: Izvodi iz Novela Justinijanovih (oko 550), pravni zbornik koji je sastavio Jovan Sholastik, Collectio tripartita, zbirka zakona iz Justinijanovog zakonodavstva i Prohiron (Zakon gradski) iz 879. godine, zbornik vizantijskog građanskog, krivičnog i procesnog prava. Presađivanjem (recepcijom) rimsko-vizantijskog prava Srbija je postala sastavni deo evropske i hrišćanske civilizacije.

Zakonopravilo je imalo 70 glava: 6 uvodnih, 44 crkvenog prava i 20 svetovnog prava. Zakonopravilo nije samo puki prevod vizantijskih građanskih i crkvenih pravnih akata, nego sadrži i tumačenja koja je napisao sveti Sava. Zbog toga Zakonopravilo ima svoju originalnost i vrednost. Sava je u svoje Zakonopravilo uneo brojne propise o zaštiti siromašnih, obespravljenih i ugroženih slojeva društva.[traži se izvor od 06. 2014.] Sava je u Zakonopravilu naglasio skladan odnos između duhovne i svetovne vlasti. Tako je, zahvaljujući Savi, u Srbiju presađena teorija simfonije.

Sačuvano je više prepisa Savinog Zakonopravila.

Ilovički prepis je nastao 1262. godine u manastiru Svetog Arhanđela Mihaila na Ilovici, današnji manastir Svetih Arhanđela kod Tivta, gde se nalazilo sedište Zetske episkopije. Pisan je na pergamentu i ima 398 listova. Tokom Drugog svetkog rata ustaše su ga ukrale i od tada se čuva se u biblioteci Hrvatske akademije znanosti i umjetnosti u Zagrebu.

Raški prepis je nastao 1305. godine u Petrovoj crkvi u Rasu. Pisan je na pergamentu i ima 427 listova. Čuva se u Istorijskom muzeju u Moskvi.

Dečanski prepis je nastao oko 1340. godine. Pisan je na tankom pergamentu i ima 284 listova. Čuva se u biblioteci manastira Dečani.

Pčinjski prepis je nastao oko 1370. godine. Pisan je na hartiji, u kožnom je povezu i ima 305 listova. Čuva se u Srpskoj Akademiji Nauka i Umetnosti u Beogradu.

Morački prepis je nastao oko 1615. godine. Pisan je na hartiji i ima 347 listova. Čuva se u Muzeju Srpske pravoslavne crkve u Beogradu.

Još u 13. veku Zakonopravilo je preneto u Bugarsku, a zatim u Rusiju. Štampano je u Moskvi 1650. i 1653. godine (pod nazivom Krmčija), a zatim preštampavano u 18. i19. veku. Poslednje izdanje je iz 1914. godine. Za prvo izdanje je nađeno da je pogrešno, a drugo je rastureno u 1.200 primeraka, pa je doprlo i do Srba. Od 17. veka Srbi se služe Savinim Zakonopravilom u ruskim štampanim izdanjima. Od Rusa primljen je naziv Krmčija, koji ukazuje da se Nomokanonom krmari brod crkveni.

Zakonopravilo je poslužilo kao osnova zakonodavstvu srpskih vladara, uključujući i Dušanov Zakonik iz 1349. i 1354. godine (članovi 6, 8, 11, 101, 109 i 196). Prvobitno u Savinom Zakonopravilu nisu bili Zakon sudnji ljudem i Sud cara Leona i Konstantina (slovenske prerade Ekloge). Štampani tekst ih sadrži. Zakonopravilo je postalo prvi zakonik obnovljene Srbije, i to početkom maja 1804, tek što je počela Srpska revolucija. Prota Mateja Nenadović je time nastavljaoMetodijev i Savin zakonodavni rad. Na Zakonopravilo nailazimo i u Srpskom građanskom zakoniku iz 1844. godine (članovi 93 i 94). U 19. veku je produženo ono što je započeto još u 9. veku.

I pored viševekovnog prekida državnosti Srbi su sačuvali svoju snagu izgrađivanja i čuvanja zakonskog poretka.

 

 

 

Asemanijevo jevanđelje

 

 

 

Asemanijevo jevanđelje (lat. Codex Assemanius) je staroslovenski rukopis na glagoljici iz 11. veka u Južnoj Srbiji.

Rukopis je izrađen na pergamentu i ima 158 strana. Sadrži Jevanđelja za subotu i nedelju sa beleškama o hrišćanskim praznicima. Ukrašeno je brojnim minijaturama i inicijalima u boji. Pretpostavlja se da je prepis ovog jevanđelja bio deo hilandarske rukopisne zbirke.

Original je pronađen 1736. godine u Jerusalimu. Naziv je dobio po njenom pronalazaču — direktoru Vatikanske biblioteke, Džozefu Asemaniiju. Original rukopisa se čuva u Vatikanskoj biblioteci. Mada se neopravdano naziva Asemanijevo, pravilnije je Slavjansko jevanđelje, jer pripada grupi slavjanskih rukopisa bugarske redakcije.

 

 

 

Jevanđelje Nikole Stanjevića

 

 

Jevanđelje nikole Stanjevića potiše iz sredine XIV veka. Danas se čuva u manastiru Hilandaru. Ovo delo je nastalo po narudžbini srpskog plemića Nikole Stanjevića koji je imao velika imanja po Makedoniji, Južnoj Srbiji, a napisao ga je monah Teoktist . On je bio ktitor i zadužbinar nekoliko hramova, od j+kojih je značajan u selu Konče hram Svetog Stefana koji je izgrađen u duhu provincijske makedonske arhitekture XIV veka.

Ovo delo je bez figura ali je veoma bogato ornamentikom, raznovršnošću stilova, dekoracije rukopisa što je interesantno za istraživanje istoričarima umetnosti. Bilo je u službenoj upotrebi do XIX veka.

Jedan list ovog Jevanđelja je monah Porfirije Uspenski odneo u Moskvu, i od 1883 god. do  danas se čuva u Nacionalnoj Ruskoj biblioteci u Sankt-Peterburgu.

izvor: www.nlr.ru

 

 

Jevanđelje patrijarha Save

 

 

Patrijarh srpski g.Sava je pre stupanja na mesto patrijarha bio iguman manastira Hilandar (1354-1375)

Najraskošnije je ukrašeno jevanđelje koje je u Hilandaru, od patrijarha Save koje pored raznobojnih inicijala s prepletima, ima četiri velike zastavice ispred svakog jevanđelja. Polja zastavica popunjena su stilizovanim cvetnim laticama i geometrijskim ornamentima, izvedenim bojom i zlatom; u sredini zastavice je okruglo, kvadratno ili četvorolisno polje s likovima jevanđelista u trenutku pisanja, iza kojih je naslikana po jedna mlada žena, simbol božanske mudrosti. Ukras u svim tim rukopisima svojstven je tzv. raskošnom ili neovizantijskom stilu minijatura koji je počeo da se širi po svim pravoslavnim zemljama oko sredine XIV veka. Odlika mu je oslanjanje, tipom ornamenta, na stariji vizantijski ukras u knjigama iz XI i XII veka. Tako je Hilandarska radionica, preko nekih svojih sposobnijih umetnika, doprinosila da se Hilandar pročuje i po svojoj prepisivačkoj i iluminatorskoj delatnosti. 

izvor: www.zaduzbine-nemanjica.rs

 

 

 

 Debarsko četvorojevanđelje

 

 

Ovaj rukopis je otkrio arhimandrit Antonin u mestu Debar u Makedoniji. Na osnovu leksikografske i paleografske analize, smatra se da je ovodelo nastalo na Svetoj Gori. Dekoracije u jevanđelju su veoma slične i rukopisno bliske dekoracijama iz vsetogorskih dela istog perioda, na primer dekoracijama u jevanđelju Svetog Nikole Stanjevića. ovo delo je nastalo sredinom XIV veka, srpski je izvod, pripada srpskoj redakciji slavjankih rukopisa, te se smatra sa velikom verovatnoćom da je nastalo u Hilandaru. Rukopis se čuva od 1899.godine u nacionalnoj biblioteci u Moskvi u zbirci arhimandrita Antonina Kapustina.

izvor: www.nlr.ru

 

 


Hilandarsko jevanđelje prepisivača Romana Hromog*

 

Jevanđelje  nastalo 1363.godine, po narudžbini cara Uroša, ima dosta skromnu prvobitnu ornamentiku, ali ima izvanredne autorske portrete jevanđelista...

 

DODATAK ZA BIBLIOTEKU

 

 
ENGLISH ΕΛΛΗΝΙΚΑ РУССКИЙ
ЋИРИЛИЦА
 
 
 
 
 
Vesti iz Hilandara
 
Sveta Zemlja
 
Vizantološki institut
 

O Svetoj Gori
 
Prijatelji Svete Gore
 

Blog o Svetoj Gori
 

Film Otac
 

Svetogorac
 
 
 
Mapa sajta
 

©2013-2018 Hilandar.info | Sva prava zadržana | Uslovi korišćenja | LaktusDev