Sveta Gora
 
Manastir Hilandar
Hilandarska knjižara
Sveta Gora Istorija Važni datumi Svete Gore
 
 
  

Važni datumi u istoriji Svete Gore Atonske

(Bez pisanog odobrenja autora tekstova nije dozvoljeno preuzimanje sadržaja portala www.hilandar.info u komercijalne svrhe. Za detalje sadržaja i upite pišite na email: njonic@yahoo.com. Zakon o autorskom i srodnim pravima 2009,2011,2012. // dec.2013)

 

820. Prvi put se spominju eremiti (monasi – pustinjaci) koji žive na atonskom poluostrvu.

 

843. Održan sabor na kome je uspostavljen kult ikona i na njemu su posebno bili zastupljeni atonski Eremiti.

 

859-863. Prvi boravak Etimija Novog (Solunskog) na Atosu.

 

883. Car Vasilije 1. (867-886) u svom sigiliju (povelja sa pečatom) prvi proklamuje celovitost zajednice atonskih monaha i sve ih stavlja pod svoju najvišu zaštitu.

908. Prvi put se spominje Andreja kao prot Svete Gore.

942-943. Zemljišno razgraničenje (demarkacija) monaške teritorije i utvrđivanje granice Svete Gore.

957. Sveti Atanasije atonski dolazi na Svetu Goru.

964. Sveti Atanasije atonski osniva manastir pod imenom Velika Lavra i on dobija potpunu samostalnost, odnosno biva proglašen za ''Carsku Lavru''.

972. Donošenje prvog sveopšteg tipika o uređenju života na Svetoj Gori, poznatog kao Tragos (jarac), nazvan po jarećoj koži na kome je pisan. Ovaj najstariji svetogorski ustav potpisao je car Jovan Cimiskije (969-976). Tragos se čuva u arhivi Protata.

980. Sveti Atanasije atonski pomaže da se podignu manastiri Iviron (980) i Vatoped (985), a nešto kasnije Esfigmen i Zograf.

1015. Prvi put se pominje Hilandar, ali kao grčki manastir.

1030. Osnivanje manastira Dohijar.

1035. Osnivanje Ksenofonta.

1045. Donet drugi svetogorski tipik, zvani Monomahov tipik u kome je za atonsko poluostrvo prvi put upotrebljen naziv Sveta Gora.

1169. Osnivanje manastira Pantelejmon i Kutlumuš.

1198. Sveti Sava i Sveti Simeon osnivaju manastir Hilandar.

1204. Posle pada Konstantinopolja, učesnici Četvrtog krstaškog pohoda dolaze na Svetu Goru i ona potpada pod jurisdikciju Latina.

1207. Sveti Sava prenosi mošti Svetog Simeona (Stefana Nemanje) iz Hilandara u Srbiju.

1341. Sveti Grigorije Palama podržava monahe Svete Gore optuženih od Varlame na Sinodu održanom u crkvi Svete Sofije u Konstantinopolju.

1348. Ustoličen je prvi prot Srbin, izvesni Antonije.

1385-1401. Period prve turske okupacije Svete Gore.

1406. Donošenje trećeg svetogorskog tipika, tzv. Tipik Manojla II Paleologa (1391-1425).

1430. Solun pada u ruke Turaka, a samim tim i svetogorski manastiri izražavaju pokornost turskom sultanu.

1575. Izdavanje četvrtog svetogorskog tipika ratifikovanog od Patrijarha Jeremije III

1661. Prodaja karejskih kelija i zemljišta svetogorskim manastirima.

1743. Carigradski patrijarh Kirilo V uz pomoć Meletija Vatopedskog u blizini Vatopeda osniva atonsku Akademiju, tzv. Atonijadu gde se po zapadnim uzorima izučava klasična literatura, retorika, matematika, filozofija i teologija.

1783. Prvi svetogorski tipik koga donosi patrijarh Gavrilo IV i kojim se uvodi petočlana Sveta epistasija.

1821. Svetogorski monasi listom staju uz ustanike predvođene Emanuelom Papasom protiv Turaka. Decembra iste godine Turci krvavo guše ovaj ustanak, pljačkaju svetogorske manastire i u svakom od njih postavljaju po jedan garnizon svoje vojske.

1830. Na međunarodnoj konferenciji u Londonu priznata nezavisnost Grčke i proklamovana međunarodna zaštita Svete Gore.

1912. Grčka mornarica oslobađa Svetu Goru od Turaka.

1913. Londonska mirovna konferencija potvrdila i garantovala autonomnost i neutralnost Svete Gore.

1923. Prema mirovnom ugovoru održanom u Lozani, Sveta Gora je definisana kao teokratska republika pod suverenitetom Grčke uz garanciju nepovredivosti negrčkih manastira.

1924. Skuština svetogorskih igumana donosi i danas važeću Konstitucionalnu povelju zasnovanu na hrisovuljama vizanstijskih careva, fermanima turskih sultana i sigilijma ekumenskih (carigradskih) patrijarha, koja je za večita vremena potvrdila redosled dvadeset manastira (čl.1): Velika Lavra, Vatoped, Iviron, Hilandar, Dionisijat, Kutlumuš, Pantokrator, Ksiropotam, Zograf, Dohijar, Karakal, Filotej, Simonopetru, Sveti Pavle, Stavronikita, Ksenofont, Grigorijat, Esfigmen, Rusik (Pantelejmon) i Konstamonit.
Samo navedeni manastiri mogu posedovati imovinu na Svetoj Gori (čl.2) i ubuduće broj manastira se ne sme menjati (čl.3). Svi monasi, bez obzira na nacionalnost, moraju imati grčko državljanstvo (čl.6), a priznata je i autonomnost svih manastira (čl.9).

 

1963. Proslavljeno donošenje najstarijeg demokratskog ustava-tragosa i osnivanja monaške države.

 

1964. Proslavljena hiljadugodišnjica od osnivanja Velike Lavre.

 

-(za više informacija pošaljite upit na njonic@yahoo.com)

 
ENGLISH ΕΛΛΗΝΙΚΑ РУССКИЙ
ЋИРИЛИЦА
 
 
 
 
 
Vesti iz Hilandara
 
Sveta Zemlja
 
Vizantološki institut
 

O Svetoj Gori
 
Prijatelji Svete Gore
 

Blog o Svetoj Gori
 

Film Otac
 

Svetogorac
 
 
 
Mapa sajta
 

©2013-2018 Hilandar.info | Sva prava zadržana | Uslovi korišćenja | LaktusDev