Sveta Gora
 
Manastir Hilandar
Hilandarska knjižara
Ohajo    
 
 
  

Hilandarska naučna biblioteka

 

Hilandarska naučna biblioteka i arhivski centar za proučavanje slovenskog srednjovekovlja

 

 

 

Protojerej-Stavrofor dr Mateja Matejić  i hilandarski monah Petar

 

Hilandarska biblioteka

 

Epitropi (upravnici) manastira Hilandara su bili zabrinuti za blago koje čuvaju. Tamo su česti požari, ima i zemljotresa, a u to vreme je i politička situacija bila zabrinjavajuća. Predsednik grčke vlade je bio Papadopulos i, govorilo se, postojala je namera da se od Svete Gore napravi "turistička atrakcija". Sudbina atonskih manastira i kulturnog blaga koje su vekovima čuvali bila je zabrinjavajuća. Otuda su epitropi, sada već upokojeni otac Mojsije (Đorić) i otac Nikanor (Savić), zamolili oca Mitrofana, da zamoli svog prijatelja prota Mateju Matejića dugogodišnjeg prijatelja i istomišljenik oca Mitrofana, da ga u njihovo ime upita da li bi prota došao u Hilandar mogao da organizuje snimanje rukopisa, povelja, ikona i drugih znamenitosti koje se tamo čuvaju, za slučaj neke nesreće da blago ostane sačuvano za naredna pokolenja, manastir, narod i državu. Inače sada protojerej-stavrofor dr Mateja Matejić poznaju mnogi Srbi u Americi i širom sveta kao sveštenika, univerzitetskog profesora, pesnika, pripovedača, esejistu i prevodioca. U Ameriku je došao 1956. Godine. Bio je dugogodišnji profesor katedre za slavistiku na državnom univerzitetu u Ohaju, gde je i sada zaslužni profesor.

 

Državni univerzitet Ohajo, Kolumbus, SAD

 

Prota je prihvatio ideju, koju je predočio profesorima Univerziteta u Ohaju i šefu katedre i uz pomoć i podršku od svojih pretpostavljenih na univerzitetu, svoga nadležnog episkopa (blaženopočivši vladika Sava Vuković), nekoliko američkih naučnih ustanova i Srpskog narodnog saveza dok mu je predsednik bio Božidar Stojanović (Bob Stone) i u sardnji sa svojim sinom Predragom Matejićem stvorili su, 1970.godine, Hilandarski naučni projekat i tzv. Hilandarsku sobu na univerzitetu. Kasnije projekat dobija novo ime Hilandarska naučna biblioteka i arhivski centar za proučavanje slovenskog srednjovekovlja. Prota Mateja je došao u Hilandar i do 1975.godine zajedno sa svojim sinom Predragom Matejićem su uradili ogroman poduhvat od velikog značaja za manastir i srpstvo. Njih dvojica su snimili i mikrofilmovali sve rukopise u Hilandaru, i izvestan broj u još tri svetogorska manastira. To je ogroman i veoma značajan materijal koji je sada na raspolaganju naučnicima iz celoga sveta.

 

Hilandarska soba, univerzitet Ohajo

 

Tako da su danas u Hilandarskoj naučnoj biblioteci dostupne na mikrofilmovima sve povelje iz hilandarske biblioteke, kao i veći broj starih štampanih knjiga. Sav taj materijal je snimljen od strane Hilandarskog naučnog projekta zahvaljujući predusretljivosti i odobrenju hilandarskih monaha i grčkih crkvenih i svetovnih vlasti.

Osim toga, snimljen je izvestan broj rukopisa u sledećim svetogorskim manastirima: Iveron, Zograf, Sveti Pantelejmon, i Velika Lavra. Kasnije su snimljeni, ili dobijeni mikrofilmovi slavenskih rukopisa iz Vatikana, manastira Svete Katarine na Sinaju, jerusalimske patrijaršije, Vatikana, Bolonje, Milana, Upsale (Švedska), Sent Andreja (Mađarska), manastir Rila (Bugarska), raznih biblioteka u Rusiji i mnogih drugih manastirskih, univerzitetskih, gradskih i privatnih biblioteka. Sve u svemu u Hilandarskoj naučnoj biblioteci se nalaze mikrofilmovi slavenskih rukopisa iz 71 biblioteke u 20 raznih zemalja. Ukupan broj snimljenih kadrova iznosi nekoliko miliona.

Tako da danas Hilandarska naučna biblioteka u Kolumbusu je najveće hranilište slovenskih rukopisa na mikrofilmu u svetu. Osim toga Hilandarska naučna biblioteka poseduje stotinama dijapozitiva na kojima su snimci ikona, fresaka, zgrada, crkvenih utvari, monaha i drugih objekata.

Posle odlaska u penziju, na mesto za katedrom došao je njegov sin dr Predrag Matejić.

Kroz Hilandarsku naučnu biblioteku Državnog univerziteta u Ohaju (SAD), tokom tri decenije postojanja (ove godine u decembru naučna biblioteka obeležava trideset godina postojanja) prošlo je preko trista naučnih radnika iz celog sveta. Zanimljiva je činjenica da najveći broj pomenutih interesenata za hilandarske rukopise i slovensko srednjovekovlje, nikada nije boravio na Svetoj Gori. Na žalost, ovom prilikom moramo se setiti i stravičnog požara koji je u noći 3. i 4. marta 2004. godine, razorio skoro polovinu manastirskog kompleksa. Posle pomenutog požara, svima je postalo jasno koliko je dragocen posao uradila grupa naučnika sa Univerziteta iz Ohaja, kada se odlučila da pristupi realizaciji „Hilandarskog naučnog projekta. Čelnici univerziteta sa ponosom ističu da njihova Hilandarska naučna biblioteka sadrži najveću kolekciju na svetu mikrofilmovanih rukopisa slovenskih naroda.

U decenijama koje dolaze „Hilandarska naučna biblioteka“ i „Arhivski centar za proučavanje slovenskog srednjovekovlja“ sa univerziteta u Ohaju, kontinuirano će nastojati da nabave najnovije mikrofilmove slovenskih ćirilskih rukopisa. Takođe, potrudiće se da efikasnije porade na dovođenju i obučavanju specijalista kako bi se bogatstvo stilske formacije poznato pod imenom srednji vek, na još potpuniji način sagledalo.

 

dr Predrag Matejić, prvi kurator Hilandarske naučne biblioteke.

 

 

Cyrillic Manuscript Heritage Newsletter Archive

(Arhiva časopisa Ćirilična rukopisna baština)

 
ENGLISH ΕΛΛΗΝΙΚΑ РУССКИЙ
ЋИРИЛИЦА
 
 
 
 
 
Vesti iz Hilandara
 
Sveta Zemlja
 
Vizantološki institut
 

O Svetoj Gori
 
Prijatelji Svete Gore
 

Blog o Svetoj Gori
 

Film Otac
 

Svetogorac
 
 
 
Mapa sajta
 

©2013-2018 Hilandar.info | Sva prava zadržana | Uslovi korišćenja | LaktusDev