Sveta Gora
 
Manastir Hilandar
Hilandarska knjižara
Riznica Postavka  
 
 
  

Riznica

(Bez pisanog odobrenja autora tekstova nije dozvoljeno preuzimanje sadržaja portala www.hilandar.info u komercijalne svrhe. Za detalje sadržaja i pitanja pišite na email: njonic@yahoo.com. Zakon o autorskom i srodnim pravima 2009,2011,2012.)// dec.2013

 

O Hilandarskoj riznici, Dušan Milovanović - video

 

Hilandarska riznica je jedna od retkih u svetu koja se može pohvaliti mnogobrojnim jedinstvenim, unikatnim blagom koje se slivalo u Hilandar iz celog sveta. Blago predstavlja duhovnost koja daje smisao vrednosti svih materijalnih predmeta koji su u Hilandaru. Svaki materijalni predmet ima tačno određeno značenje i svoju ulogu u duhovnom svetu. Mnogi predmeti su i dalje bogoslužbeni i za monahe imaju isključivo duhovnu vrednost. Zato su hilandarske riznice mnogo bogatije no što bi bilo ko iz ovoga sveta procenjivao.

U hilandarskim riznicama, hramovima i arhivama čuva se oko 3500 ikona od kojih je oko 1500 ikona srednjovekovnih, među kojima je osam čudotvornih i spadaju u najvrednije primerke vizantijske umetnosti poštovane od većine hrišćanskog sveta, 507 rukopisnih povelja srednjovekovnih vladara, 1041 unikatnih rukopisnih knjiga sa ukupno 312000 strana, svitke, 80 starih štampanih knjiga od XV do XVII veka, 40.000 knjiga od XVII veka do danas.

Hilandarska riznica sadrži veliki broj dela primenjene umetnosti – sitnu kamenu plastiku, zlatarske predmete, duborez, nameštaj, tkanine, kao i bogatu etno zbirku. Graditeljsko nasleđe čine slojevi od XII do XIX veka sa oko 25 kelija crkvi i paraklisa izvan utvrđene celine.

Vredno zidno slikarstvo zauzima površinu od oko 5.000 m2. Hilandarska baština se nalazi na oko 10.000 hektara površine koliko manastirski posedi zauzimaju samo na Svetoj Gori i više hiljada hektara Hilandarskih metoha širom Evrope.

Dragocenosti se čuvaju u oltaru glavne crkve i u riznici. U crkvi, sem ikona, postoji veliki broj bogoslužbenih relikvija: ćivoti sa Hristovim relikvijama, mošti od preko stotinu svetaca, delovi Svetih darova, skupocenih predmeta, dva krsta načinjena od ostataka Prvobitnog krsta raspeća (poklona cara Jovana Vataca), zatim krst ukrašen dijamantima,  delovi Trnovog venca, Hristove Trske i Hristovog Ogrtača, krv Hristova i ostale relikvije. Zatim su u katolikonu i oltarske zavese koje su Jefimija (1399) i Anastasija (1556) vezle zlatom na svili i još mnoge odežde i liturgijski sasudi.

 

Krst sa česticama časnog krsta

 

Veliko umetničko blago Hilandara smešteno je sada u zdanje sa istočne strane koje je sagrađeno 1970. godine. Na prvom spratu sakupljene su ikone, rukopisi, povelje i druge manastirske dragocenosti, a na drugom spratu se mogu videti izložena najznačajnija dela riznice i biblioteke.

U Hilandaru je nastala najstarija srpska biblioteka, dvojezička – slovenska i grčka. U njoj su sačuvani neki od najdragocenijih srpskih i slovenskih rukopisa i to: Miroslavljevo jevanđelje, Vukanovo jevanđelje, najstarije srpsko četvorojevanđelje, najstariji srpski rukopis pisan na hartiji, najstariji slovenski spomenik pisan ćirilicom (Hilandarski listići, kraj X i početak XI veka), najstariji naši spomenici crkvenog prava –Hilandarski i Karejski tipik, od kojih je poslednji autograf Svetog Save.

Hilandar je danas jedna od najbogatijih riznica crkvenoslovenske knjige: sa blizu 1.000 slovenskih rukopisa nastalih između XII i XIX veka. 180 grčkih kodeksa, blizu 80 srpskih i vlaških starih štampanih knjiga, sa oko 30.000 novijih štampanih knjiga na srpskom i drugim jezicima.

 

  

Veliki hol izložbenog prostora              Bogorodica Odigitrija 1260, Carske dveri, Isus Pantokrator 1270

 

 

Riznica hilandarska, vidi se Mozaična ikona Bogorodice-položena, Bogorodica Odigitrija-desno, Bogorodica Neoboriva stena-levo, Bogorodica Akatistna u sredini, deo freskopisa sa Skita Spasove Vode

 

 

  

Razne reklivije, sasudi          Hilandarski deizis, bakrorezne ploče

 

Središnje mesto u prvoj prostoriji na drugom spratu zauzima mozaična ikona Bogorodice Odigitrije s kraja XII veka (Z8 h 57 cm). To je jedina očuvana hilandarska ikona rađena u ovoj tehnici, a dobavljena je iz Carigrada ili, možda, Soluna u vreme kada su Sveti Sava srpski i Simeon Nemanja zasnivali manastir. Dostojanstveni lik Bogorodice krupnih očiju, kao i predstava maloga Hrista, rađeni pomno na fonu zlatnih mozaičnih kockica, čuvaju još uvek odlike monumentalnog zidnog slikarstva.

 

mozaična ikona Bogorodice Odigitrije s kraja XII veka

 

Među najstarija hilandarska dela štafelajnog slikarstva ubrajaju se i dve ikone Hrista i Bogorodice - iz oko 1260. godine, koje su verovatno stajale na starom ikonostasu glavnog hrama. Ozbiljni lik Hrista i rafinovani nežni lik Bogorodice dosta podsećaju na sopoćanske freske, pa se po njima i datuju. Izuzetno plemenita i produhovljena predstava Bogorodice sa malim Hristom spada u jedno od najlepših ostvarenja vizantijskog ikonopisa XIII veka.

 

                                              

Ikona Bogorodice iz 1260.god     Bogorodica Odigitrija oko 1260.god

 

Hristos Pantokrator, XIII vek

 

Gotovo istovremeno, u drugoj polovini XIII veka, nastala je i slikana stavroteka u kojoj se nekad čuvao deo časnog krsta. Poprsje anđela i gotovo uništeni likovi cara Konstantina i carice Jelene prenaglašeno zeleno obojenih lica dosta zaostaju po lepoti za ikonama Hrista i Bogorodice. Ikona svetog Pantelejmona sa prelaza XIII u XIV vek tipična je za epohu u kojoj se jedna shvatanja zamenjuju drugim. Delo iskusnog majstora, ikona je gotovo primer stilske strogosti i smišljenog pojedinostavljivanja formi.

 

Sveti Pantelejmon

 

Za ikonostas Milutinove crkve početkom XIV veka izrađena je ikona Vavedenja Bogorodice, praznika kome je crkva i posvećena. Stara tema ikonografski je osvežena unošenjem novih detalja u opisu ambijenta, a sedam devojaka iz Bogorodičine pratnje živo podcećajy na svoje antičke uzore.

Iz druge polovine XIV veka sačuvao se u Hilandaru priličan broj ikona. Naročito je dragocena skupina od deset ikona iz oko 1Z60, koje su nekada stajale na ikonostasu glavne crkve. One su sačinjavale nešto skraćeni Deizis (11 ikona), ali danas nedostaje ikona Hrista (širina od 62 do 74 cm, visina 98 cm). Monumentalne, ne samo dimenzijama, nego i karakterom, koloristički rafinovane, težeći da bliže okarakterišu pojedine likove, ove ikone se mogu ubrojati među značajna ostvarenja epohe.

 

Deo hilandarskog deizisa

 

Istom majstoru nepoznatog imena pripisuje se i ikona Vavedenja iz glavne hilandarske crkve, na poleđini Bogorodice Popske.

Gotovo istovremeno, u tpećoj četvrtini XIV veka nastala je i ikona Jovana Preteče (71 h 10Z cm) koju odlikuje izuzetno pojednostavljenje slikarskog postupka. Ppikazyjyći na zlatnoj pozadini lik čuvenog isposnika, anonimni slikar se odriče svake kolorističke živosti da bi naglasio bogat unutrašnji život.

Sve pominjane ikone su, po svemu sudeći, dela grčkih majstora, ponajpre iz Soluna ili šireg zaleđa Svete Gore. Srpski majstori kao da su u ovom razdoblju retko dolazili da rade u Hilandaru. Izgleda da je jedino litijska ikona iz tpeće četvrtine XIV veka delo srpskog ikonopisca. Na jednoj strani je naslikan lik Bogorodice posebnog ikonografskog tipa - Neoborive stene, a sa druge je veoma oštećeno poprsje nekog arhijereja, možda Svetog Save srpskog. Na srpsko poreklo ypyćivali bi ne samo srpski natpisi, već i nešto rustičniji postupak i manje rafinovan kolorit, ali i snaga izraza.

 

Bogorodica Neoboriva stena

 

Mala ikona Petozarnih mučenika (Evstratija, Avksentija, Evgenija, Mardarija i Oresta) nastala je negde na prelazu XIV u XV vek. Brižljiva obrada inkarnata, topli kolorit, način osvetljavanja, ynyćyjy na epohu uoči pada grčkih i srpskih zemalja pod Turke.

U vitrinama prve, veće, prostorije na drugom spratu izložene su i dve male ikone. Prva je ikonica (25h29 cm) sa žitijem Marije Egipatske. Ceo burni život grešnice, pa potom svetice, ispripovedan je u četiri reda i četrnaest kompozicija međusobno neodvojenih. Slikana kao minijature sa prenaglašenom narativnošću, ova ikonica nastala je najverovatnije sredinom XIV veka. Još manja ikona Svetog Jeftimija (19 h 27 cm) mlađa je oko pola veka. Lik čuvenog isposnika na zlatnoj osnovi brižljivo je islikan, naročito njegovo lice, a kolorit je prigušen i boje međusobno vično usklađene.

U drugoj, manjoj, prostoriji pretežno su izložene ikone nastale od XVI do XVIII veka. Velika ikona hramovne slave Vavedenja Bogorodice iz 1575, bila je dar pećkog patrijarha Jovana (92 h 118 cm). Međutim, ovu ikonu, dosta dekorativnu i prosečnih kvaliteta za svoje vreme, nije slikao srpski umetnik, već je delo nekog Grka iz zaleđa Svete Gore.

Iz XVII veka ima mnogo više dela većih vrednosti. Već u drugoj i trećoj deceniji hilandarski monah Georgije Mitrofanović, iako je boravio dosta u srpskim krajevima, uradio je i nekoliko ikona za svoj manastir. Dveri iz 1615/1616. godine su njegov rani rad koji još nosi tragove sazrevanja.

 

Dveri iz 1615/1616. godine, monah Georgije Mitrofanović

 

Međutim, druge Mitrofanovićeve ikone u Hilandaru- Svetog Filipa, Rođenja Hristovog, Ulaska u Jerusalim, Sabora arhanđela-već odaju iskusnog majstora. Tanano osećanje za bojene vrednosti, lak crtež, vešto komponovanje, potvrđuju da ovaj hilandarski slikar nije uzalud bio tako uvažavan u matičnim srpskim krajevima.

Među ikonama drugih srpskih umetnika posebno mesto zauzima mala, ali izuzetno rafinovano slikana ikona svete Petke iz 1631/1632 (25,5 h 33 cm), koju je potpisao slikar Jovan, a kome se pripisuje i ikona Svetog Dimitrija iz glavne crkve. On je svakako boravio u Hilandaru, naučio je dosta od Georgija Mitrofanovića, ali je njegov slikarski postupak prefinjeniji, a slikarsko znanje veće.

 

ikona Svete Petke iz 1631/1632, monah Jovan

 

Nasuprot slikaru Jovanu, drugi poznati zograf, Andrija Raičević iz sredine XVII veka, nije boravio u Hilandaru, ali je njegova mala ikona Svetih Srđa i Vakha (22,5 h 32,5 cm) dospela do Svete Gore. Poznat i kao minijaturista, Raičević retko kada prevaziđe svoje osrednje mogućnosti. Nije mu to uspelo ni na ovoj ikoni, jer su uprošćavanja crteža prevelika, a kolorit dosta sirov.

Grčki slikari iz XVII veka su dobro reprezentovani u hilandarskoj zbirci ikona i brojem dela i njihovim vrednostima. Među ikonama u drugoj, manjoj, prostoriji može se videti i ikona kneza Lazara i Georgija Novog, koja se, iako je nepotpisana, svakako može pripisati popu Danilu, koji je živopisao crkvu Svetog Nikole 1667. godine. Ikona sa likovima dvojice svetitelja koji su postradali od Turaka veoma naliči na predstave kneza Lazara i Georgija Novog iz crkve svetog Nikole, kako ikonografski, tako i po načinu slikanja.

 

Ikona kneza Lazara i Georgija

 

Ikona Svetog Save srpskog i Stefana Nemanje iz sredine XVII veka je ostvarenje grčkog umetnika na visokom zanatskom nivou. Međutim, ikona srpskih svetitelja je posebno zanimljiva, jer se, izgleda, ispod današnjeg sloja boje kriju ostaci starije ikone. Pošto je ikona nekad imala okov, posle njegovog nestanka ukazali su se delom očuvani stari srpski natpisi paleografski dosta arhaični.

 

Ikona Svetog Save srpskog i Stefana Nemanje

 

Da su i krajem XVII veka pojedini grčki ikonopisci vešto podražavali stari način slikanja svedoči i ikona četvorice svetih ranika - Dimitrija, Georgija, Artemija i Prokopija - iz 1680/1681, poklon jeromonaha Mitrofana (48 h 37,5 cm). Iako su natpisi srpski, ikona je rad nepoznatog grčkog majstora, koji je umeo da iskaže svoje dekorativne sklonosti i lepo osećanje za bojene odnose.

 

Ikona četvorice ratnika

 

Među hilandarskim ikonama, čiji se broj penje na više stotina i koje se nalaze ne samo u riznici već i po crkvama i konacima, posebno mesto zauzima zbirka ruskih ikona. One su dospele u Hilandar kao poklon ruskih vladara i uopšte priložnika prilikom odlazaka Hilandaraca u veliku pravoslavnu zemlju. Među njima ima radova iz XVI i XVII veka, ali i onih kasnijih, sve do početka našeg veka. Neke od njih su dosta stare (deo Nedremanog oka iz XV veka, Nerukotvoreni obraz slikara Efrema iz prve polovine XVI veka, triptih sa predstavama Bogorodice i Hrista sa svetiteljima, naslikan posebno za Svetu Goru 1548), ali ih je najviše iz XVI i početka XVII veka. One su malog formata i na njima su većinom likovi ruskih svetitelja Sergija Radonješkog, mitropolita Alekseja, episkopa Leontija Rostovskog i drugih. Ove ikone svetlog kolorita, koje privlače pažnju svojom plemenitom jednostavnošću, trebalo je da pomognu da se kult ruskih svetitelja proširi i van granica ruskog carstva.

 

Hilandarski tipik

 

U hilandarskoj riznici čuva se preko hiljadu rukopisnih knjiga koje potiču iz raznih vremena - od XII do kraja XIX veka. I po broju i po značaju rukopisa, ova biblioteka je od izuzetnog značaja za poznavanje stare srpske književnosti i kulture. U ogromnoj većini rukopisi su srpski, ali ima i grčkih, ruskih, bugarskih i dr. Mnogi od njih imaju važne tekstove teološke ili istorijske sadržine. Neki od hilandarskih rukopisa značajni su i po svojim umetničkim vrednostima, jer su ih ukrašavali inicijalima, zastavama i figuralnim minijaturama vešti kaligrafi i slikari.

U hilandarskoj zbirci nalazilo se i čuveno Miroslavljevo jevanđelje, sada u Beogradu, koje su Hilandarci poklonili kralju Aleksandru Obrenoviću prilikom njegove posete manastiru 1896. godine.

 

Miroslavljevo jevanđelje

 

Među hilandarskim rukopisima primerci iz XII i XIII veka su ređe ukrašavani inicijalima i zastavicama. Ipak, nekoliko takvih knjiga pisanih na pergamentu su vrlo reprezentativne (grčko jevanđelje iz XII veka, srpsko izborno jevanđelje iz tpeće četvrtine XIII veka, izloženi u prvoj prostoriji na drugom spratu).

Najlepše iluminirane knjige u zbirci potiču iz XIV veka. Jevanđelje patrijarha Save, iz tpeće četvrtine XIV veka, pored ostalih ukrasa ima i četiri autorska portreta naslikana u raskošnim kvadratnim zastavama. Jevanđelisti su prikazani za pisarskim pultovima, dok im iza leđa božanske reči šapću devojke, simboli premudrosti. Iako minijaturni po formatu, ljudski likovi su prikazani veoma istančano, a prebogat okvir minuciozno slikane zastave yvećava lepotu ovih minijatura.

 

Četvorojevanđelje patrijarha Save

 

Jevanđelje iz 1337, poznato po prepisivaču kao Romanovo jevanđelje, dobilo je ilustracije približno četvrt veka kasnije po nalogu igumana Doroteja. Velike minijature jevanđelista pod slikanim lukovima i na zlatnom pozađu slikane su sa toliko brižljivosti i težnje da istaknu osobenosti pojedinih likova da izgledaju kao male ikone.

Čak i kada neki od bogato ukrašenih rukopisa nema figuralnu minijaturu, kao što je slučaj, na primer, sa Izbornim jevanđeljem iz sedme decenije XIV veka, crtačka virtuoznost i koloristička istančanost pri slikanju inicijala i posebno zastava čine prelepim ove rukopise.

 

Izborno jevanđelje

 

Iz XV veka ima malo iluminiranih rukopisa. Jedan od njih su Besede Jovana Zlatoustog, ispisane u Smederevu sredinom XV veka, koje su dospele u Hilandar možda kao poklon nekog člana vladarske kuće Brankovića. Zograf Teodor je za ovu knjigu uradio autorski portret Jovana Zlatoustog, na kome se ogleda sva prefinjenost slikarstva moravske Srbije.

Među mnogobrojnim rukopisima nastalim između XVI i XVIII veka malo je onih koji su bogatije opremljeni. Apostol igumana Viktora ukrasio je 1660. godine nepoznati grčki minijaturista sa više predstava apostola u malim okvirima. Posvećyći pažnju ponajviše likovima, a manje njihovom ambijentu, on se iskazao kao vešt majstor koji je umeo da odabere dobre uzore.

U nekoliko rukopisa iz prve polovine i sredine XVII veka slikane su minijature u kojima su likovi jevanđelista smešteni u sredinu zastavica sa prepletima. Iako su umetničke moryćnosti nepoznatih autora nevelike, oni poseduju lepo osećanje za dekorativnost, pa kao celina ova grupa rukopisa ostavlja dobar utisak.

Hilandarska riznica ima i veoma probrane primerke ćipiličkih štampanih knjiga - od kraja XV do kraja XVII veka. Među retkim primercima tu se nalaze Oktoih prvoglasnik, štampan na Cetinju 1494, Psaltir sa posledovanjem iz iste štamparije, Vlaški oktoih prvoglasnik iz 1510. Neke od štampanih knjiga su ukrašene grafikama na kojima su predstavljeni svetiteljski likovi i pojedini praznici.

 

Oktoih, štampan na Cetinju 1494.godine

 

Među delima primenjene umetnosti veoma je bogato zastupljen umetnički vez s kraja XIV i iz XV veka (plaštanica skopskog mitropolita Jovana iz sredine XIV veka,

 

Plaštanica mitropolita Jovana

 

vezena zavesa za carske dveri ikonostasa, dar monahinje Jefimije iz 1399, jedan vez sa scenom Ppičešća apostola iz oko 1400, vozduh sa predstavama Blagovesti i Hristovog rođenja, takođe iz oko 1400, vozduh sa scenama Poklonjenja agnecu, XV vek, i dr.). Ovi primerci veza su ostvarenja veštih majstora koji su finim bodovima uspevali da veoma tačno prikažu pojedine likove i događaje. Zapaža se plemenitost korišćenog materijala, jer se radilo na skupocenim tkaninama zlatnim i srebrnim nitima i svilenim raznobojnim koncima.

 

vozduh sa predstavama Blagovesti i Hristovog rođenja

 

Vezena zavesa za ikonostas despotice Jelene, u monaštvu Jefimije, sa likovima Hrista, dvojice arhijereja i dva anđela, ubraja se u najlepše primerke veza ne samo u hilandarskoj zbirci nego uopšte u srpskoj umetnosti. Ističući bogatstvom upotrebljenog materijala posebno odežde svetitelja, Jefimija je na zavesi izvezla i tekst jedne molitve u stihu. Visoku umetničku vrednost ima i vez sa scenom Pričešća apostola iz oko 1400. godine, koji je koloristički dosta smiren, ali crtački predstava stoji uz najlepša slikarska ostvarenja epohe.

 

Vezena zavesa za ikonostas, despotica Jelena / m.Jefimija

 

Zavesa koju je 1556. poklonio Hilandaru ruski car Ivan IV Grozni dragocen je primerak ruskog poznijeg veza. Na njoj je, osim Hrista, Bogorodice i Jovana Preteče, u sredini, prikazano i deset ruskih svetitelja, kao i hilandarski ktitori Sveti Sava srpski i Simeon Nemanja, u okvirima unaokolo.

 

Zavesa, poklon ruskog cara Ivana IV "Groznog"

 

Međy mnogim skupocenim umetničkim delima u Hilandaru nalazi se i više vizantijskih kameja iz XI-XIV veka, od kojih se lepotom ističu kameje sa likom Svetog Dimitrija, iz HI veka, i Hrista u poprsju, iz XIII veka.

 

Kameja, XIII vek, zeleni jaspis, srebro, pozlata

 

Duborezni diptih malog Uglješe Despotovića u okovu od bisera i poludragog kamenja iz 1368/1369, nije samo ilustracija zlatarske i duborezačke veštine njenih tvoraca već i literarno delo potresne sadržine kojim majka, despotica Jelena, kasnije monahinja Jefimija, izražava tugu zbog rane smrti svog jedinca.

 

Diptih Uglješe Despotovića

 

Diptih

 

Posebnu dragocenost hilandarske riznice predstavlja jedan diptih iz oko 1300. godine sa dvadeset četiri slikana polja na pergamentu. Na njima su ilustrovani događaji iz života i stradanja Hristovih. Ukrašen srebrnim i pozlaćenim filigranom, biserima, poludragim kamenjem i gorskim kristalom, diptih svedoči o velikim izvođačkim mogućnostima umetničkih zanatlija iz Mletaka, odakle je u vreme gradnje današnje crkve kralj Milutin najverovatnije i nabavio ovaj diptih.

U Hilandaru je sačuvano i preko pedeset ploča sa kojih su otiskivani bakrorezi u XVIII i XIX veku. Posebno su zanimljive bakrorezne manastirske vedute, međy kojima se izdvaja ona iz 1757. godine izpađena u Moskvi troškom pećkog arhimandrita Jeliseja Rodionovića. Njoj su po ivicama pridodati likovi Srba svetitelja.

 

                                                               

Bakrorezna ploča, Hilandar               Bakropis, Orfelin, iz 1779.god.

 

Međy drvorezima se ističe jedno Raspeće s početka XVI veka, čija se i drvorezna ploča sačuvala. Na njenoj poleđini je kliše četvorodelne ikone sa likovima Bogorodice, aphanđela Mihaila, Svetog Nikole i Svete Petke. Delo je verovatno nekog kritskog majstora, čije su crtačke vrline nesumnjive.

Jedna zastava na svili iz riznice poznata je kao zastava cara Dušana, iako njena starost nije ytvrđena. Zato je van sumnje da je takozvana "čaša cara Dušana" od slonovače nastala tek u XVI veku u Nemačkoj.

U hilandarskom arhivu najbrojnije su srpske i grčke povelje-osnivačke iz 1198. i 1199. i darovne. Sve su pisane na pergamentu i snabdevane zlatnim pečatom, takozvane hrisovulje kraljeva i careva. Tu su i turski dokumenti, jer je Sveta gora od 1423. godine priznavala vlast turskog sultana. Ima i povelja vlaških vojvoda i ruskih velikih kneževa koji su davali novčanu i drugu pomoć Hilandaru. Po broju do danas sačuvanih dokumenata u arhivima svetogorskih manastira, Hilandar deli prvo mesto sa najvećim grčkim manastirima Vatopedom i Velikom lavrom. Među mnogima tu su i (Milutinova povelja Hilandaru i pirgu Hrusiji iz oko 1303, povelja kneza Lazara hilandarskoj bolnici iz 1379/1380, hrisovulja vizantijskog cara Andronika III izdata Hilandaru 1317, hrisovulja ruskog cara Teodora Ivanovića iz1585. i dr.). Neke od njih su očuvale i zlatne pečate na kojima su minijaturne predstave vladara ili likovi svetitelja. Njihova dragocena sadržina ih yvršćuje u istorijske izvore prvog reda, posebno za poznavanje stare srpske istorije.

 

        

Povelje cara Dušana, kralja Milutina (1318.g), kneza Lazara (1379.g)

 

Bogati hilandarski arhiv čuva i razna istorijska dokumenta od XV veka do naših dana, koja se odnose ne samo na istoriju Hilandara već i Svete Gore, Srbije i drugih balkanskih zemalja.

U riznici su pohranjeni čaša od slonovače iz koje je pio car Dušan, vladičanska štaka Sinesija Živkovića i mnogo drugo.

DODATAK MATERIJALA ZA RIZNICU

 

Čaša iz vremena cara Dušana

 

 

O Hilandarskoj riznici,  Dušan Milovanović

 
ENGLISH ΕΛΛΗΝΙΚΑ РУССКИЙ
ЋИРИЛИЦА
 
 
 
 
 
Vesti iz Hilandara
 
Sveta Zemlja
 
Vizantološki institut
 

O Svetoj Gori
 
Prijatelji Svete Gore
 

Blog o Svetoj Gori
 

Film Otac
 

Svetogorac
 
 
 
Mapa sajta
 

©2013-2018 Hilandar.info | Sva prava zadržana | Uslovi korišćenja | LaktusDev