Света Гора
 
Манастир Хиландар
Хиландарска књижара
Економија Виногради  
 
 
  

Хиландарски виногради

(Без писаног одобрења аутора текстова није дозвољено преузимање садржаја портала www.hilandar.info у комерцијалне сврхе. За детаље садржаја и питања пишите на емаил: njonic@yahoo.com. Закон о ауторском и сродним правима 2009,2011,2012.)// дец.2013

 

 

360¤ панорамска слика-светлопис Савиног поља

 

Манастир Хиландар под својом  економијој има око 8500 хектара земље,на Светој Гори. На тој површини поседује нове винограде на око 15 хектара, старе винограде 2,5 хектара, са укупно 50.000 чокота. Манастир има и око 3000 старих маслина и око 1000 обновљених маслина на 6 хектара, затим шљива на 1 хектар, воћа  (лимуна, поморанџи, кајсија, брескви, јабука...) на око 1 хектар, око 400 лешника на 2 хектара и повртњак са баштама на око 1 хектар. Све ово је резултат велике љубави и рада монаха Хиландараца као и ходочасника  који  се прихватају послушања на економији и стручњака са српских универзитета.

 

 нови  виногради на Савином пољу

 

Из године у годину све је више стабала воћака и винограда на економији манастира Хиландар захваљујући професорима и студентима са београдског Пољопривредног факултета. Већ догодине потећи ће и прво вино које је произведено за тржиште, што ће нашој духовној светињи добро доћи да настави са даљом обновом здања која су настрадала у катастрофалном пожару пре десет година.

 

берба грожђа, 2014

Један од људи који годинама помаже хиландарском братству у овом послу јесте професор виноградарства са земунског факултета Небојша Марковић, који је лично прошао око осамдесетак хектара плодних површина погодних за гајење житарица, али и других воћних култура. Економија манастира, иначе, има око осам и по хиљада хектара земље, највише је шуме, али и довољно обрадиве површине на којој постоје идеални услови да се гаји винова лоза, воће, поврће, маслине и друге културе.

– Ни један други манастир на Светој гори нема ни приближно толико плодне обрадиве површине као што има Хиландар – каже стручњак Пољопривредног факултета.

Обнова старог и садња новог винограда на пољу Светог Саве, на којем је некад и постојао виноград, како даље објашњава наш саговорник, био је велики, озбиљан посао за братство манастира Хиландара.
Наш саговорник истиче да је комплетну логистичку подршку и реализацију посла понела Задужбина манастира Хиландара из Београда, иначе задужена за подухват обнове Хиландара.

 

Хиландарско вино Савино поље

 

Унапређење манастирске економије је саставни део обнове, јер треба да осигура самоодрживост монашке заједнице древне српске светиње. Отуда је најважнији допринос целом подухвату онај који пружају хиландарски монаси. Без духовног руковођења игумана манастира Хиландара, архимандрита Методија, труда монаха Силуана, главног економа, монаха Теодора, Јефрема и других који су се саживели са напретком младог винограда, данас не би имали ни виноград ни изврсно манастирско вино – истиче професор Небојша Марковић.

Наш саговорник подсећа да је Пољопривредни факултет пре осам година потписао уговор са Светом српском царском лавром манастира Хиландар о подизању и обнови винограда после пожара на Атосу. Заједно са познаваоцима сорти винове лозе и њеног узгајања који су предавали на високошколској установи у помоћ су прискочили и студенти који већ традиционално одлазе на Свету гору и помажу у резидби винограда у зимским месецима, а у берби крајем августа и у септембру сваке године.

Њихове посете и одласци постали су редовни од 2008. године па су у Хиландару и на имањима манастирским могли и да примене стечено знање из области виноградарства, воћарства, ратарства и повртарства. У овај хуманитарно-пословни подухват врло брзо су се београдским студентима прикључили и новосадски са Департмана за сточарство који су учествовали у обнови рибњака.

Сада сви заједно могу да се похвале да су до сада обновили 15 хектара винограда, око шест хектара маслина и хектар шљива, и другог воћа, нектарина, поморанџи и лимуна, и баште око један хектар.

До сада је прошло кроз овај програм више од стотину студената који су проводили на обуци и испомоћи од десет до тридесет дана, па и више.

Међу студентима влада велико интересовање. Током целе године се интересују и питају када ће се ићи. Они у разговору са професорима истичу још један значај свог пута. Увек желе да истакну како им пуно помаже ова духовна светиња и разговори које имају са часним оцима. Игуман Методије, монаси Теодор, Кирило и други дају им духовне поуке чији је ослонац у јеванђељском учењу и духовном искуству часних отаца и нађу начина како да их духовно преобрате. Врате се као боље и чак другачије личности и настављају да се међусобно друже називајући се са поносом „хиландарцима“. Међу њима има и оних који су били и по два-три пута и једва чекају да поново оду са факултетом или се сами организују – каже професор Небојша Марковић.

Са професором Марковићем на Хиландар одлазе и уважени и искусни професори са неколико одсека који такође учествују у заједничком програму манастира Хиландара и домаћих високошколских установа, а то  су професори Чедо Опарница, Владо Личина, Мића Младеновић, Слободан Јовић, Небојша Момировић, Мирко Ивановић, као и професори са Машинског, Електротехничког и Архитектонског факултета, али и обични поклоници, добровољци који помажу у пословима на Хиландару.

У новим засадима на хиландарским имањима посађене су интернационалне и аутохтоне српске и грчке сорте. Најпознатије су „мерлот”, „каберне совињон”, „каберне фран”, „гренаж”, „шардоне”, затим домаће „прокупац”, „вранац”, „смедеревка”, „жилавка”, грчке „крфско црно”, „атири” и друге. Професор Небојша Марковић најављује и једну лепу вест, а то је да ће већ почетком идуће године вино произведено на Хиландару од ових сорти доспети и на домаће тржиште, а новац тако прикупљен даваће се за обнову манастира пошто су због економске кризе донације све мање, али користиће се и да се омогући манастиру да се самостално издржава и да настави своју вишевековну духовну мисију на радост све већег броја поклоника.

извор:Драгољуб Стевановић/Политика,2014

Род тзв старог винограда који се користи за свакодневне потребе братије и гостију се прерађује, и вино чува, у старом подруму унутар самог Хиландара, испод трпезарије. 
Свети Сава је типиком прописао да у Хиландару буде вино на трпези за све, изузев када је пост на води. Ово није обичај у другим светогорским манастирима. Тога ради у Хиландару се у просеку потроши око 30 литара вина дневно. 

Вино се од самог оснивања манастира Хиландара справљало у старом подруму који је смештен испод трпезарије манастирске. Ту и данас постоји  активни подрум којим управља монах Никанор, веома вешт и стручан у овом послу. Он справља вино за потребе манастира са старих винограда.

У оквиру обнове  Хиландара, направљен је нови подрум и точионица вина која  је смештена у згради  старе арсане Светог Василија у којој се справља вино за комерцијалну употребу са нових винограда.

 

нови  вински подрум

 
ENGLISH ΕΛΛΗΝΙΚΑ РУССКИЙ
LATINICA
 
Претрага на ћирилици!
 
 
 
 
Вести из Хиландара
 
Света Земља
 
Византолошки институт
 

О Светој Гори
 
Пријатељи Свете Горе
 

Блог о Светој Гори
 

Филм Отац
 

Светогорац
 
 
 
Мапа сајта
 

©2013-2017 Хиландар.инфо | Сва права задржана | Услови коришћења | LaktusDev