Sveta Gora
 
Manastir Hilandar
Hilandarska knjižara
Srpski ktitori s.Ksenofont  
 
 
  

Manastir Ksenofont

(Bez pisanog odobrenja autora tekstova nije dozvoljeno preuzimanje sadržaja portala www.hilandar.info u komercijalne svrhe. Za detalje sadržaja i upite pišite na email: njonic@yahoo.com. Zakon o autorskom i srodnim pravima 2009,2011,2012. // dec.2013)

 

 

Ksenofont– Ξενοφώντος, Ksenofondos (Sveti velikomučenik Georgije- Đurđevdan, 23. april/6. maj) - podignut je na blagom uzvišenju pored mora, između Dohijara i ruskog manastira Svetog Pantelejmona. Od prvog udaljen dvadeset minuta hoda, a od drugog dobar sat.

Po predanju koje je zabeležio Barski, u manastiru su prvo živeli Srbi i Bugari. Kada je tamo boravio 1726, zatekavši trojicu-četvoricu monaha (od kojih je samo jedan bio sveštenomonah), pravilo se čitalo na slovenskom, a video je i mnogo srpskih i bugarskih knjiga (grčkih malo). Sava hilandarac kaže da je „manastir prvo zasnovao Ksenofont, neki srpski vojvoda (inače istorijski nepoznata ličnost)“, pa je po njemu i dobio ime. Grčki pisci ne pominju to predanje, ni da je u Ksenofontu bilo slovenskih kaluđera. Kadas samo kaže da je, prema tradiciji, manastir osnovao prepodobni Ksenofont u H veku. On je potpisao jedan akt prota Jovana iz 991. godine. I još da je Ksenofontov brat bio neki Teodor, kojeg je Sveti Atanasije iscelio u Milopotamu. Manastir se pročuo kada je u njega, za vreme cara Votanijata (1078-1081) došao pod imenom Simeon, veliki Drungarije (zapovednik vizantijske flote) Stefan, s trojicom svojih rođaka. Podigao je odbrambenu kulu i konake, opremio crkvu, darovao bratiji knjige i ikone. Manastir je postao „prava košnica kaluđerske preduzimljivosti“.

Manastirski kompleks je dobio današnji izgled posle požara od 1817. godine. Tada su preduzeti obimni građevinski radovi, zidovi bedema su produženi i manastirsko dvorište je prošireno toliko da je sagrađen novi saborni hram, koji po veličini zaostaje samo za onim u svetoandrejskom skitu u Kareji i skitu Proroka Ilije. Ima mermerni ikonostas, nije živopisan i veoma je svetao, za razliku od onog u susednom Dohijaru.

Masivna četvorougaona kula u porti služi i kao zvonik. Fijala u njegovoj blizini je znatno starija od konstrukcije koja je okružuje. Ksenofont ima dve trpezarije, stariju dograđenu uz spoljnu pripratu stare crkve, i novu u zapadnom krilu naspram ulaza u novu crkvu.

U manastiru će vam rado pokazati ikone Deizisa i Dvanaest apostola, koje potiču iz šesnaestog veka, zatim čudotvornu Bogorodicu Odigitriju, za koju legenda veli da je, 1730 god., u tri maha sama dolazila iz Vatopeda, posle čega su se dva bratstva saglasila da treba da ostane u Ksenofontu. Slika se kao Odigitrija levakinja, samo je njena glava jedva naklonjena ka Hristu. Slavi se 21. januara. Nalazi se na severnom stubu hrama. Mozaičke ikone Svetog Đorđa i Svetog Dimitrija iz HII veka spadaju među umetnički najvrednije. Za prvu pričaju da su je ikonoborci bacili u vatru, ali da je ona ostala neoštećena, pa kada je neki pobožni hrišćanin ostavio na pučini sama je doplovila do Ksenofontovog manastira.

(28)

 

(Bez pisanog odobrenja autora tekstova nije dozvoljeno preuzimanje sadržaja portala www.hilandar.info u komercijalne svrhe. Za detalje sadržaja i upite pišite na email: njonic@yahoo.com. Zakon o autorskom i srodnim pravima 2009,2011,2012. // dec.2013)

 
ENGLISH ΕΛΛΗΝΙΚΑ РУССКИЙ
ЋИРИЛИЦА
 
 
 
 
 
Vesti iz Hilandara
 
Sveta Zemlja
 
Vizantološki institut
 

O Svetoj Gori
 
Prijatelji Svete Gore
 

Blog o Svetoj Gori
 

Film Otac
 

Svetogorac
 
 
 
Mapa sajta
 

©2013-2018 Hilandar.info | Sva prava zadržana | Uslovi korišćenja | LaktusDev