Sveta Gora
 
Manastir Hilandar
Hilandarska knjižara
Književnost 10. i 11. veka  
 
 
  

Književnost X i XI veka

(Bez pisanog odobrenja autora tekstova nije dozvoljeno preuzimanje sadržaja portala www.hilandar.info u komercijalne svrhe. Za detalje sadržaja i pitanja pišite na email: njonic@yahoo.com. Zakon o autorskom i srodnim pravima 2009,2011,2012.)// dec.2013

 

 

Što se tiče pisanih tragova i pisanih dela koja se mogu povezati sa manastirom Hilandar, a da potiču iz H i HI veka, malo ih je. Ova tema traži bolje proučavanje i istraživanje koje bi obuhvatilo celokupni knjižni fond manastir Hilandara kao i drugih što svetogorskih manastira što manastira na području današnje Grčke i Bugarske, imajući u vidu da postoje neki tragovi i navodi da takve paleografske građe ima.

Na osnovu danas postojećih Hilandarskih listića s kraja H i početka HI veka, mogu se zaključiti dve činjenice: ako je u vreme nastanka ovih listića, manastir bio pust, imajući u vidu da je sigurno postojao 976 godine, onda su ovi listići bili doneti iz nekog drugog slovenskog manastira, a aako je Hilandar u vreme nastanka listića bio aktivan manastir, onda je velika verovatnoća da je ovaj prepis nastao u samom Hilandaru što bi ukazivalo da je u H i HI veku pisanje i prepisivanje knjiga bilo veoma razvijeno, što bi opet ukazivalo na visok status, organizovanost i brojnost monaha.

 

 

Hilandarski listići

 

[Hilandarskie listki]

 

Za sada pouzdano se zna za Hilandarske listiće, koji su najstariji srpski rukopis pisan na hartiji i najstariji slovenski spomenik pisan ćirilicom sačuvani do danas. Hilandarski listići potiču s kraja  X i početka XI veka. Inače ovi listići pripadaju ćirilskom delu kanona. Obuhvataju 2 lista i po sadržaju su delovi besede Svetog Ćirila Jerusalimskog (318-395). Pronačao ih je 1844 godine V.I. Gligorovič u Hilandaru, tačnije u maloj skriptarnici u pirgu Svetog Save i poklonio ih je Novorosijskoj državnoj biblioteci u Odesi- danas državni univerzitet u Odesi. Danas se Hilandarski listići čuvaju u državnoj univerzitetskoj biblioteci u Odesi pod brojem R I 533.  V.I. Gligorievič je 1851 godine  objavio prepis sa grčkim predgovorom i vlastitim napomenama kao i 1852 i 1856 godine zatim I.I. Sreznevski 1868 godine i I.V. Jagić 1882 godine sa komentarima. Međutim, godine 1898 objavljuje fototipsko izdanje listića uz kritički osvrt u Petrogradu Stepan Mihajlovič Kuljbakin (Hilandarski listići, Spomenici staroslovenskog jezika), Kuljbakin dopisni član Ruske akademije nauka i umetnosti, lingvista,  1941 godine sahranjen u Beogradu.  Kuljbakin je napisao i značajno delo (Leksika Hilandarskih dela XI veka i Dela ćirilske pismenosti XI veka 1900 godine).

O Hilandarskim listićima se detaljno i veoma analitički bavio Georgije Georgijevski (Skopje) i objavio rad 1970 godine pod naslovom Hilendarskite livčinja. Potom je usledilo izdanje koje se bavilo Hilandarskim listićima od A.Minčeve Starobъlgarski kirilski otkъsleci. Sofiя, 1978, 24—39.

 

više o Hilandarskim listićima

 

 

 

Marijin kodeks  ili  Marijino jevanđelje

 

 

Marijinsko ili Marijino jevanđelje predstavlja najstariji sačuvani spomenik pisan staroslovenskim jezikom u kome se javljaju crte srpskog narodnog jezika pod čijim uticajem će se kasnije razviti i srpska redakcija staroslovenskog jezika. Pisano je glagoljicom na 174 listova[1], a na osnovu jezičkih crta, smatra se da je nastalo najkasnije početkom XI veka nasrpskom štokavskom području[1]. Pronađen je sredinom XIX veka u svetogorskom manastiru  Ksilurgu, posvećen Mariji Bogomateri , po kome je i dobilo ime, a danas se nalazi u Ruskoj nacionalnoj biblioteci u Sankt Peterburgu, zajedno sa Zografskim jevanđeljem, takođe pisanim glagoljicom.

Verovatno, po nekim paleografima i istoriografima, je ovaj kodeks jedno vreme boravio i u manastiru Hilandar.

Jedan staroslovenski rukopis XI veka može se uzeti kao najstarija srpska knjiga. To je glagoljsko Marijinsko jevanđelje, nazvano tako zbog toga što je nađeno u svetogorskom skitu (manastiriću) koji je posvećen bogorodici Mariji. Po osobinama njegovog jezika naš veliki slavista V. Jagić utvrdio je da je prepisivač toga rukopisa bio Srbin. Skit je nekadašnji ruski manastir Ksilurg, u koji su se ruski monasi uselili početkom XI veka. Marijinsko jevanđelje čuva se danas u Moskvi. Dva lista su bila kod A. Mihanovića (pesnika hrvatske himne), pa kod prof. F. Miklošića u Beču i najzad kod prof. A. Leskina u Lajpcigu.

 

više o Marijinom kodeksu 

 
ENGLISH ΕΛΛΗΝΙΚΑ РУССКИЙ
ЋИРИЛИЦА
 
 
 
 
 
Vesti iz Hilandara
 
Sveta Zemlja
 
Vizantološki institut
 

O Svetoj Gori
 
Prijatelji Svete Gore
 

Blog o Svetoj Gori
 

Film Otac
 

Svetogorac
 
 
 
Mapa sajta
 

©2013-2018 Hilandar.info | Sva prava zadržana | Uslovi korišćenja | LaktusDev