Sveta Gora
 
Manastir Hilandar
Hilandarska knjižara
Kelije Svetog Save Osvećenog, Tipikarnica  
 
 
  

Tipikarnica Svetog Save Osvećenog

Τυπικαριό του Αγίου Σάββα

 

(Bez pisanog odobrenja autora tekstova nije dozvoljeno preuzimanje sadržaja portala www.hilandar.info u komercijalne svrhe. Za detalje sadržaja i upite pišite na email: njonic@yahoo.com. Zakon o autorskom i srodnim pravima 2009,2011,2012.)// dec.2013

 

 

      

             Početkom XX veka        

    

danas

 

Prve vesti o boravku srpskih monaha u središtu Svete Gore vezane su za život isposnice koju je u neposrednoj blizini Protata, odmah nakon osnivanja Hilandara; 1199.godine podigao Sveti Sava srpski i posvetio svome zaštitniku istog imena, Svetom Savi Osvećenom, da bi se u njoj posvetio strogom isposništvu. 

Kelija je dobila posebno mesto u ustrojstvu Svete Gore, u Hilandarskom tipiku i svojevrsnu nezavisnost koja je, uz pravila o načinu života, utvrđena posebnim tipikom, KAREJSKIM TIPIKOM, čiji se original u vidu pergamentnog svitka nalazi danas u riznici Hilandara. Po ovom tipiku, ova kelija se još naziva i isposnica, mlčalnica, isihastirija i tipikarnica. Sam Sveti Sava se starao da tipikarnicu obezbedi imanjima, pa je i prilikom poslednjeg boravka u Kareji, u leto 1229.godine, u želji da zasadi vinograd, za 300 perpera kupio zemljište manastira Svetog Dimitrija.

O tipikarnici su se starali mnogi srpski vladari i drugi ktitori, pa je tokom vekova mnogo prepravljana. 1312.god. hilandarci su izmolili od protata keliju Svete Trojice u neposrednoj blizini tipikarnice, a nalzila se na zemljištu Protata.

Već 1316.godine kralj Milutin je podigao odbrambeni pirg na svega 15 metara iznad pećine-posnice. U ovom pirgu će  u devetoj deceniji XVII veka izdatkom temišvarskog episkopa Mihaila biti izgrađen paraklis Svetog Nikole. Danas nema traga ni pirgu, kao ni paraklisu. Oko 1320 godine tipikarnici će biti pridodate i okolne kelije za potrebe službe hilandarcima koji su služili tipikarnici. Ubrzo tipkarnica kao i sam Hilandar zapadaju u teško materijalno stanje, i na molbu hilandarci izdejstvuju novog ktitora tipikarnice 1348.godine srpsku caricu Jelenu koja obnavlja zapusteli pirg i posnicu, tada su zdanja dodatno utvrđena podizanjem bedema i još jednog malog pirga-propirgion. na caričinu molbu, car Dušan je tipikarnicu 1348.godine obdario posedima u Srbiji. iste godine ili prethodne, 1347.godine tipikarnici je dodeljena keija Plaka koja je u 12 veku bila monastiridion i davala prota, a da bi se tipikarnica, inače od samog njenog nastanka veoma značajna za celu Svetu Goru obezbedila od napada gusara, Protat joj dodeljuje i još jednu keliju Svete Trojice u neposrednoj blizini, tako da se pozamažšna površina zemlje oko tipikarnice već 1353.god. nalazio u njenom vlasništvu sa nekolicinom kelija. Kasnije su car Dušan i kralj Milutin više puta obdarili tipikarnicubgatim novčanim prihodima.

Tokom osmanlijske vlasti tipikarnica nije gubila na značaju i funkcionisanju. Proatat je tipikarnicu smatrao kelijom i manastirom. U aktu iz 1498.godine ona je priznata kao samostalan manastir i imala je svog predstavnika u Saboru.

Crkva Svetog Save Osvećenog je pravougaono zdanje i sastoji se, uobičajeno, od priprate, naosa i oltarskog prostora. U crkvu se ulazi kroz vrata na južnom zidu priprate, jer je zapadni zid zagrađen stenom. I priprata i naos su zasvedeni slepim kupolama bez otvora. Kupola nad pripratom je ovalna. Nad ulazom u pripratu uzidana je velika mermerna ploča sa prepisom Tipika Svetog Save srpskog. Ispod crkve, celom dužinom, prostire se podrum koji služi kao kosturnica.

 

 

 

Sadašnji izgled, crkva posnica je dobila obnovom iz 1773.godine, sem priprate koja je sagrađena na samom početku XIX veka.

Ktitori živopisanja naosa i oltara su dva Hilandarca – saborni starac Atanasije i proiguman Pamfilije, dok su za oslikavanje priprate, spoljašnjeg dela njenog južnog zida i freske Bogorodice Mlekopitatelnice na ulazu u isposnicu zaslužni braća kir Milenko i hadži Avakum iz Bosne.

Postojeći živopis u hramu nastao je u naosu i oltaru oko 1795.godine, a u priprati, potiče iz 1806.godine. U naosu i oltari ima više pojedinačnih svetiteljskih likova, i pored njih je živopisan i ciklus Velikih praznika. U priprati je repertoar zidnih slika znatno raznovrsniji: prikazana su čak šesnaestorica srpskih svetitelja, počev od Svetog Simeona Mirotočivog i Svetog Save Srpskog do despotske porodice Branković i Svetog Vasilija Ostroškog. Pored njih, naslikani su Bogorodičin ciklus i šest scena o životu Svetog Save Osvećenog.

Autori slika u priprati hrama bili su živopisci iz sela Galatista, u zaleđu Atosa – Makarije i dvojica njegovih rođaka – monaha Venijamin i Zaharija. Ovi slikari, dobro poznati po svojim radovima u svetogorskim manastirima, sigurni u crtačkom pogledu, posebno se ističu po skladnom, smirenom koloritu, koji je u punoj prevlasti svetlih plavih i sivih tonova. Zografi koji su islikali naos i oltar znatno zaostaju za slikarima priprate.

Na ikonostasu hrama tipikarnice iz XIX veka postavljena je i čudotvorna ikona Bogorodice Mlekopitatelnice sa predstavom Majke Božje kako doji malog Hrista. Po predanju, ikonu je doneo Sveti Sava srpski sa svoga puta po Palestini.

 

naos i ikonostas

 

Po predanju: Sveti Sava Osvećeni jerusalimski, pre nego se blagoupokojio (krajem šestog veka) svojoj bratiji ostavio je amanet da mu pored groba pričvrste njegov igumanski štap - "patericu". I prorekao je da će jednog dana doći sa zapada mladi monah plemenitog roda. Dok se on bude klanjao grobu svetog Save Osvećenog, pašće na tlo pričvršćeni štap. Pri odlasku da se daruje "patericom" i čudotvornom ikonom Bogorodice Mlekopitateljice. Jovan Damaskin (tihujući u crkvi Svetog Save Osvećenog u palestinskoj pustinji blizu Jerusalima) ostavio je zaveštanje da se tom "monahu plemenitog roda" kao blagoslov daruje i njegova ikona Bogorodice Trojeručice.

Pri prvoj poseti Svetoj zemlji 1217. godine Sveti Sava se, po zapisima Domentijana i Teodosija, "poklonio u Vitlejemu, u Svetom Sionu, u Svetinji nad svetinjama, u Getsimaniji, na Gori Jeleonskoj, u Galileji, u posnici Gospodnjoj… i u lavri Svetog oca Save", u kojoj je igumanski štap Svetog Save jerusalimskog pao na tlo, dok se srpski monah Sava klanjao njegovom grobu. Mlađi monasi nisu znali da se tog časa ispunjava proročanstvo Svetog Save Osvećenog. Podigli su štap, a on je dok su ga još čvrsto držali ponovo pao. Panika i strah su zavladali monasima. Tražili su pomoć od starijih. Neko od njih se prisetio već zaboravljenog zaveštanja (od pre šest-sedam vekova). Iznenađenje je učinilo da ih ispune sumnja i nedoumica. Odlučili su da ćute i da sačekaju sutrašnje Savino poklonjenje grobu ktitora. Štap je i sutra po treći put pao pred srpskim monahom. Više nije bilo dvojbe i monasi su darovali mladog posetioca "patericom", ikonom Bogorodice Mlekopitateljice i ikonom Bogorodice Trojeručice. Trojeručicu je odneo u Hilandar. Mlekopitateljicu u isposnicu u Kareji. A igumanski štap Svetog Save Osvećenog u karejsku keliju Preobraženja (pod patronatom Hilandara), koju do danas svi zovu "Paterica".

 O biblioteci i skriptarnici Tipikarnice Svetog Save.

(af-266)

 

 
ENGLISH ΕΛΛΗΝΙΚΑ РУССКИЙ
ЋИРИЛИЦА
 
 
 
 
 
Vesti iz Hilandara
 
Sveta Zemlja
 
Vizantološki institut
 

O Svetoj Gori
 
Prijatelji Svete Gore
 

Blog o Svetoj Gori
 

Film Otac
 

Svetogorac
 
 
 
Mapa sajta
 

©2013-2018 Hilandar.info | Sva prava zadržana | Uslovi korišćenja | LaktusDev