Sveta Gora
 
Manastir Hilandar
Hilandarska knjižara
Metosi m7  
 
 
  

Metoh Bakeboš kod Zrenjanina

(Bez pisanog odobrenja autora tekstova nije dozvoljeno preuzimanje sadržaja portala www.hilandar.info u komercijalne svrhe. Za detalje sadržaja i upite pišite na email: njonic@yahoo.com. Zakon o autorskom i srodnim pravima 2009,2011,2012.)// dec.2013

 

 

Veze tadašnjeg Bečkereka i manastira Hilandar su tokom turske vladavine bile mnogostruke. Znamo da je bečkerečki episkop Mihailo boravio na Svetoj gori pa možemo pretpostaviti da je posećivao i najznačajniji srpski manastir Hilandar. Drugi značajan podatak je da je manastir u neposrednoj blizini Bečkereka imao svoj metoh. On se zvao Bakeboš (Bakebuš) i nalazio se kod sela Arače u bečkerečkom kadiluku. Moguće je da je upravo ovaj metoh razlog boravka Rafaila Hilandarca u Bečkereku. Iz Temišvarskog protokola pisanog 1758. godine saznajemo da se istočno od tadašnje crkve u Gradnulici nalazio dom od nepečene cigle sa dve kelije pod jednovodnim krovom, koji su sagradili hilandarski monasi. Pri crkvi se, kao i danas, nalazila kapela jeromonaha Rafaila.
Boravak jeromonaha Rafaila u Gradnulici je do danas ostao nedovoljno proučen i objašnjen. Dosadašnja proučavanja su se oslanjala na zapis sa ikone koja nam kazuje da je hilandarski monah Rafailo bio poreklom Srbin i da je bio svešteno-inok iliti monah pustinjak sa mogućnošću držanja službe. Na ikoni dalje piše da je putovao u Banat gde se i upokojio. Za kraj se ističu njegove čudotvorne mošti. Ikona (najverovatnije iz XVIII veka) na kojoj je natpis i sama predstavlja Svetog Rafaila, što znači da je on još tada za hilandarske monahe bio svetac. Kolikog je značaja imao Sveti Rafailo na hilandarsku bratiju ukazuje nam i mesto na kome se nalazila ikona kada ju je arhimadrit Nićifor Dučić video 1882. godine prilikom boravka u Hilandaru. Ona je bila smeštena na najsvetije mesto u hramu hilandarskom, oltaru. Hilandar je odigrao ključnu ulogu u širenju kultova srpskih svetitelja, kako osnivača Hilandara (najstarija ikona Svetog Save i Simeona potiče iz Hilandara), tako i drugih ličnosti kao što su Car Lazar, Miloš Obilić, a kako se čini i Svetog Rafaila. Time možemo objasniti i boravak hilandarskih monaha u Gradnulici početkom XVIII veka kada podižu kapelu Svetom Rafailu i grade kelije kako bi se budući hodočasnici mogli smestiti. Tragajući po dokumentima i rukopisima hilandarskim vezanim za Svetog Rafaila našao sam dva pomena koji se mogu dovesti skoro u direktnu vezu sa ovim svetim monahom. Na korici jednog rukopisa koji se čuva u Hilandaru postoji zapis grešnog Rafaila koji predviđa svoju skoru smrt u Krajini Temišvarskoj (naziv Banat ulazi u upotrebu početkom XVIII veka). Natpis je okvirno datiran u XVII vek. Drugi mogući pomen nalazimo u jednom dokumentu gde se spominje hilandarski monah Rafailo Zotović koji sa svojom bratijom traži dozvolu za prikupljanje priloga po zemljama cara Leopolda 1688. godine. Tih godina je turski sultan uveo veliki ratni porez koji je posebno bio nepodnošljiv za manastire (četiri zlatnika po monahu).

 

Selo Jabučje kod Kragujevca

 

Hilandarski metosi u Pirotu

 

Pirot je imao dva hilandarska metoha, u dvorištu Pazarske crkve i u blizini današnje zelene pijace. Samo postojanje metoha u Pirotu govori o vezama Pirota i Hilandara, kao izvora nacionalne svesti, koje su ostale do danas. Pirot zbog velikog broja crkava i manastira zovu i "Mali Jerusalim".

pismo Hilandaraca za vraćanje  pirotskih metoha 

U tom pismu sa Hilandara se mole Piroćanci da se vrati oduzeti hilandarski metoh u Pazarskoj crkvi u kome je trebalo da bude škola. Pismo je najstariji originalni dokument koji čuva Arhiv.
- Hilandarsko pismo Piroćancima od 25. novembra 1842. godine napisano je na hartiji. Zahvata jednu stranicu polutabaka, a druga polovina služi kao omot pisma presavijen kao koverat i zapečaćen crvenim voskom. Na omotu je dugačka adresa sa dodatkom „na obšteje pročitanije – u grad Pirot“, odnosno da se pismo zvanično pročita građanima Pirota. Sadržaj pisma odnosi se na ubeđivanje građana Pirota da se vrati oduzeti metoh blizu Stare crkve. Pretpostavlja se da je metoh oduzet za školu. Rukopis je čitak, oskudeva sa znacima interpunkcije, a ima i skraćenica. Slova su ćirilična štampana, a jezik crkvenoslovenski sa primesama ruskoslovenskog. Upotrebljavaju se turcizmi i grcizmi. Stil pisma je po ugledu na crkvene spise zamršen, visokoparan, ali samo na početku.

izvor: Blic

 

 
ENGLISH ΕΛΛΗΝΙΚΑ РУССКИЙ
ЋИРИЛИЦА
 
 
 
 
 
Vesti iz Hilandara
 
Sveta Zemlja
 
Vizantološki institut
 

O Svetoj Gori
 
Prijatelji Svete Gore
 

Blog o Svetoj Gori
 

Film Otac
 

Svetogorac
 
 
 
Mapa sajta
 

©2013-2018 Hilandar.info | Sva prava zadržana | Uslovi korišćenja | LaktusDev