Света Гора
 
Манастир Хиландар
Хиландарска књижара
Света Гора Скитови  
 
 
  

Скитови

(Без писаног одобрења аутора текстова није дозвољено преузимање садржаја портала www.hilandar.info у комерцијалне сврхе. За детаље садржаја и упите пишите на емаил: njonic@yahoo.com. Закон о ауторском и сродним правима 2009,2011,2012. // дец.2013)

 

 

 

Скит Пророка Илије Скит Светог Андреја
Скит Свете Ане и Скит Мале Свете Ане Скит Кавсокаливија
Скит Светог Јована Претече, Продром Скит Светог Димитрија
Нови Скит Лаку скит, светог Димитрија
Скит Успења Пресвете Богородице Скит Јована претече, Ивиронски
Скит светог Пантелејмона, Панагуда Скит Нова Тиваида
Скит Благовештења Богородице  

 

 

После 20 манастира са својим монашким обитељима, следећи по рангу су светогорски скитови, па бројне келије и испоснице. Хијерархија која датира из XVI века до данас се није мењала .

Скитови уствари представљају скуп келија које су се у неким случајевима проширили до размера манастира. Светоандрејски скит покрај Кареје већи је од многих манастира, али је свакако у рангу скита. Сви монаси скитова и других подручних установа сматрају се сабраћом манастира - власника. Преобраћање скитова у манастире асполутно је забрањено. Сваки скит дужан је да се држи реда који му је прописан, да чува везе своје зависности са манастиром - власником и надгледа односе својих отаца према манастиру - власнику. Монаси по скитовима живе сагласно унутрашњем правилнику и морају уредно вршити своје верске дужности. Монах у скиту дужан је да од дана пострига доживотно остане код свога старца (духовника). Односи старца према послушнику јесу односом духовног оца према сину.

Скитови се формирају у оквиру једног манастира, чије оснивање је увек потврђено патријаршијском вулом. Манастир одобрава прописе унутрашњег уређења скита. Сваки од скитова административно припада једном од назива ''АСКИТИС'' јер су управо ови подвижници формирали прве овакве монашке заједнице. У скитовима живе мања монашка братства којима управља ''Дикеј'' (''дикастис'' на Грчком значи ''СУДИЈА или праведни'') и бирају их једном годишње старци који живе у тим келијама. Чланови братства скита имају заједничку цркву ''КИРИЈАКОН'' за заједничка богослужења.

И скитови могу да буду општежитељни и идиоритмијски.

Идиоритмијски скит се састоји од више келија које се налазе око централног храма. Свака келија има мали храм, али сви монаси се ипак окупљају за недељне и празничне службе у главном или централном храму, осталим данима служе у малим храмовима у својим келијама.

 У општежитељним скитовима судија тј.праведник се назива игуманом, који врши службу доживотно и манастир одобрава његов избор, њихове зграде су попут манастирских али ти скитови никада не могу да прерасту у манастир.

Сваки скит има печат са својим именом и именом манастира - власника. Важни послови скита износе се пред сабор стараца, а за њих је потребно и одобрење манастира - власника. Некада је на Светој Гори било више десетина скитова да би до данас њихов број био сведен на свега десетак од којих неки једва егзистирају.

 

(еф)

 

Скит Пророка Илије

 


 

Скит Пророка Илије или Светоилински скит удаљен је око сат хода од Кареје или пола сата хода од манастира Пантократора. Некада је то био руски скит. По величини и по броју монаха био је одмах иза скита Светог Андреје. Игуман Пајсије 1759. године формира скит за око 150 монаха. С обзиром да је то било време велике експанзије руских монаха на Свету Гору, скит настањује неколико пута више монаха од могућности, што доводи до презадужености скита и његовог гашења 1763. године. Тада игуман Пајсије, са око 100 монаха одлази у Молдавију. Опустели скит 1841. године преузима бугарски монах Пајсије, који је дуго живео у пределу Кавсокаливије. Он успева да прилозима руске властеле, обнови манастир и он убрзо постаје познат по духовном, али и економском процвату. Руска кнегиња Александра и адмирал Гловачев богатим прилозима успевају да изграде мноштво капела, велику трпезарију, болницу за монахе, штампарију, ливницу звона и машински млин по тада најсавременијој технологији. Дуго је овај скит био међу најбољима на Светој Гори. Како предање приповеда, фебруара 1877. године један од монаха приметио је чудотворну Богородицу Тихванскају како плаче. Он је позвао братију да види ово чудо, обрисали су јој сузе, али је она и даље плакала. Мудри старци протумачише ово као лош знак. И не задуго избили су нереди са Турцима , а потом и Октобарска револуција, после које се угасише готово сви руски манастири на Светој Гори.

(атл.)

 

 

 

Скит Светог Андреја

 

   

 

Скит Светог Андрејa данас припада манастиру Ватопед. Налази се на улазу у Кареју из правца луке Дафни. Делује величанствено и већи је од многих светогорских манастира. Некада је овде боравило преко 800 руских монаха да би данас готово опустео. Доста зграда је у стању пропадања и препуштено зубу времена. Последњих година приметне су поправке и рестаурације. Глана црква посвећена светом Андреји завршена је 1900. године и до скора је представљала највећи православни храм на Балкану. Унутрашњост цркве краси величанствени позлаћени иконостас са два украшена реликвијара и моштима седамдесет светаца. У скиту се чувају иконе Богородице Утешитељке, Богородице Милосрдне, Јована Крститеља, затим, икона Светог Андреја у белом злату, као и једна икона Богородице украшена са мноштвом разнобојног драгог камења. Светоандрејски скит често називају Сарај (палата на турском) због тога што је у време турске превласти у Грчкој овде било седиште аге, турског гувернера Свете Горе.

(атл.)

 

 

 

 

Скит Свете Ане и Скит Мале Свете Ане

 

    

 

Скит Свете Ане и Мале Ане налази се у подножју Атоса у делу одакле почиње светогорска пустиња. Почеци монашког живота овде датирају још од 1007. године да би, због најезди гусара и пљачкаша, 1320. године монаси напустили своја станишта. Два и по века касније, тачније 1572. године враћају се пустињи на ова станишта која око 1700. године, обнавља патријарх Дионисије (1671-1694). Он подиже 1752. године главни храм посвећен Светој Ани, мајци Пресвете Богородице. Скит се налази на око 400 метара надморске висине и има преко педесет лепо уређених једноспратних и двоспратних кућа у којима живе по два или више монаха. Монаси се баве иконографијом, дрводељством, израдом крстића и црквених потрепштина, а има и сребрара и златара. У главном храму, посвећеном Светој Ани налази се уз много мошти светаца и мумифицирано лево стопало Свете Ане.

---

Света Ана је најстарији, највећи и најпознатији светогорски скит. Први пут се помиње у једном српском документу, пре свих данашњих скитова. Некада је припадао Светом Павлу. Када је овај манастир био српски и већина монаха у скиту су били Срби. У XVII веку српски калуђери у Светој Ани преписали су велики број књига.

Јерођакон Пахомије преписао је у овом скиту за манастир Милешеву, 1648, један минеј за сењптембар. Јеромонах Антоније и инок Михаило преписали су и по више рукописа. Антонијеви преписи Србљака 1643, беседа Јована Златоустог 1652, Јерусалимског типика 1656. и октоиха 1657. данас су део хиландарске рукописне збирке.

(атл.), (факти 2)

 

 

Скит Кавсокаливија

 

 

Скит Кавсокаливија се налази на југоисточној страни Атоса. Веома импресивно делује са мора. Име је овај скит добио по пустињаку Максиму који је живео у XVI веку и који је обитавао на овом делу Свете Горе, живећи у колибама које је селећи се са места на место, палио за собом. (Кавсокаливија у преводу значи спаљене колибе). Садашња главна црква посвећена је Светој Тројици и потиче из 1765. године. Нешто касније је и живописана. Звоник, који доминира овим простором направљен је после 1900. године, заправо, после смрти патријарха Јоакима III који је од 1878. до 1912. године живео у свом скиту. Он је пред смрт дао новац да се изгради звоник. Овде је некада било и руских монаха. Траг њиховог боравка су два сачувана параклиса посвећена Светом Георгију и Светом Јовану Крститељу. Иначе, у овом егзотичном скиту данас живи тридесетак монаха који се баве иконографијом, дрводељством и осталим рукотворинама.

(атл.)

 

 

Скит Светог Јована Претече, Продром

 

      

 

Скит Светог Јована Претече припада Великој Лаври. Насељен је Румунима, који за разлику од Срба, Руса и Бугара немају свој манастир на Светој Гори, па им овај скит служи за окупљање. Велелепан скит Светог Јована Претече, један од најлепших на Светој Гори, настао је од мање келије коју је 1820. године откупио неки румунски монах са намером да овде изгради скит. Пошто он убрзо умире, започети посао настављају два његова земљака. Но убрзо због избијања грчког устанка престаје се са радовима на изградњи скита да би двојица нових румунских монах 1852. године, уз помоћ приложника из Румуније, поставили основе садашњег комплекса. Скит Светог Јована Претече налази се на заравни 250 метара изнад мора, на самом крају атонског полуострва. Настањује га неколицина монаха који у цркви посвећеној Јовану Крститељу љубоморно чувају мошти Светог Димитрија, Јована Крститеља, једну чудотворну икону Богородице, честицу Чудесног крста, одежде, сасуде, итд.

(атл.)

 

 

Скит Светог Димитрија

 

 

Скит Светог Димитрија налази се непун сат хода јужно од манастира Ватопеда у шумом обраслом пределу. Стар је преко хиљаду година, мада су садашње зграде новијег датума. Сматра се да га је 1628. године обновио архимандрит Макарије из Ватопеда новцем пристиглим из Русије. Главна црква је из 1755. и то је период највећег успона овог скита. Скит Светог Димитрија сачињава двадесетак монашких станишта, келија и већина их има сопствене капелице. Но, све су у оронулом стању и ненастањене. Библиотека овог скита има преко 500 књига и 75 рукописа.

(атл.)

 

 

Нови Скит

 

 

Нови Скит је од манастира Светог Павла, коме и припада, удаљен око пола сата хода. Заправо, налази се између манастира Светог Павла и Скита Свете Ане, делом на заравни, а делом на обронку који се спушта ка мору. У горњем делу насеља повремено се наилази на старе претхришћанске гробнице, новчиће и грнчарију што указује на раније постојање некакве насеобине. Нови Скит је 1760. године основао молдавски монах Данило. Из тог периода је и црква посвећена Рођењу Богородичином. Кроз овај скит је прошло много познатих личности. У тридесетак станишта борави преко четрдесет монаха који се баве иконописањем, вајарством, златарством, узгајањем лимунова и баштованством. Библиотека располаже са око две стотине рукописних кодекса и пет стотина штампаних књига.

(атл.)

Више на: Нови скит

 

 

 

Лаку скит, светог Димитрија

 

 

 

Скит Лаку лежи на североисточној страни Атоса, између Каракала и Велике Лавре, у ували по којој и носи назив (Лаккоу – Увала). Осован је у 10 веку. Некада је овај скит припадао Амалфићанском манастиру да би по гашењу Амалчићанског манастира, скит прешао у надлежност светогорског протата. Протат га у XIV веку уступа неком српском монаху, и убрзо га насељевају и други многи српси монаси који обнављају скит, подижу келију у његовој близини, унапређују економију. Скит живи пуном енергејом све до средине 18 века. када због великих турскихнамета и дугова  се поново гаси. Скит се уступа Ватопеду, па Светом Павлу у чијем је поседу и данас. Манастир Свети Павле да даје на коришћење румунском монаху Данилу који га делимично обнавља, а највећи допринос развоју скита дали су Румуни који подижу цркву и посвећују је Светом Димитрију. Скит има преко 20, углавном запуштених станишта у којима живи неколико монаха.

(атл.)

 

 

Скит Успења Пресвете Богородице

 

Скит Успења Богородичиног налази се између манастира Ватопеда и Пантократора, на око сат хода. Верује се да су овде још у XI веку живели неки монаси из Русије, међу којима је био и Антоније Печерски из Кијева, оснивач чувене Печерске Лавре. У Богородичином скиту подигнутом на месту некадашњег манастира Ксилурга, од најранијих дана оснивања живе углавном бугарски монаси.

Некада их је овде било и преко 30 да би их данас било свега неколико. Величанствени конаци и велелепна црква казују о некадашњем сјају овог скита. Према пронађеним подацима у протатској архиви, овде је 1169. године било 27 светогорских игумана на челу са протоепистатом, који су тадашњем игуману Лаврентију пренели права коришћења једног извора у шуми у непосредној близини тадашњег манастира Ксилурга. Поред главне цркве посвећене Успењу Пресвете Богородице, у оквиру скита се налазе и два параклиса посвећена Светом Јовану Рилском и браћи Кирилу и Методију.

(атл.)

 

Скит Јована претече, Ивиронски

Скит светог Пантелејмона, Панагуда

Скит Нова Тиваида

Скит Благовештења Богородице

 

(Без писаног одобрења аутора текстова није дозвољено преузимање садржаја портала www.hilandar.info у комерцијалне сврхе. За детаље садржаја и упите пишите на емаил: njonic@yahoo.com. Закон о ауторском и сродним правима 2009,2011,2012. // дец.2013)

 
ENGLISH ΕΛΛΗΝΙΚΑ РУССКИЙ
LATINICA
 
Претрага на ћирилици!
 
 
 
 
Вести из Хиландара
 
Света Земља
 
Византолошки институт
 

О Светој Гори
 
Пријатељи Свете Горе
 

Блог о Светој Гори
 

Филм Отац
 

Светогорац
 
 
 
Мапа сајта
 

©2013-2024 Хиландар.инфо | Сва права задржана | Услови коришћења | LaktusDev