Света Гора
 
Манастир Хиландар
Хиландарска књижара
Цркве-параклиси 40 севастијских мученика  
 
 
  

Црква четрдесет севастијских мученика

(Без писаног одобрења аутора текстова није дозвољено преузимање садржаја портала www.hilandar.info у комерцијалне сврхе. За детаље садржаја и упите пишите на емаил: njonic@yahoo.com. Закон о ауторском и сродним правима 2009,2011,2012.)// дец.2013

 

 

 

Ова црква је новијег датума и налази се у белом конаку, северно од пирга Светог Саве.

О првобитном параклису Светог Николе говоре само писани извори. У посланици руском цару Ивану IV из 1558, једном од најстаријих, наведено је и где се налазио – на пиргу изнад улаза у манастир. Цело здање је претрпело оштећења приликом земљотресa, због чега је постојала опасност да се оно уруши и падне. у манастирску порту. Седамдесет година касније, у време извођења радова изнад манастирског улаза, 1628/9, ако је судити по натпису на каменој плочи узиданој изнад треће капије, пирг с параклисом Светог Николе на његовом врху није више постојао. Три деценије затим, 1660, у североисточном углу највишег спрата конака намењеног поклоницима, петнаестак метара јужно од манастирског улаза, средствима једног ходочасника изграђен је параклис посвећен светом Николи, заштитнику путника. Био је крајње сведених димензија и квадратне основе (3,9 × 3,9 m), a према бакрорезу из 1757. може се сматрати да је имао куполу.

Година градње параклиса посвећеног мирликијском епископу у Хиландару може се сасвим поуздано одредити. Наиме, Виктор се први пут повукао са игуманског престола пре априла 1661, када се на једном саборском акту у Кареји као хиландарски игуман потписао Силвестар, док се на друге две одлуке Великог сабора Свете Горе из истог временаВиктор Хиландарски потписао као proigUmenx. Из тога се види да је година од Христовог рођења – овде први пут арапским бројкама забележена у једном хиландарском натпису – била погрешно израчуната. У српској традицији као начин рачунања времена аnno Domini се у најстаријим штампаним књигама јавља при самом крају XV века, али су за бројеве и даље коришћене словне ознаке. Од почетка наредног столећа појављује се и у рукописима настајалим на тлу Угарске, у Приморју или Херцеговини, неретко с грешкама у рачунању времена које је протекло од оваплоћења Христовог, што јасно говори о новоуведеној пракси. Натписи на зидовима цркава с годинама израчунатим на оба начина срећу се од краја XVI века.  Готово без изузетка исписивана је најпре година от битија, а потом она от рождества Христова. На основу записа које су посетиоци или сведоци одређених догађаја урезивали у зидове цркава или предмете у њима од прве половине XVI века може се пратити постепено увођење праксе исписивања године од Христовог рођења арапским бројкама.

У сваком случају, поменути хиландарски натпис најстарији је ктиторски натпис с годином исписаном арапским бројкама на Светој Гори и у српској епиграфици уопште.

Стручњаци сматрају да је ова црква изграђена почетком XVII века, а њен ктитор је био проигуман Василије.

То је обављено на тај начин што су у источном зиду усечене две нише, већа као олтарска апсида, а мања као проскомидија и што је у овој правоугаоној просторији постављена олтарска преграда сачињена од делова некадашњег иконостаса глане цркве из 1634/1635.године На њој су три иконе (Богородице са Христом и два анђела, Деизис и Страдање севастијских мученика) из прве половине XVII века. Оне су дело неког искусног грчког мајстора, али без веће оригиналности и снаге. Нешто је надахнутији био иконописац који је насликао царске двери. На њима је натпис из 1622/1623, који указује на проигумана Василија као ктитора. Двери су највероватније пренете из неког другог хиландарског храма. Живописа у црквици нема, изузев што је у апсиди очуван монохромни лик Богородице са Христом, сликан окером. То би могло да указује да је живописање започето, па напуштено. Над улазом је у ниши у XVII веку насликан св. Никола, што упyћује да је овај мали храм у неком времену био посвећен овом светитељу.

 

параклис пре пожара 2004.год.

 

На олтарској прегради су иконе Богородице са Христом и два анђела, Деизис и Страдање севастијских мученика. На улазу у храм насликан је Свети Никола, па је претпоставка да је првобитно храм био посвећен овом светитељу.

Унутрашње мере: дужина 3,90 метара, ширина 2,95 метара, висина 3,10 метра.

​Ова црква је тешко страдала у пожару 2004 год. и очекује се њена реконструкција.

 

улаз упараклис пре пожара 2004.год

 

Више на: 40 севастијских мученика

(сп-80), +хиландарски зборник 3, 

54.МК Хиландар

55. Натписи манастира Хиландара, САНУ, 2019

 

 
ENGLISH ΕΛΛΗΝΙΚΑ РУССКИЙ
LATINICA
 
Претрага на ћирилици!
 
 
 
 
Вести из Хиландара
 
Света Земља
 
Византолошки институт
 

О Светој Гори
 
Пријатељи Свете Горе
 

Блог о Светој Гори
 

Филм Отац
 

Светогорац
 
 
 
Мапа сајта
 

©2013-2021 Хиландар.инфо | Сва права задржана | Услови коришћења | LaktusDev