Sveta Gora
 
Manastir Hilandar
Hilandarska knjižara
Biblioteka Marijin kodeks, jevanđelje  
 
 
  

Marijino jevanđelje, kodeks

(Bez pisanog odobrenja autora tekstova nije dozvoljeno preuzimanje sadržaja portala www.hilandar.info u komercijalne svrhe. Za detalje sadržaja i pitanja pišite na email: njonic@yahoo.com. Zakon o autorskom i srodnim pravima 2009,2011,2012.)// dec.2013

 

 

 

Marijinsko ili Marijino jevanđelje predstavlja najstariji sačuvani spomenik pisan staroslovenskim jezikom u kome se javljaju crte srpskog narodnog jezika pod čijim uticajem će se kasnije razviti i srpska redakcija staroslovenskog jezika. Pisano je glagoljicom na 174 listova, a na osnovu jezičkih crta, smatra se da je nastalo najkasnije početkom XI veka nasrpskom štokavskom području. Pronađen je sredinom XIX veka u svetogorskom manastiru  Ksilurgu, posvećen Mariji Bogomateri , po kome je i dobilo ime, a danas se nalazi u Ruskoj nacionalnoj biblioteci u Sankt Peterburgu, zajedno sa Zografskim jevanđeljem, takođe pisanim glagoljicom.

 

Više na: Marijino jevanđelje - Nikolaj Karinski

Više na: Marijino jevanđelje - Vatroslav Jagić

 

Jedan staroslovenski rukopis XI veka može se uzeti kao najstarija srpska knjiga. To je glagoljsko Marijino jevanđelje, nazvano tako što je nađeno u svetogorskom skitu koji je posvećen bogorodici Mariji. Po osobinama njegovog jezika naš veliki slavista V. Jagić utvrdio je da je prepisivač toga rukopisa bio Srbin. Skit je nekadašnji ruski manastir Ksilurg, u koji su se ruski monasi uselili početkom XI veka. Marijinsko jevanđelje čuva se danas u Moskvi. Dva lista su bila kod A. Mihanovića (pesnika hrvatske himne), pa kod prof. F. Miklošića u Beču i najzad kod prof. A. Leskina u Lajpcigu.

Leksički i glasovno blisko srpskim govorima, Marijino jevanđelje kao glagoljski spomenik dugo se održao u srpskoj sredini ćirilskog pisma. U vremenima kada se odavno ne piše glagoljicom, koja je već pala u zaborav, imamo obilje podataka — da se Marijino jevanđelje kod Srba koristi kao sveštena knjiga u bogosluženju.

Marijino jevanđelje je posle Jagićevog kritičkog izdanja spomenika privuklo pažnju istraživalaca, pored ostalog, i jasnim osobenostima srpskih štokavskih govora. Danas, posle čitavog veka, opet se mogu navesti slikovite reči Stojana Novakovića o mestu Marijinog jevanđelja prema slavnom ruskom Ostromirovom jevanđelju: „Filološka slovenska nauka već poznaje jedan vrlo davnašnji sjajni spomenik stare slovenske književnosti, koji je u samom početku širenja slovenske književnosti među Srbima primio na se obeležje srpske narodnosti. To je Marijinsko Jevanđelje pisano glagoljicom, za Srbe ono što je Jevanđelje Ostromirovo za Ruse, a od Ostromirova jevanđelja bez sumnje starije, i svakojako ne poznije od samog početka XI veka."

Pojavu Marijinog jevanđelja treba tražiti na osnovi živih istorijskih kretanja. Posle pokrštavanja za vlade vizantijskog cara Vasilija I i u prvoj polovini X vekaSrbi žive u nekoliko državnih celina. Duž Jadranske obale, od ušća reke Cetine do Bojane, to su oblasti Neretljana, Zahumlja, Travunije i Duklje. Severno od ovih srpskih oblasti, iza planina, nalazila se najprostranija i najznačajnija srpska država, u vizantijskim izvorima zvana Srbija. Iako pod vizantijskom vlašću, naročito u zabrđu, srazmerno kraće (približno 1018-1180), srpske zemlje, u stalnoj borbi za samostalnost, prihvatile su duhovni uticaj i zračenje Vizantijskog carstva, a uz to iz Bugarske znatan deo slovenske pismenosti.

Duhovni vizantijski uticaj naročito je ojačao posle rušenja Samuilovog carstva 1018. kada je Ohridska arhiepiskopija uveliko proširila oblasti svoje nadležnosti i još više se zauzela oko unapređenja pravoslavie crkve. Glagoljski rukopisi sa ovog podruga, u kojima se raspoznaju tragovi srpske govorne sredine, jesu pouzdani belezi velike starine glagoljice, kao davnašnjeg pisma srpskih bogoslužbenih knjiga. U to nas uverava glagoljsko Marijino jevanđelje i još dva, verovatno, čitav vek ili vek i po poznija srpska glagoljska spomenika — Grškovićev odlomak apostola i Mihanovićev odlomak apostola. Radi se sada samo o odlomcima iz apostola, koji se kao sveštena knjiga čitao na slovenskom bogosluženju među pravoslavnima.

Marijino jevanđelje, datovano drugom polovinom X ili početkom XI veka, čuva tradicionalne staroslovenske osobine, ali istovremeno pokazuje — kako se živi govor pisara (srpski štokavski) može odraziti u staroslovenskom tekstu. To još nije dosledno čitanje staroslovenskog teksta na osnovu narodnog izgovora, što će dovesti do nacionalnih redakcija. Marijino jevanđelje nam svedoči da je staroslovenski tekst u srpskoj govornoj sredini mogao da se primi i prihvati bez poteškoća. Naravno, ne treba smetnuti sa uma — da se Marijino jevanđelje u vreme nastanka, odnosno prepisivanja, nije glasno čitalo, proiznosilo, kako je napisano. To neslaganje između napisanog i proiznesenog dovelo je do ispoljavanja redakcijskih odlika. Ispoljavanje redakcijskih odlika bejaše dug tok, koji je, pretpostavljamo, već u XI veku kod Srba dobio i jasne grafijske odlike.

 

 
ENGLISH ΕΛΛΗΝΙΚΑ РУССКИЙ
ЋИРИЛИЦА
 
 
 
 
 
Vesti iz Hilandara
 
Sveta Zemlja
 
Vizantološki institut
 

O Svetoj Gori
 
Prijatelji Svete Gore
 

Blog o Svetoj Gori
 

Film Otac
 

Svetogorac
 
 
 
Mapa sajta
 

©2013-2018 Hilandar.info | Sva prava zadržana | Uslovi korišćenja | LaktusDev