Улазна капија, (Улазни портик)

Улазни портик

Главни улаз са спољашње стране

Из прича и записа многих посетилаца, ходочасника манастира од 15. до 19.века се сазнаје да нико од њих у манастир није могао да уђе пре него се поклони икони Пресвете Богородице која је стајала изнад улаза у манастир и није изговорио молитву посвећену њој.

Једини улаз у манастир налази се на северној страни утврђења, између конака из 1598, и нових конака из 1821. године. Испред њега је чесма коју је 1780. начинио хаџи Тома из Видина. Овај улаз, "порта", настао је још у XIV веку, али је доста страдао у једном земљотресу, па је вeћ у XVI веку био полуобрушен. Обнова овог простора збила се током XVII века.

У градитељству Свете Горе хиландарски портик је најстарији датовани пример ове врсте. Био је са три стране отворен широким, полукружно завршеним луцима, а четвртом, западном страном везан за зид око манастирског улаза. Слепу куполу над њим преко пандантифа носе четири масивна зидана ступца. У време када је портик грађен манастир је био дариван с разних страна. Исте године је о трошку херцеговачког митрополита и хаџије кир Симеона саборна црква добила велики дуборезни иконостас, а кир Исаија, босански митрополит и такође хаџија, поклонио јој је игумански престо украшен интарзијом и два певничка аналогија. Јеромонах Филимон је у више наврата био на челу хиландарског братства у четвртој деценији XVII века.

Време завршетка градње портика може се доста тачно одредити. Било је то у лето 1635,5 јер је већ на његовом почетку, 28. јуна, манастирски старешина поново био Мардарије.

Садашњи улазни трем саграђен је у време игумана Филимона 1636/1637. Отворен је са источне стране и има ниска озидана седишта за одмор путника дуж северног и јужног зида. Покривен је калотом. На зидовима овог простора виде се доста oштeћeнe зидне слике са краја XVIII - почетка XIX века. Приказане су сцене из живота Богородице, поучне параболе (човек који гради на песку и на стени, сиромашни и богати Лазар и др.), неколико Великих празника. У XIX веку досликани су ликови Светог Саве Српског и Симеона Мироточивог, Светог Кирила и Методија.

Кроз дебела дрвена врата, окована споља гвозденим плочама, улази се у отворено мало скоро четвороугаоно двориште, опкољено високим зидовима, намењено одбрани у случају пробоја спољашње капије. Једина зидна слика у овом делу улаза је Деизис у ниши на источном зиду из XIX века. Кроз друга, масивна, гвожђем окована врата улази се у трећи простор који је обновљен, судећи по мермерној плочици узиданој на западној страни, 1628/1629. године. И овде су очувани остаци зидних слика: у ниши над источним пролазом приказана је доста необична представа арханђела Михаила на коњу, вероватно из друге половине XVII века, а у дубокој ниши на западној страни су лепе зидне слике из 1753, са ликовима Богородице, пророка и српских светитеља Саве и Симеона.

Некада се ризница манастира налазила изнад улаза у манастир. Кроз пролаз који су некада такође штитила гвожђем окована врата улази се у отворени трем испод конака, одакле се указују црква, фијала и два огромна чемпреса у хиландарском дворишту.