Sveta Gora
 
Manastir Hilandar
Hilandarska knjižara
Biblioteka Smeštaj knjiga  
 
 
  

Smeštaj knjiga

(Bez pisanog odobrenja autora tekstova nije dozvoljeno preuzimanje sadržaja portala www.hilandar.info u komercijalne svrhe. Za detalje sadržaja i pitanja pišite na email: njonic@yahoo.com. Zakon o autorskom i srodnim pravima 2009,2011,2012.)// dec.2013

 

 

Knjige Hilandarske biblioteke u srednjem veku nalazile su se na više mesta u samoj lavri (oltaru, pevnici, proskomidiji, zvoniku), Tipikarnici Svetoga Save u Kareji, skevofilakiji, sugestici, skitovima, kelijama, odbrambenim, utvrđenim kulama (pirgovima-stupovima) koje su imale svoje crkvice, pa i određena mestaza prepisivanje knjiga. Za ovu poslednju namenu, takođe, su bile potrebne knjige, i to, najčešće, više primeraka jedne iste knjige radi poređenja, ispravljanja, ili nove redakcije teksta. Ovakav smeštaj knjiga nije ništa specifično za naš manastir. Takvo stanje bilo je kod svih drugih manastira i uslovljeno je samim korišćenjem knjiga koje su se morale nalaziti u svim kultnim mestima gde se, prema manastirskom tipiku, čitalo i pojalo iz određenih liturgijskih knjiga bez kojih se nije mogla služiti služba Božija, niti zajedničko molitveno čitanje u trpezariji za vreme obeda, ili pojedinačno u ćelijama. Na vedutama manastira Hilandara iz 1755, 1757. i 1764.god., koje se u nauci smatraju prvim štampanim opisima manastira, vide se neka kultna mesta u kojima su se, u srednjem veku, nalazile knjige. Danas se, u onima koje nastanjuju monasi, nalaze nove crkvenoslovenske knjige, jer su sve vredne srednjovekovne knjige, u nekoliko navrata, sakupljane i smeštane na jedno mesto u hilandarskom kompleksu.

 

 

O smeštaju knjiga u XIX i XX veku govore naučnici-istraživači, žaleći se, najčešće na loše uslove čuvanja i nebrigu monaha-bibliotekara. Oni ne daju uvek tačno mesto gde su našli knjige. Tako Dimitrije Avramović 1847.god., kaže da Hilandar uredne knjižnice nema, već da knjige stoje na više mesta. Kirilo Mihailović, služeći se Barskim, u svojoj knjižici Kratkoje opisanije svjatija i preslavnija lavri carskija Hilandara (Budim, 1814.) opisujući manastirski kompleks, navodi u blizini "zvonice podobne pirgu" prosfornicu, eklisijarnicu i biblioteku. Sredinom XIX veka, knjige su bile smeštene na više mesta.

Pretpostavlja se da je jedno od tih mesta bila prostorija iznad trema staremanastirske trpezarije. U ovu prostoriju prenete su 1797, knjige iz zgradejužno od pirga Svetog  Save, prema oltaru saborne crkve koja je izgorela 1722. ili 1776. god. Zanimljivo je, da arhimandrit Leonid koji je, tri puta posetio Svetu Goru (1859, 1866 i 1868.) i prvi detaljnije opisao hilandarske knjige, ne govori gde se nalazi Biblioteka, već samo da su knjige smeštene u neredu na policama.

Nićifor Dučić 1882.god., pominje bibliotečku prostoriju koja se nalazi u jednoj dosta prostranoj ćeliji pod trpezarijom sa zapadne strane saborne crkve, koja nije građena za knjižnicu i izložena je opasnosti od vatre.

Opširnije o bibliotečkom smeštaju govorili su Sava hilandarac u Istoriji manastira Hilandara (1894.), a tri godine kasnije F. Pastrnek u predgovoru Savinog Kataloga. Prema Savi Hilandarcu manastirska biblioteka se nalazi na prvom spratu jedne zgrade dozidane 1777. godine do trpezarije. Dugačka je dvadeset pet koračaji, široka osam, ima šest prozora sa dvorišta, a četiri gledaju u unutrašnjost trpezarije. Knjige su smeštene ustaklenim ormarima. Grčka biblioteka je u pobočnoj mračnoj sobi na stalažama, a "neki stari grčki rukopisi" nalaze se na južnoj strani u jednom staklenom ormanu, u srednjoj pregradi. U ovo vreme biblioteka i riznica su zajedno smeštene. I oni su skrenuli pažnju na neodgovarajuću prostoriju koja se nalazila u blizini velike manastirske kuhinje. Tada se pomišljalo da se bibiblioteka premesti u pirg Svetog  Save. Posle prvog svetskog rata, 1925.god., troškom jugoslovenske države adaptiran je paraklis Svetog  Arhanđela gde je bezbednije smeštena biblioteka u drvene police. Tu se nalazila sve do 1973.god., kada je, zaslugom Hilandarskog odbora SANU, Hilandarskog saveta Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture Srbije i samog manastirskog bratstva dovršena nova namenska bibliotečka zgrada u koju su, pored Biblioteke, još smešteni arhiv i riznica.

Od naučnika koji su u XX veku radili u Hilandarskoj biblioteci, koliko nam je poznato, samo je Dimitrije Bogdanović pokušao da, bar delimično, rekonstruiše raniji smeštaj knjiga. Razumljivo je, da je pažnja naučnika bila usredsređena na proučavanje izvora, pre svega diploma i knjiga, a da ih je bibliotečka problematika manje interesovala.

Danas, u novoj bibliotečkoj zgradi, knjige su smeštene po numerusu kurensu na metalnim policama. Knjige su smeštene na policama ukupne dužine preko 700 metara. To su uradili bibliotekari Narodne biblioteke.

 

Hilandar, kolevka pismenosti (video)

 

 

 
ENGLISH ΕΛΛΗΝΙΚΑ РУССКИЙ
ЋИРИЛИЦА
 
 
 
 
 
Vesti iz Hilandara
 
Sveta Zemlja
 
Vizantološki institut
 

O Svetoj Gori
 
Prijatelji Svete Gore
 

Blog o Svetoj Gori
 

Film Otac
 

Svetogorac
 
 
 
Mapa sajta
 

©2013-2018 Hilandar.info | Sva prava zadržana | Uslovi korišćenja | LaktusDev