Sveta Gora
 
Manastir Hilandar
Hilandarska knjižara
Graditeljstvo 16. i 17. vek  
 
 
  

Arhitektura i graditeljstvo XVI i XVII veka

(Bez pisanog odobrenja autora tekstova nije dozvoljeno preuzimanje sadržaja portala www.hilandar.info u komercijalne svrhe. Za detalje sadržaja i upite pišite na email: njonic@yahoo.com. Zakon o autorskom i srodnim pravima 2009,2011,2012.)// dec.2013

 

 

16.-17.vek

 

Tokom XVI i XVII veka, najveći napor ulagan je u održavanje manastirskih građevina, u njihovu dogradnju i podizanje novih zdanja, što je zahtevalo i najobimnija sredstva. Radovi su se zbog toga obavljali postepeno; razmaci između njih bili su veći u XVI nego u XVII ili XVIII veku, što je zavisilo od mogućnosti Hilandaraca, ali i od naklonosti Turaka. Čitav niz natpisa po fasadama, uklesanih na kamenim pločama ili izvedenih u opeci, daje podatke o zalaganju samog manastira, njegovih igumana ili istaknutih monaha, pa i uglednih crkvenih dostojanstvenika iz Srbije, pri izgradnji manastirskih konaka, paraklisa i kelija. Većina zdanja, u skladu s turskim zakonima, bila je podignuta na starijim građevinama ili srednjovekovnim temeljima.

Prvi veći poduhvat odigrao se van hilandarskih zidina, u gori iznad Kareje, kad je ustrojena manastirska kelija Molivoklisija ili, kako je Srbi zovu, Olovna ćelija. Dvojica bogatih ljudi, od kojih je jedan u kaluđerstvu dobio ime Makarije, a drugi se zvao Dmitar i nije izvesno da je bio monah, izgradili su tu i živopisali 1541 (ili 1536) godine malu crkvu Uspenja Bogorodice. Obojica su bili iz poznatog rudarskog središta na Kosovu, Janjeva, iznad manastira Gračanice, koje je u vreme Turaka nastavilo proizvodnju, a srpskoj kulturi dalo nekoliko značajnih ljudi. Crkva je malih razmera, trikonhosnog sažetog plana, s jednom kupolom, a posebnim travejima u oltaru i na zapadnoj strani, zasvođena poluobličastim svodovima. Izidana je na vizantijski način kamenom i opekom, a po shvatanju prostora i planu, u njoj su se ponovili oblici atonskih crkvica iz srednjega veka.

Sva ostala izgradnja u XVI i XVII veku bila je usredsređena na manastir. Sudeći po natpisu, najstarija je ona građevina što se nalazi severozapadno od glavne crkve na kojoj je paraklis Svetog Dimitrija. Podignuta je 1558. godine, odmah posle obnove Pećke patrijaršije, zaslugom igumana Genadija. Četrdeset godina kasnije, 1598, Hilandarci su na severnom delu manastirskog kompleksa, između paraklisa Svetog Arhanđela i zgrada što sačinjavaju celinu oko današnjeg glavnog ulaza u manastir, izgradili veoma velik konak, s prizemljem i dva sprata. Bio je to, u stvari, treći ključni zahvat posle Nemanjinog i Milutinovog, kojim je proširena manastirska celina, a time izmenjen i njegov opšti izgled. Na nepravilni četvorougaoni oblik srednjovekovnog manastira dodat je sada, sa severne strane, trougaoni deo koji je znatno uvećao površinu manastira. Tome je prethodilo rušenje čitavog severnog krila konaka iz srednjeg veka. Novi sklop građevina oko ulaza izdizan je postepeno; bio je, uglavnom, završen pre 1603. godine, kada su postavljena teška drvena dvokrilna vrata, okovana gvožđem sa spoljašnje  strane. Kao u stara antička vremena, između spoljašnjih i unutrašnjih vrata ostavljen je jedan prazan četvrtast prostor pogodan za odbranu, ukoliko bi neprijatelj prodro kroz spoljnu kapiju. Kada je ulazni deo bio završen, iguman Filimon je ispred manastira izgradio 1634. ulazni trem, koji se jednom stranom oslanjao na zidove oko kapije. Bio je otvoren lukovima sa tri strane i služio je za odlaganje stvari i odmor hodočasnika pre nošto će stupiti u manastirsko dvorište. Dogradnje i opravke u XVII veku sledile su jedna za drugom. Najpre je, oko 1620. godine, popravljena stara trpezarija: izmenjeni su gornji delovi zidova i izvršeno je novo pokrivanje. U isto vreme, nekako, podignuta je i kapela sv. Trifuna, u ekonomskom dvorištu, ispred ulaza u manastir, a na spratu, u severoistočnom krilu, osposobljen je paraklis posvećen Četrdesetorici mučenika. Zatim je, 1640. godine, za igumana Teodosija, severno od paraklisa Svetog Dimitrija, na starim ostacima, izgrađen četvorospratni konak. Teodosije je bio jedan od istaknutih priložnika u Hilandaru.  On se, kako natpis govori, založio da se podigne jedno zdanje istočno od crkve, koje ulazi u sastav manastirske bolnice. Podrumi, prizemlja i sprat izgrađeni su za njegovog igumanstva, 1646. godine. I kada više nije vršio dužnost igumana, već proigumana, sam je uložio sredstva da se 1652, obnovi igumenarija u zapadnom krilu manastira, između trpezarije i paraklisa Svetog Dimitrija. Teodosijevo ime time se trajno vezalo za istoriju Hilandara. U to doba je, verovatno, podignut dvospratni konak između bolnice i pirga Svetog Đorđa.

Posle Teodosija o graditeljstvu je brinuo jeromonah Viktor, dugogodišnji iguman i proiguman manastira, koji je umeo da privoli ne samo hilandarsku bratiju nego i crkvene dostojanstvenike u zemlji, kao i imućnije ljude, da prilozima podrže manastirska pregnuća. Njegovo ime je uz Teodosijevo na ploči koja beleži obnovu igumenarije; on je 1664. godine sagradio, verovatno otkupivši ktitorsko pravo od sabornog starca hadži Petronija, a 1667. godine živopisao paraklis svetog Nikole, na spratu iznad glavnog ulaza; učinio je to uz pomoć laika iz zemlje, Milinka, Ane, Ivana, Jovane, Kate i Radoša; njihova su imena uklesana u ploču, uzidanu u proskomidiji ove crkve, kako bi se, zajedno sa Viktorovim, pominjala radi spasenja duše. Najzad, 1670/71. godine, kada je preuređivana kapela Svetog Georgija na istoimenom pirgu, za šta je uložio sredstva hercegovački mitropolit Vasilije, proiguman Viktor se trudio da se radovi što bolje obave.

Još i danas se pamti i s poštovanjem govori o trojici braće, Nikanoru, Georgiju i Simeonu, koji su obnovili manastir u poslednjim decenijama XVII veka. Oni su uložili ozbiljne napore i lična sredstva u izgradnju i opremanje neophodnim knjigama i ikonama svojih zadužbina ili onih paraklisa koje su osposobili. Georgije je dugo bio iguman, Simeon takođe iguman i proiguman, a Nikanor duhovnik Hilandara. Njihova delatnost bila je, pre svega, posvećena obnovi starih srednjovekovnih zdanja, a tek potom izgradnji novih. Oni su glavnu crkvu pokrili olovom, koje još i danas stoji. Nikanor je "isprosio novac" od beogradskog mitropolita Simeona, pa je nadograđen pirg Svetog Save i na njemu mali hram Jovana Preteče živopisan 1682. godine. Braća su zajedno, nešto pre 1685. godine, sagradila crkvu i kelije na Spasovoj Vodi, iznad Hilandara. Crkvu su živopisali i snabdeli ikonama i knjigama, obezbedili su vodu i posadili vinograd. Snabdevanje manastira vodom oduvek je zadavalo brigu. Nikanor je uspeo da za to dobije sredstva od "velikog duhovnika Visariona, protosinđela patrijarha srpskoga Maksima", pa je južno od crkve 1682. Podignuta cisterna sa lepim tremom, "i bist voda krasna va potrebu manastiru". Valjda u isto vreme kada je rešavan dovod vode, ispred manastira je izgrađena nova perionica. Proiguman Simeon je "isprosio" od temišvarskog vladike Mihaila "ikonostas sedevli", koji je smestio u neki od hilandarskih paraklisa. Isti Mihailo je pomogao Simeonu da obnovi hilandarsku keliju Svetog Nikole na Huhli u Kareji. Simeon se, inače, vrlo mnogo bavio sakupljanjem, prepisivanjem i povezivanjem knjiga, a Nikanor je bio sabirač i otkupljivač knjiga u Svetoj Gori, sve u korist Hilandara. Svi hilandarski paraklisi izgrađeni ili prepravljeni u XVI i XVII veku malih su razmera i većinom imaju isti plan, sažeti upisani krst s naosom i jednim travejom za oltarski prostor (Sveti Dimitrije, Sveti Nikola, Sveti Georgije, Sveti Jovan Preteča, Sveta Trojica na Spasovoj Vodi, Sveti Trifun). Osim Svetog Georgija i Svetog Trifuna (obnavljan u XVIII veku) koji imaju kubeta, i Svetog Dimitrija koji je zasvođen krstastim svodom, tri ostala paraklisa natkriljuju slepe kalote, a oltar poluobličasti svod. Svi su bez priprate, izuzev Svetog Georgija, dok Sveti Jovan Preteča ima otvoren trem. Jedino paraklis Četrdesetorice mučenika odstupa od uobičajenog plana: to je pravougaona prostorija s drvenom tavanicom. Izgrađeni su na različite načine: lomljenim kamenom ili tesanikom i opekom.

Manastirski konaci ovoga vremena skoro da su jednaki po svojoj konstrukciji. Fasade su im horizontalno podeljene na spratove, a na svakom spratu, duž fasade, prostire se hodnik otvoren prema dvorištu polukružnim lukovima koje nose stupci. Iz hodnika se ulazilo u monaške kelije ili druge prostorije. Fasade su izidane vrlo pažljivo, na vizantijski način, smenjivanjem redova kamena i opeke. Između spratova teku ukrasni venci od opeke i maltera. I trougaona polja, koja se obrazuju između lukova, popunjena su različitim šarama od opeke utopljene u malter, a ponegde su na tim mestima postavljene i keramičke posude, islikane i gleđosane.

Skoro svi manastiri u Svetoj Gori koji su bili u prilici da grade u XVI i XVII veku imaju istovetno rešene konake. U stvari, u tursko doba održali su se oblici vizantijskih zgrada iz srednjega veka. Isti zanat primenjen je i prilikom podizanja kioska, kakvi su bili oni nad bunarom, nad cisternom ili na manastirskoj kapiji.

Svetogorsko graditeljstvo u XVI i XVII veku, pa i hilandarsko, nije bilo sklono promenama. Ono se uporno držalo vizantijske tradicije kako u izboru planova tako i u načinu zidanja. Samo je ponekad dolazilo do prodora islamskih shvatanja: javio bi se neki prelomljen, tipično istočnjački luk ili bi na fasadama bila upotrebljena keramika poreklom iz čuvenih maloazijskih radionica. Tek će XVIII vek prihvatiti novine pod uticajem zapadnjačkog baroka; u graditeljstvu će se javiti takva rešenja u kojima će biti isprepleteno domaće predanje u zidanju sa zapadnjačkim oblicima. Tako će se roditi novi stil poznat pod imenom orijentalnog baroka.

(db)

 

 

(Bez pisanog odobrenja autora tekstova nije dozvoljeno preuzimanje sadržaja portala www.hilandar.info u komercijalne svrhe. Za detalje sadržaja i upite pišite na email: njonic@yahoo.com. Zakon o autorskom i srodnim pravima 2009,2011,2012.)// dec.2013

 
ENGLISH ΕΛΛΗΝΙΚΑ РУССКИЙ
ЋИРИЛИЦА
 
 
 
 
 
Vesti iz Hilandara
 
Sveta Zemlja
 
Vizantološki institut
 

O Svetoj Gori
 
Prijatelji Svete Gore
 

Blog o Svetoj Gori
 

Film Otac
 

Svetogorac
 
 
 
Mapa sajta
 

©2013-2018 Hilandar.info | Sva prava zadržana | Uslovi korišćenja | LaktusDev