Света Гора
 
Манастир Хиландар
Хиландарска књижара
Иконопис 13. век  
 
 
  

Иконопис XIII века

(Без писаног одобрења аутора текстова није дозвољено преузимање садржаја портала www.hilandar.info у комерцијалне сврхе. За детаље садржаја и питања пишите на емаил: njonic@yahoo.com. Закон о ауторском и сродним правима 2009,2011,2012.)// дец.2013

 

 

Хиландарска збирка икона, која има преко стотину примерака од историјске и уметничке вредности, није толико богата делима из XIII века.

Најстарија, очувана икона у Хиландару је мозаичка икона Пресвете Богородице Путеводитељице која потиче из ΧΙΙ века, из времена ктитора манастира Хиландара, Светог Саве и Светог Симеона Мироточивог.

 

мозаична икона Пресвете Богородице Путеводитељице

 

На икони je Богомаjка која на левој руци држи Богомладенца. Икона је урађена техником наситнијег мозаичког камена који је створио веома детаљне линије којимасе дочарава права осећаност израза ликова. Млади Исус благосиља мајку погледом ка њој који укаује на одмереност, достојанство и самопоузданост, док Богомајка са погледом упућеним на ономе ко посматра икону, као да казује да је Богомладенац вредан највећег поштовања који зрачи снагом божанске природе оваплоћене у људском обличју.

Ова икона је дело грчких мозаичара из области Солуна из око 1190. године.

Управо кад су биле завршене фреске у пиргу и цркви Светог Георгија у Хиландару, Латини су морали да напусте Цариград (1261). Нови византијски цар Михаило VIII Палеолог тријумфално је ушао у стару престоницу. Свакако је његовим старањем на галерији Свете Софије у Цариграду била постављена мозаичка слика великог Деисиса, једно од најлепших византијских дела у том веку. Ново остварење није остало без одјека. У Хиландару су сачуване две велике иконе, Богородица Одигитрија и Христос Пантократор, свакако урађене тих година. И Христов и Богородичин лик непосредно се ослањају на истоимене ликове са цариградског Деисиса, као да су и њих урадили царски мајстори. Истородност их повезује и с неким сопоћанским остварењима, што омогућује да се време настанка двеју хиландарских икона, па и цариградског Деисиса, веже за године око 1260. С обзиром на исту величину, две иконе из Хиландара морале су првобитно бити постављене као пандани. Најприродније је мислити да су биле израђене за престоне иконе на иконостасу старе цркве. По уметничкој вредности свакако су најлепше у збирци икона манастира Хиландара, а међу најлепшим су византијска остварења XIII века.

Старој Немањиној и Савиној цркви свакако је припадала ставротека, чија се једна корица, у којој је био смештен крст који је нестао, сачувала у библиотеци. Стамени и снажни, као да су изишли испод четкице мајстора који је познавао сопоћанске облике, два сликана анђела на њој су дело најплеменитијег рада из седамдесетих-осамдесетих година XIII века. Тананије, али без замаха, урађена је десетак година касније икона Светог Пантелејмона. Њој су по духу равне поједине фреске у Ариљу, настале у последњој деценији XIII века. Хиландарски живопис и иконопис налазили су се током читавог XIII века у средишту најнапреднијих уметничких струјања у византијском свету и у српској држави. Прегаоци који су се старали о судбини Хиландара трудили су се да њихова дела по савремености схватања не заостану. Изузетна је то била појава у читавој Светој Гори и зато су хиландарска остварења из тога века и бројнија и боља од оних у другим светогорским манастирима.

Нина Реноир: Богородица Одигитрија Путеводитељица

 

 
ENGLISH ΕΛΛΗΝΙΚΑ РУССКИЙ
LATINICA
 
Претрага на ћирилици!
 
 
 
 
Вести из Хиландара
 
Света Земља
 
Византолошки институт
 

О Светој Гори
 
Пријатељи Свете Горе
 

Блог о Светој Гори
 

Филм Отац
 

Светогорац
 
 
 
Мапа сајта
 

©2013-2017 Хиландар.инфо | Сва права задржана | Услови коришћења | LaktusDev