Sveta Gora
 
Manastir Hilandar
Hilandarska knjižara
Biblioteka Biblioteka u Tipikarnici  
 
 
  

Biblioteka i skriptarnica u Tipikarnici, Kareja

(Bez pisanog odobrenja autora tekstova nije dozvoljeno preuzimanje sadržaja portala www.hilandar.info u komercijalne svrhe. Za detalje sadržaja i pitanja pišite na email: njonic@yahoo.com. Zakon o autorskom i srodnim pravima 2009,2011,2012.)// dec.2013

 

 

 

Biblioteka Tipikarnice Svetog Save osvećenog

Skriptorijum Tipikarnice Svetog Save osvećenog

 

...Kada je reč o karejskoj biblioteci, bibliotekari Narodne biblioteke Srbije su u više navrata u periodu od 
1992. do 2007. godine sređivali i popisivali knjige u biblioteci Isposnice i hilandarskog konaka u Kareji. Popisano je oko 1000 knjiga i manji broj časopisa na srpskom, ruskom, grčkom i bugarskom jeziku. Popisivanje je okončano 2007. od kada je obustavljen rad na redigovanju popisa i pripremi rukopisa za publikovanje. Pošto ovaj pokušaj nije do kraja ostvaren, smatramo da ne treba odustati od prvobitne zamisli, u skladu sa osnovnom koncepcijom edicije kataloga, njihove strukture (istorija biblioteke, u prvom delu i kataloški opis, u drugom delu knjige). 

...Namena kelije je bila strogo isposnička. Prvobitno se monah Sava u njoj podvizavao, provodeći vreme u molitvi i postu, isihiji  umnoj 
molitvi, sadržanoj u «bogatom ćutanju i asketskom životu, a kasnije i drugi monasi. Isposnica je bila namenjena, po pravilu, dvojici podvižnika koji su bili birani od najuglednijih hilandarskih monaha.
Po donošenju posebnih pravila za isposnicu  Karejskog tipika 1200. godine monasi su se u miru podvizavali „slobodni od svih zemaljskih vlasti, manastira i protaŖ. Isposnica je, iako manastirski  metoh, imala značajnu samostalnost. Isposnica je imala i ekonomsku samostalnost (imala je svoj vinograd, voćnjak, nekoliko lanaca bašte i svoju šumu iz koje je obezbeđivan ogrev)...

Sava Hilandararac opisuje isposnicu krajem 19. veka sledećim rečima: "Najviše se posećuje ćelija Tipikarnica, jer se za nju svet interesuje zbog onog pergamenta na kome je napisan tipik, a sem toga dolaze još tu hrišćani da se pomole Bogu pred čudotvornom ikonom Bogorodice koja se nalazi u toj crkvi. Ova se ikona zove Mlekopitateljnica, jer predstavlja Bogorodicu gde doji Isusa...  

Zaštita i rekonstrukcija Isposnice sv. Save u Kreji završena je 2000. godine povodom osam vekova Isposnice. Izvršena je i restauracija ikone Mlekopitatelnice, ikonostasa i drugih ikona, kao i delimična restauracija živopisa, kao poduhvat Republike Srbije, na zaštiti kulturne baštine srpskog naroda, koji su uradili Zavod za zaštitu spomenika kulture i Narodni muzej u Beogradu.

...Osnovni arhivski izvor za istoriju karejke isposnice jesu podaci zabeleženi u  Proskomidiji. Na osnovu nje i drugih arhivskih dokumenata i arheografskih zapisa, moguće je potpunije sagledati i napisati istoriju karejske isposnice. Kao vrsta građe proskomidija ima oblik i neke odlike rukopisne knjige, ali je istovremeno i arhivski dokument, kao što je to slučaj sa tefterima, šematizmima, crkvenim protokolima, raznim beležnicama, koji sa stanovišta bibliotečke nauke pripadaju,  uglavnom, arhivskoj građi, odnosno mlađoj bibliotečkoj rukopisnoj zaostavštini.
Karejsku  Proskomidiju  ukratko je kataloški opisao prvo Sava Hilandarac, u svom neobjavljenom  Katalogu hilandarskih rukopisa, iz 
1908, i Dimitrije Bogdanović u Katalogu ćirilskih rukopisa manastira Hilandara  iz 1978. godine.  Proskomidija, rukopisna knjiga s početka 17. veka, najvećim delom sadrži primopredajne zapisnike prilikom smene monaha (keliota, tipikara) u Isposnici. Zapisnici sadrže popise, inventare crkvenih, bogoslužbenih predmeta, sasuda, knjiga i ikona, ali i predmeta koji su se upotrebljavali u svakodnevnom životu, kao što su kuhinjski sudovi, nameštaj, odeća, poljoprivredne i druge alatke i sl. 

Nada Sindik (1998), arheograf Narodne biblioteke Srbije, je arheografski proučila ovaj složeni rukopis. U njenim transkriptima mikrofilma ovog rukopisa ima dosta podataka značajnih za istoriju knjige i bibliotekarstvo. N. Sindik je otkrila bogatu onomastičku građu iz pomeničkog dela ove knjige. Inventari su rađeni i kao posebni dokumenti, ali su ispisivani i na praznim stranicama Proskomidije. Pored monaških imena, pomenik sadrži svetovna muška i ženska imena: srpska, bugarska, makedonska, vlaška i cincarska. Desetak toponima potvrđuje veze karejske ćelije sa Vlaškom, Crnom Gorom, Bosnom i Hercegovinom, Bugarskom i 
Svetom  gorom. U imeniku se navode podaci i o društvenom položaju upisnika. 

 

 

Karejska  Proskomidija  pruža i raznovrsnu paleografsku građu. Osnovni tekst pomenika pisan je korektnim poluustavnim pismom prve 
polovine XVII veka, dok su kasniji dodaci pisani brzopisom različitog duktusa, jer su u pisanju učestvovali razni pisari u različito vreme. Ortografija spomenika je neregulisana resavska i ruskoslovenska.
Za bibliotečku nauku i za istoriju biblioteke Isposnice vrlo su 
značajni delovi pojedinih primopredajnih zapisnika koji navode čak i 
pojedinačno spisak knjiga kojima Isposnica raspolaže. Budući da je Karejskim tipikom bilo strogo zabranjeno otuđivanje stvari iz Isposnice, a naročito bogoslužbenih knjiga, zbog ogrešenja (koje se nije ni u primisli pretpostavljalo) monasi nisu svaki put navodili spisak knjiga, izuzev "dva jevanđelja " koja se zbog poveza i drugih ukrasa posebno pominju 
u više zapisnika.

 

Biblioteka tipikarnice Svetog  Save 


Hrišćanstvo je donelo novi odnos prema knjizi. Crkveni život se temeljio na pismenosti i nije bio moguć bez bogoslužbenih knjiga. Za 
knjigu u hrišćanskoj kulturi najzaslužnije su monaške zajednice u manastirima. One su organizovale proizvodnju knjige i njeno čuvanje u manastirskim bibliotekama.
Biblioteka Isposnice Sv. Save u Kareji osnovana je zajedno sa Isposnicom, što potvrđuju istorijske činjenice, spisi ali i sama namena Isposnice. U samom Karejskom tipiku Sv. Sava pominje knjige štiteći ih anatemom onome ko knjige otuđi ili pokvari: "Ali ko ovo promeni, i bude uznemiravao onoga koji živi u mestu ovom, ili bude što uzeo što je u mestu ovom, ili od knjiga, ili od ikona, ili drugo, što god bude u mestu tom, neka bude proklet i zavezan od Svete i Životvorne Trojice, Oca i Sina i Svetoga Duha, i od mene grešnog. I da ne bude oprošten ni u ovome veku ni u budućem". 
Karejski tipik,  je uklesan na mermernoj ploči iznad ulaznih dveri u kapelu Isposnice.
Sa osnivanjem Isposnice donete su i knjige koje su činile prvobitni fond njene biblioteke. Prema praksi ondašnjeg bogosluženja, za 
kult i za potrebe monaškog duhovnog života tu su bila: jevanđelja, apostoli, oktoisi, triodi, mineji, psaltiri, parimejnici, prolozi, paterici i dr. Tu su i  Žitija svetih, koje je monah Sava kao princ Rastko čitao još na dvoru i pod čijim se uticajem i sam opredelio za monaški život. Poznata je i "Savina lektira" koju je koristio za pisanje svojih knjiga i obimna crkvenopravna literatura na osnovu koje je pisao čuvenu Krmčiju (Nomokanon). U Katalogu ćirilskih rukopisa manastira Hilandara  navode se potpuni podaci o 25 knjiga koje su bile u sastavu biblioteke Isposnice Sv. Save

Naučnici slavisti u 19. veku su se posebno interesovali za stare rukopise u Kareji. Ruski slavista V. I. Grigorovič je 1844. u Isposnici našao 45 slovenskih rukopisa i dvanaest starih štampanih knjiga. Na zahtev Ministarstva prosvete i crkvenih dela, Dimitrije Ivanović, slikar, otišao je 1847. na Svetu goru radi istraživanja i snimanja srpskih starina , gde je u Kareji video mnogo rukopisa koje mu (tuđi kaluđeri) nisu dozvolili da pregleda. Štampane knjige su pristizale u Karejsku isposnicu već od prve 
četvrtine 16. veka za šta je, kao što je poznato, zaslužan jeromonah Makarije, koji je kao prvi srpski i vlaški štampar, došavši u Hilandar bio i iguman man. Hilandara 1526. godine. U Isposnicu su doneti i cetinjski  Oktoih prvoglasnik  iz 1494,  Pslatir  iz 1494.  Služabnik goraždanski iz 1519. godine. Katalog stare štampane knjige manastira Hilandara u redakciji Dejana Medakovića objavljen je u drugom delu Kataloga ćirilskih rukopisa manastira Hilandara. Katalog sadrži 79 jedinica inkunabula i srbulja, među kojima je šest primeraka Služabnika Goraždanske štamparije iz 1519. ( 55, 56, 57, 5859, 60). 

Bilo bi značajno za istoriju biblioteke Isposnice istražiti i identifikovati sve inkunabule i (po mogućnosti) štampane srbulje. 
Krajem 19. veka dogodile su se velike promene u karejskoj biblioteci. Naime monah Sava Hilandarac dobio je poslušanje da sredi biblioteku manastira Hilandara i sačini katalog (popis svih knjiga manastirskih). Sava Hilandarac u svojoj  Istoriji manastira Hilandara  svedoči o tome. Gotovo sve rukopisne knjige su definitivno početkom 20. veka prenete u centralnu manastirsku biblioteku radi izrade novog kataloga 1906. godine. Ova akcija je sprovedena mimo strogih pravila  Hilandarskog i Karejskog tipika, po kojima se imovina Isposnice nije mogla otuđivati, naime knjige pojedinih skitova, kelija i naročito Isposnice Sv. Save su bile izuzete od raspolaganja hilandarskog igumana. O tome svedoče mnogi zapisi na knjigama, među kojima je najpoznatiji kraljevski poklon, Milutinovo četvorojevanđelje  iz 1316. koje je za Karejsku keliju pisao dijak Georgije i koje se nije moglo izneti iz Karejske kelije.
Ovaj događaj od presudnog značaja za položaj biblioteke treba posebno naučno istražiti i na osnovu Karejske proskomidije i druge arhivske građe, publikovanih kataloga i rukopisnih kataloga, rekonstruisati u potpunosti fond biblioteke isposnice Sv. Save do kraja 19. veka sa uputnim odrednicama i siglama gde se knjige  danas nalaze. Potrebno je posebno popisati fond i njegovu strukturu u 20. veku. Prilikom sastavljanja bibliografskog popisa i rekonstrukcije fonda u 20. veku treba imati u vidu zbivanja i okolnosti (pohare, požari, ratovi i dr.) koje su uticale na sudbinu biblioteke. Takođe, treba posebno imati u vidu da su u pripremi za proslavu osam vekova Isposnice povučene knjige iz svih karejskih kelija i donete u Isposnicu Svetog Save.

Pored biblioteke Isposnice nastajale su manje priručne biblioteke u drugim, poglavito udaljenim kelijama u Kareji. Ovo nije istraženo naročito u 20. veku, zašta se pruža prilika sada, kada su prikupljene knjige iz drugih kelija i prenete u karejsku Isposnicu. 

 

Skriptorijum tipikarnice


Umnožavanje knjiga manastiri su organizovali u naročitim radionicama pri bibliotekama i skriptorijumima. Način rada u ovim radionicama bio je različit i zavisio je od razvijenosti skriptorijuma. Veće pisarske radionice, poput hilandarske, su bile opremljene za istovremeni rad više pisara, koji su prepisivali po određenom predlošku ili ređe po  diktatu što je zahtevalo uigraniji tim veštih kaligrafa. Često su pisari radili sami u svojim kelijama, što je bila karakteristika svetogorskih, a naročito karejskih pisara. Pisari su mogli da budu samo oni monasi koji su imali dovoljno znanja, koji su savladali pisarsku veštinu i bili posvećeni tom mukotrpnom duhovnom poslu. Svoj odnos prema pisarskom poslu pisari su često izražavali u zapisima, po pravilu, na kraju rukopisa. Ostavljali su autentične zapise o predanosti pisarskom poslu, moleći za spas duše i oproštaj grehova, očekujući nagradu za ostvareni podvig na onom svetu. Za vizantijske pisare karakteristično je da su sebe, iz velike skromnosti, često nazivali grešni monah ili nedostojnim da se nazove monahom. Kod srpskih pisara dodavano je ispred imena: "grešni", "taha monah", "bogat grehom" i sl.

Polovinom 9. veka u Vizantiji započinje razdoblje velikog kulturnog preobražaja čiji je predvodnik carigradski patrijarh Fotije, pisac i osnivač velike patrijaršijske biblioteke u kojoj je je bibliotekar bio sv. Ćirilo. Posle njegove smrti krajem 9. i poč.  10. veka dolazi do stagnacije kulture i prepisivačkog rada. Tek pojavom svetogorskih manastirskih pisarskih radionica u 13. i 14. veku dolazi do renesanse u prepisivanju knjiga.
Velike pisarske aktivnosti kod Srba započete su u vreme kralja Milutina od 1282. do 1321. godine. Stvoreni su uslovi za preuzimanje vizantijskih kulturnih tekovina koje su postale nerazdvojni činilac srpske kulture onog vremena. U 13. veku rad pisara  je doprineo razvoju srpske književnosti, koja je započeta književnim delom Sv. Save. Za njegovog života prepisivana su njegova dela i žitija, pravni i drugi spisi i službe. Tako su nastali: Prolog pisan u Mileševi 1264,  Jevanđelje  đaka Boleslava za crkvu Sv. Apostola u Rasu iz 1284,  Besede Konstantina prezvitera   od pisara Dragomira u Studenici 1286. Krmčija    koju je prepisao German u Mileševi 1295. godine.
Prepisivačke radionice u srpskim manastirima u srednjem veku radile su pod vizantijskim uticajem, a naročito skriptorijumi na Svetoj gori su sve više vodili računa o pismu, pravopisu, jeziku i likovnom izrazu. Pisarsko umeće ih je pretvorilo u najveće duhovne institucije ne samo u prepisivanju rukopisa, već i u drugim oblastima kulture. Po mnogobrojnim kelijama, skitovima i pirgovima stasavali su značajni književnici i prepisivači.
Od osnivanja Isposnice Sv. Save do 19. veka postojao je skriptorijum. To potvrđuju mnogobrojni zapisi na knjigama koji govore o prepisivačkoj, redaktorskoj, književnoj i bibliotečkoj delatnosti, posebno na zaštiti knjižnog fonda. U prilog tome ide i činjenica da su pisari koristili više predložaka da bi napravili što tačniji prepis. Sve to skupa ukazuje na postojanje znatnije biblioteke. 

U Karejskom skriptorijumu  nastale su mnoge značajne knjige: među kojima je najpoznatije Domentijanovo Žitije Sv. Save  iz 1243. godine.
Proglašavanjem Srpskog carstva (13481371), u drugoj polovini 14. veka nastupa prelomni trenutak ne samo u istoriji srpske države već i u svetogorskoj monaškoj zajednici. Manastir Hilandar i njegovi skriptorijumi u Hilandaru i Kareji doživljavaju veliki procvat. Osvajački poduhvati cara Dušana (Stefan Dušan) proširili su 1345. srpsku državu na tradicionalno vizantijske teritorije, grad Ser i poluostrvo Halkidiki sa Svetom gorom. Manastir Hilandar je dobio najpovoljniji status i uživao velike privilegije. Sam car Dušan je bogato darovao manastir. Ktitori manastira su bili i carica Jelena, koja je podigla pirg i 
obnovila Isposnicu Sv. Save u Kareji. Potonji ktitori su bili i car Uroš, despot Uglješa i drugi vladari. Započelo je novo doba  u hilandarskoj kulturnoj zajednici. 
U Hilandarskim skriptorijumima, uključujući i karejske skriptorijume rasute po mnogobrojnim kelijama, nastale su najznačajnije knjige, prepisi ali i književni rezultati koji su postali uzorom srpske duhovnosti i kulture, proizvodi novog kulturnog preporoda i oživljavanja vizantijskog duha. Istovremeno nastaju najznačajnija dela u aktuelnim teološkim strujanjima u pravoslavnom svetu u doba isihazma i njegov uticaj na formiranje srpske srednjovekovne književnosti. "Podsticaj za formiranje svetogorske duhovnosti dao je Karejski tipik  Svetog Save koji je znatno unapredio dotadašnje  svetogorsko iskustvo ćelijskog života 12. veka iskustvom jerusalmskopalestinske tradicije. Primenom ovog ćelijskog  Tipika  na Svetoj gori dotadašnje svetogorsko iskustvo obogaćeno je značajnim doprinosom Save Nemanjića. Ovo Savino delo dalo je vidan podsticaj unapređenju svetogorske isihastičke duhovnosti. Preko  Karejskog tipika  Svetog Save i slovenska monaška tradicija ušla je u "kreativniju fazu", i ova činjenica bila je od velikog značaja za formiranje slovenske svetogorske duhovnosti".

Katalog ćiriličnih rukopisa manastira Hilandara  registruje devet isihastičkih knjiga (zbornika teorijsko praktične teološke sadržine), različite žanrovske i književno istorijske provenijencije. Katalogizovani su kao zbornici isihastičkih sastava:  Zbornik (475)  Slova Isaka Sirina  (470),  Zbornik  (472),  Zbornik  (459),  Zbornik  (455),  Zbornik(399),  Zbornik  (474),  Zbornik  (476),  Zbornik (456). Hilandarskim i Karejskim tipikom su na identičan način definisana pravila o prilaganju i čuvanju knjiga kao neotuđivom delu zbirke. Po tome su i isihastički zbornici   knjige sakralne i duhovne sadržine namenjene ličnom obrazovanju monaha. Zbornici su bili korišćeni ne samo za duhovnu obuku i obrazovanje, već i kao priručnici o pravoslavnoj teologiji šireg kruga 
čitalaca i slušalaca. Po tome zbornici, u istoriji srpske srednjevekovne biblioteke predstavljaju najveći domet srednjevekovne prevodne i originalne književnosti. Budući da je isihastički pokret bio rasprostranjen širom Svete gore, izvesno je da su neki od zbornika pisani i u karejskim kelijama. Ovome bi trebalo posvetiti dodatna arheografska istraživanja. 

U Kareji, kao svojevrsnom prepisivčkoma centru, nastaju mnogi prepisi, prevodi i originalni rukopisi. Pored vrhunskih ostvarenja hilandarskih pisara posvećenih samom caru Dušanu (Minej za avgust  iz 1346.  Zbornik  –  Panagirik  iz 1355.  Četvorojevanđelje  iz 1356) podvižnici u Isposnici Sv. Save i pisari u kelijama širom Kareje prepisuju svoja dela:

U 13. veku
– Oktoih osmoglasnik jeromonaha Teodula (treća četvrtina 13. veka);
Najstariji srpski rukopis na hartiji Poučenija Teodora Studita iz istog perioda pisan je takođe u Kareji;
Iz treće četvrtine 13. veka je i  Teodulov oktoih, nazvan po njegovom pisaru. 

U 14. veku
–Triod  iz 1359. pisan je u Karejskoj keliji u vreme cara Uroša i 
hilandarskog igumana Doroteja, po nalogu starca Mihaila Karejskog. Kada Dorotej postaje svetogorski prot za njega monah pisar Jov u Pirgu karejskom prepisuje Triod posni, krajem 14. veka;
Jedan od najcenjenijih pisara iz vremena carstva, Simon, prepisuje Služabnik u Pirgu Svetog Save u Kareji šezdesetih godina 14. veka.

U 15. veku nije bila naročito razvijena pisarska delatnost. 

Za 16. vek  gotovo da i nema podataka, međutim to ne znači da je pisarska delatnost u Isposnici zamrla. Najverovatnije se prepisi nalaze u 
Hilandaru među nepotpisanim rukopisima iz tog perioda kao i drugim 
zbirkama, pa bi stoga trebalo posebno sprovesti arheografska istraživanja za ovaj period. 

U 17. veku
Prepisivanje knjiga je vrlo značajna aktivnost u 17. veku. 
U karejskoj isposnici su boravili mnogi pisari među njima monah Jov koji je 1618. pisao Triod cvetni – pentikostar;
Za manastir Zavalu u Hercegovini monah Jov je pisao u Kareji 
Prolog za septembar – februar 1627;
Timotej je za Mileševu prepisao  Psaltir s posledovanjem 1631. godine.


Ukupan broj rukopisa  nastalih u Karejskoj isposnici nije poznat ali se pretpostavlja (Bogdanović 1978) da se preko 500 rukopisa nalazi u Hilandarskoj biblioteci.


Pored prepisivačkog rada karejski pisari su se bavili i drugim veštinama  vezanim za povez, popravljanje i ulepšavanje knjiga. U Isposnici je bila posebno negovana veština poveza i zaštite knjige. Ovu veštinu su praktikovali neki pisari među kojima se isticao pisar Averkije „monah od zemlje Hercega u 17. veku koji je prepisao preko 12.000 stranica i bavio se povezivanjem knjiga. Knjigovezačka radionica posebno je brinula o povezu prepisa, ali i popravci starijih rukopisa. O tome svedoči nekoliko zapisa na hilandarskim knjigama.
Poseban doprinos karejskih pisara širenju knjige nije posebno istražen iako već samo letimičan pogled na pisarske zapise govori da je najveći broj rukopisa rađen za poznatog ktitora, manastir, crkvu i pojedine zbirke na Svetoj gori, ali i za udaljene čitaoce u srpskim zemljama. 
Ovaj aspekt karejskih pisarskih radionica treba posebno proučiti kao važan elemenat širenja kulture i pismenosti.
Raskošne iluminacije rukopisa Hilandarskog i Karejskog skriptorijuma iz vremena Carstva pokazuju puni sjaj majstora iluminatora tog 
perioda među kojima je bilo dosta grčkih minijaturista, i potvrđuju visoke domete u oblikovanju knjiga, njihovoj likovnosti i estetici.
Navođenjem najznačajnijih rukopisa iz Karejskog skriptorijuma, nastojalo se da se ukaže na raznolikost književnog i prepisivačkog rada, prošire saznanja o kreativnosti pisara i radu samog skriptorijuma i sagleda njihov doprinos srpskoj rukopisnoj knjizi i književnosti. Istovremeno se ukazuje na potrebu daljih istraživanja i upotpunjavanja saznanja o značaju i doprinosu karejskih pisara srpskoj srednjovekovnoj književnosti i širenju knjige po srpskim i drugim pravoslavnim sredinama izvan Svete gore. 


Iz ovog kratkog pregleda stiče se delimična slika o biblioteci i skriptorijumu Isposnice, međutim mnogo je važnije istražiti njihov 
značaj i uticaj preko knjige na književnost, kulturu i duhovni život ne samo srpskih manastira, već i celokupne svetogorske monaške zajednice. Treba proučiti najznačajnije karejske književnike, pisare, podvižnike i druge, od monaha Save do monaha s kraja 20. veka, sagledati njihovo učešće u svim duhovnim pokretima i negovanju pravoslavne hrišćanske misli kroz vekove. 

Danas su biblioteka, paraklis i skriptorijum tipikarnice dobro sigurnosno obezbeđeni i pod stalnim nadzorom jeromonaha i iskušenika.

 

Dragan M. Barać. Biblioteka i skriptorijum isposnice Sv.Save u Kareji. I.Sarajevo

 

 
ENGLISH ΕΛΛΗΝΙΚΑ РУССКИЙ
ЋИРИЛИЦА
 
 
 
 
 
Vesti iz Hilandara
 
Sveta Zemlja
 
Vizantološki institut
 

O Svetoj Gori
 
Prijatelji Svete Gore
 

Blog o Svetoj Gori
 

Film Otac
 

Svetogorac
 
 
 
Mapa sajta
 

©2013-2018 Hilandar.info | Sva prava zadržana | Uslovi korišćenja | LaktusDev