Света Гора
 
Манастир Хиландар
Хиландарска књижара
Грађевине Утврђења унутар манастира Хиландарско утврђење
 
 
  

Хиландарско утврђење

 

План манастира Хиландар

 

 

1. Црква краља Милутина 1293 или 1303.год 19. Болница, 1645/1646.год
2. Припрата кнеза Лазара, око 1380.год 20. Црква Покрова Богородице, 1740. Год.
3. Фијала, 1784.год 21. Јужни конак, XVII и XVIII век
4. Цистерна, 1682.год 22. Црква рођења Богородице, 1784-1788.год
5. Улазни трем, 1636/1637.год 23. Црква Св. Апостола, 1784-1788.год
6. Пирг Св. Николе, XIV и ΧVII век 24. Пирг Св. Георгија, XI и XVII век
7. Црква Св. Николе, XIV век и 1664.год 25. Параклис Св. Георгија, XI и XVII век
8. Конак,1589.год 26. Велики мутвак, XVIII век
9. Црква четрдесет мученика, XVII век 27. Трпезарија, 1300 и око 1620.год
10. Црква Св. Арханђела, XIV век 28. Игуменарија, 1651,1779,1891.год
11. Пирг Св. Саве, XI,XIV,XVII век 29. Црква Св. Саве, 1779.год
12. Црква Св. Јована Претече, 1681/1682.год. 30. Црква Св. Димитрија, 1779.год
13. Нова библиотека, 1970.год 31. Конак, 1639,1777.год
14. Црква Св. Јована Рилског, 1755.год. 32. Мали мутвак, 1777.год
15. Звоник, 1757.год 33. Нови конаци, 1814-1821.год
16. Келија Св. Саве, XI и XIX век 34. Чесма, XVIII век
17. Келија Св. Симеона, XI и XIX век 35. Црква Св. Tрифуна, XVII и XVIII век
18. Бунар, XVIII век са спратом из 1812.год.    

 

Манастир Хиландар споља личи на велико издужено утврђење неправилног облика, дуго око 140 и широко око 75 метара. Опасују га зидови високи и до тридесет метара и дебели између метра и метра и по, а на источној и јужној страни се уздижу и две старе високе куле - пирга. Зидови су унутар манастира заклоњени вишеспратним конацима. Када се споља посматрају, запажа се да су више пута презиђивани и на највишим деловима виде се горњи спратови конака. Најбоље су очувани зидови са западне стране који чине спољашњи зид трпезарије. Тај део зида је ојачан слепим аркадама са видљивим зупцима. Једино се овде могу наћи остаци стазе којом се некад ишло дуж свих одбрамбених зидова.

Са јужне стране манастирских зидина сачувана је најстарија кула, позната као пирг Светог Георгија, по црквици посвећеној овом светитељу. Кула потиче скоро цела из времена Светог Саве, из око 1200. године, и штитила је југозападни део манастирског комплекса. Висока је преко 27 метара и сачињавају је приземље и шест спратова. Снажни зидови начињени од камена и опеке ојачани су јаким пиластрима, који су при врху повезани луковима. По свему наличи осталим светогорским пирговима. На највишем делу сачувана је стара црквица.

Најмонументалнија хиландарска кула, названа пирг Светог Саве, налази се на источној страни манастирских зидина и уздиже се преко тридесет метара од нивоа дворишта, са основом око 12 х 8 метара. Мисли се да је већи део пирга из времена Стефана Немање и Светог Саве (крај XII века) кад је као грађевински материјал употребљен само камен. У доба краља Милутина (око 1300), били би изграђени горњи делови пирга, при чему су из декоративних разлога, уз камене квадере, коришћене и опеке. Пирг је са три стране ојачан пиластрима повезаним луковима. Једино се са четврте, дворишне стране, пиластри не пружају целом дужином зида, вeћ наличе на снажне, нешто издужене конзоле. Данашње поткровље пирга, обновљено 1681/1682, трошком београдског митрополита Симеона, има црквицу nocвeћeнy светом Јовану Претечи, због чега се и кула некад назива пиргом Јована Претече. Осим приземља има четири висока спрата и поткровни простор са круништем који су повезани дрвеним степеницама. Улаз у пирг налази се тек на висини од шест метара, а до њега данас води касније дозидано камено степениште.

 

 

Градња  Хиландара кроз векове

 

 

 

Хиландарски конаци

 

По светогорској и уопште виэантијској традицији сва манастирска эдања эа становање или економске потребе била су подизана с унутрашње стране одбрамбених зидова. На тај начин и она су постајала део утврђења, эаједно са пирговима. Нема очуваних эидова који су штитили старију цркву - эадужбину Стефана Немање - и који су имали энатно мањи обим него данашњи. Њихови остаци, верује се, очувани су превасходно у најнижим деловима - подрумима и приэемљу јужних конака. Преостао је једино пирг св. Георгија и делом пирг св. Саве. Врло је вероватно, такође, да су снажни и иэдигнути темељи на којима почива црква Св. арханђела остатак куле иэ времена старог Хеландара.

Иэ времена краља Милутина, ако се иэуэму делом пиргови св. Саве и св. Николе, као и трпеэарија, такође је остало мало од некадашњих конака, и то у најнижим деловима.

Садашњи очувани конаци настајали су између краја XVI и краја XIX века. О времену њиховог грађења сазнајемо по натписима који су постављани на зидове и на којима су бележени године и имена тадашњих хиландарских игумана. Конак са источне стране, између пирга св. Саве и црквице Четрдесет мученика, саграђен је 1598, али из тог времена потичу само два нижа спрата, док су трећи и четврти касније назидани. Конак са западне стране, између цркава св. Димитрија и св. Саве Српског и великог новог конака, подигнут је 1639/1640, у доба управе игумана Теодосија, док су виши делови из 1777. године. У доба истог игумана Теодосија, тада проигумана, 1645/1646, саграђен је конак, такозвана "болница " између звонаре и храма Покрова Богородице. Очувани су први и други спрат некадашњег здања, а трећи и четврти потичу из 1892-1894. За ову градњу с краја XIX века заслужан је игуман Виктор. Игуменарија, конак северно од трпезарије, који се пружа до цркава св. Димитрија и св. Саве, обновљен је 1651/1652, при игуману Виктору. Исте године, на тpeћeм спрату овог конака, уписао је своје име као ктитор проигуман Теодосије. Затворени доксати од другог до четвртог спрата постављени су испред фасаде средњег дела овог конака 1779, односно 1891. године.

Из прве половине XVII века су и доњи делови - приземље и први спрат - конака између пирга св. Георгија и храма Покрова Богородице, са јужне стране манастирске главне цркве. Горња два спрата су настала 1784. године заслугом двојице ктитора из Копривштице. Подижући цркву Јована Рилског, ктитор хаџи Влчо је обновио 1757. и део конака у том простору , па је саградио и један на звонари. Највећи данашњи хиландарски конак са северне стране манастира - такозвани Нови конаци - настао је између 1814. и 1821.у то доба, 1812, подигнут је и спрат изнад манастирског бунара, који је претходно већ био обновљен у XVIII веку.

У конацима има неколико простора за које постоји традиција да су у њима живели истакнути Хиландарци. Тако се у малом конаку уз бунар налазе келија Стефана Немање - Симеона Српског и Саве Српског, а крај цркве Покрова Богородице, на првом спрату, сасвим у јужном делу манастира, била је келија Пајсија Хиландарца, аутора чувене бугарске историје. Својом живописношћу се истиче велики мутвак - оџаклија крај пирга св. Георгија.

Без обзира што нису настајали у исто време, хиландарски конаци, и светогорски уопште, по начину зидања, расподели простора и обликовању фасада су врло блиски. Средњовековне византијске традиције су се дословно поштовале, уз мали утицај исламских схватања. Конаци имају три или четири спрата. Спољашњи зидови, који су били уједно и одбрамбени, у доњим деловима немају отворе. Према дворишту, дуж спратова, пружали су се најчешће тремови које уоквирују полукружни лукови. Из ових отворених ходника улазило се у монашке келије. Фасаде су биле врло декоративне због спретног наизменичног ређања камена и опеке, а местимично су на њих при врху постављане украсне исламске глеђосане и орнаментисане керамичке посуде.

Барокни утицај на хиландарским конацима запажа се веома мало. Изузетак чини здање у коме су цркве Рођења Богородице и Св.апостола. На њему се снажно oceћa присуство тзв. левантинског барока у коме су се складно прожимала дуговека искуства Византије и наглашенија западњачка познобарокна схватања.

 

 

 
ENGLISH ΕΛΛΗΝΙΚΑ РУССКИЙ
LATINICA
 
Претрага на ћирилици!
 
 
 
 
Вести из Хиландара
 
Света Земља
 
Византолошки институт
 

О Светој Гори
 
Пријатељи Свете Горе
 

Блог о Светој Гори
 

Филм Отац
 

Светогорац
 
 
 
Мапа сајта
 

©2013-2017 Хиландар.инфо | Сва права задржана | Услови коришћења | LaktusDev