Света Гора
 
Манастир Хиландар
Хиландарска књижара
Келије Рођења пресвете Богородице, Маруда  
 
 
  

Kелија рођења Пресвете Богородице - Маруди, Мардаратска

ερό Χιλιανδαρινό Κελλί Γέννησης της Θεοτόκου, Μαρουδά

 

(Без писаног одобрења аутора текстова није дозвољено преузимање садржаја портала www.hilandar.info у комерцијалне сврхе. За детаље садржаја и упите пишите на емаил: njonic@yahoo.com. Закон о ауторском и сродним правима 2009,2011,2012.)// дец.2013

 

 

 

По предању, за оснивача ове келије се сматра српски митрополит Мардарије, који је живео у манастиру Хиландар 1640.год. по коме се ова келија до краја 19 века називала и Мардаратска келија.

Оснивање свете келије Рођења Пресвете Богородице - Маруди (грч. мала Марија) поклапа се са временом када су у манастиру Хиландару избијале свађе и нереди између монаха у њиховом настојању да се изабере игуман.

Према предању, решење је на миран и чудесан начин донела је сама Богородица, померањем иконе Тројеручице са олтарног места на игуманску стасидију, и тако заузела место игуманије. Од тада у светом манастиру Хиландару па све до 1990. године бирани су Епитропи и чланови за саборе стараца, а највише место у манастиру имала је Богородица.

---(аф-266)

 

Отац Виктор, ктитор келије Маруда

 

Један од кандидата за место игумана Хиландара био је пореклом из Великог Трнова Виктор, који је 1653. отишао у област Кареје и настанио се у мау напуштену Мардаратску келију, северо-западно од места Кареја, на надморској висини од 520 метара, келију посвећену Рођењу Пресвете Богородице названу Маруди (грч. Маријица). Трошкове доградње храма и конака за монахе дао је сам Виктор, новцем који је добио од очевог наследства. Цело здање није било веће од половине данашње приземне етаже. 
Натпис на словенском на мермерној плочи, која се налази уграђена на спољашњем зиду цркве, лево од улаза, говори да је црква основана од  хиландарског проигумана Виктора године 1653/4. Такође натпис у храму, иза иконе Светих Апостола на олтару, наводи посвету: Деизис од слуге Божијег Силуана јеромонаха и његове братије.

Године 1796. стижу у келију старац Дионисије са монасима Дамјаном и Константином подржавајући већ постојану пратњу оца Калиника. Пратња је дошла из ставроникитске келије са Капсала, светог Онуфрија и Петра, које су данас само рушевине. 
Доказ њиховог порекла осликан је на зиду изнад главног улаза, где су заједно са Богородицом осликани и ови свеци, а натпис гласи овако: “Ова кућа је саграђена од прилога оца Калиника и старца Дионисија као и њихове братије Дамјана, Константина и Диментија. 2. мај 1796.”

После смрти Дионисија (1836), старац је постао Константин.
“Године 1836. априла 12. дошао је у манастир Хиландар поштовани монах Константин, тражећи нам келију посвећену Рођењу Богородице. Видећи ми овог човека поштеног и побожног дали смо келију трима лицима. Први од њих је био Константин, други монах Герасим, а трећи још један Константин...”

 


Они су платили за издавање обавезнице 1000 гроша, такозвану троделна. У овој обавезници заједно са комплетним досијем, покретном и непокретном имовином келије, наводи се и комад земље у месту Јованица са 135 стабала маслиновог дрвета. Године 1859. старац постаје Константин, који је био у пратњи већ поменутог старца Константина. У обавезници доделе келије наводе се и ученици Дамјан и Теодосије. Јеромонах Теодосије је од 1865. старац келије. Познат је на целој Светој Гори, а много година је био духовни отац монасима из разних манастира.

У келији се чува десетак старих икона, од којих су и оне са старог иконостаса из 1653.год. са представама Богородице са малим Исусом и Анђелима, Деизиса и рођења Богородице, светог Георгија из 17 века.

(аф-266), http://armenisths.blogspot.rs

 

улаз  у келију

 

 

 

 

поглед са терасе на  скит Светог Андреје

 

 

 

 

 
ENGLISH ΕΛΛΗΝΙΚΑ РУССКИЙ
LATINICA
 
Претрага на ћирилици!
 
 
 
 
Вести из Хиландара
 
Света Земља
 
Византолошки институт
 

О Светој Гори
 
Пријатељи Свете Горе
 

Блог о Светој Гори
 

Филм Отац
 

Светогорац
 
 
 
Мапа сајта
 

©2013-2017 Хиландар.инфо | Сва права задржана | Услови коришћења | LaktusDev