Света Гора
 
Манастир Хиландар
Хиландарска књижара
Цркве-параклиси Светих Апостола  
 
 
  

Црква Светих Апостола Петра и Павла

(Без писаног одобрења аутора текстова није дозвољено преузимање садржаја портала www.hilandar.info у комерцијалне сврхе. За детаље садржаја и упите пишите на емаил: njonic@yahoo.com. Закон о ауторском и сродним правима 2009,2011,2012.)// дец.2013

 

 

 

 

Храм Св. апостола налази се јужно од главне хиландарске цркве, уз пирг св. Георгија. Саграђен је између 1784. и 1788. године, заједно са црквом Рођења Богородице, са којом има много заједничке одлике.То је доста велика грађевина - дуга скоро дванаест метара, са уобичајеним просторним целинама: олтарским простором, наосом и припратом. Два лепо клесана мања стуба са капителима раздвајају наос и припрату, изнад којих се пружа равна таваница. За разлику од других хиландарских цркава, храм Св. апостола, као и њему истовремена црква Рођења Богородице, у знатној мери је под познобарокним утицајем. Многе архитектонске појединости одступају од традиционалних облика, што се нарочито огледа у наизменично угнутим и извијеним зидовима наоса и раздвајању наоса и припрате помоћу мермерних стубова. Спољашње фасаде образују камени тесаници и редови опека, брижљиво слагани,што је нарочито уочљиво на северном дворишном зиду.

---

Грађевина у којој су два параклиса наслања се јужном страном на конак у коме је болница. Три стране су јој слободне. Правоугаона основа постављена је у правцу запад-исток. Средњи део има квадратну основу, а на источној и западној страни су правоугаони додаци, чија је дужа страна краћа од стране квадрата основе. на унутрашњим странама заобљених углова средњег дела грађевине налазе се пиластри који носе прислоњене лукове. Изнад првог спрата средњег дела је равна таваница, а изнад другог купола осмостраног тамбура. И први и други спрат, параклиси, имају у источном додатку олтарски простор, с три нише у источном зиду. Простор западног додатка средњем делу представља нартекс у оба параклиса. Споља су зидови уражени у ритмичном односу ведоравних редов камена и опеке. Особеност облика су заобљени углови, што је нарочито изражено у тамбуру куполе. унутрашња структура подређена је истом схватању облика, па се са разлогом може говорити о јаком утицају барока. према Сави Хиландарцу, црквена грађевина је настал 1792-1804. године. На североисточном углу споља у камен је урезана година 1784.

Унутрашње мере параклиса Светих Апостола: дуђина 10,80 метара, ширина 5,55 метара, висина од пода до темена куполе 5 метара.

---

 

 

параклис Светих  Апостола Петра и Павла

 

Богородица шира од небеса, Поклоњење архијереја Христу агнецу

 

Зидне слике у храму настале су највероватније у последњој деценији XVIII века. У првој зони наоса, међу стојећим фигурама, приказани су само ликови aпостола, а у припрати и други светитељи. Изнад прве зоне у наосу и припрати ређају се сцене које се односе на делатност и страдања апостола. У олтару, осим архијереја, представљено је и неколико новозаветних сцена, као и две старозаветне. На равној таваници је Христос Пантократор окружен јеванђелистима и са четири сцене Страдања Христових (Тајна вечера, Pacпеће, Оплакивање и Васкрсење).

 

 

---

У најнижој зони припрате на севером зиду, насликан је рано замонашени Герасим -ктитор Србије-. Био је син севастократора Бранка, муж раноумрле сестре краља Вукашина и велики доброчинитељ манастира хиландара и Светог Павла. Умро је 1399.године. Српска црква га није канонизовала, али је овој црквици означен као светитељ.

Изнад прве зоне у наосу ређају се сцене које се односе на страдања и делатност апостола. Композиције са страдањима апостола разликују се од оних какве су уобичајене у правослвној иконографији. Уприпрати су сликани краћи циклуси посвећени светим апостолима Петри павлу, као и ликови четрдесет севастијских мученика. У олтару, осим архијереја, представљено је и неколико новозаветних сцена, као и две старозаветне. На равној таваници је лик Христоса пантокртора окружен јеванђелистима и са четири сцене страдања (Тајна вечера, распчеће, Оплакивање и Васкрсење Христово).

Иако настале касно, зидне слике у цркви Св. апостола настављају византијске традиције. Понека западњачка црта промакне у иконографским решењима (нпр. Васкрсење је приказано као узлет из гроба). У стилском погледу, нови дух се најављује у рафинованом сликању лица и обиљу цветне орнаментике.

На непозлаћеном и недовршеном иконостасу постављене су само престоне иконе осредњих вредности из времена настанка зидних слика, 1789. и 1791 (Христа, Богородице, Сабора апостола, св. Саве и Симеона Немање).

(сп-92), (кк), (сп-93,94)

 

Христос у кући Симоновој
 

 

Свети Симеон Мироточиви

 

 

Свети Герасим Бранковић

 

 
ENGLISH ΕΛΛΗΝΙΚΑ РУССКИЙ
LATINICA
 
Претрага на ћирилици!
 
 
 
 
Вести из Хиландара
 
Света Земља
 
Византолошки институт
 

О Светој Гори
 
Пријатељи Свете Горе
 

Блог о Светој Гори
 

Филм Отац
 

Светогорац
 
 
 
Мапа сајта
 

©2013-2017 Хиландар.инфо | Сва права задржана | Услови коришћења | LaktusDev