(Без писаног одобрења аутора текстова није дозвољено преузимање садржаја портала www.hilandar.info у комерцијалне сврхе. За детаље садржаја и упите пишите на емаил: njonic@yahoo.com. Закон о ауторском и сродним правима 2009,2011,2012. // дец.2013)
820. Први пут се спомињу еремити (монаси – пустињаци) који живе на атонском полуострву.
843. Одржан сабор на коме је успостављен култ икона и на њему су посебно били заступљени атонски Еремити.
859-863. Први боравак Етимија Новог (Солунског) на Атосу.
883. Цар Василије 1. (867-886) у свом сигилију (повеља са печатом) први прокламује целовитост заједнице атонских монаха и све их ставља под своју највишу заштиту.
908. Први пут се спомиње Андреја као прот Свете Горе.
942-943. Земљишно разграничење (демаркација) монашке територије и утврђивање границе Свете Горе.
957. Свети Атанасије атонски долази на Свету Гору.
964. Свети Атанасије атонски оснива манастир под именом Велика Лавра и он добија потпуну самосталност, односно бива проглашен за ''Царску Лавру''.
972. Доношење првог свеопштег типика о уређењу живота на Светој Гори, познатог као Трагос (јарац), назван по јарећој кожи на коме је писан. Овај најстарији светогорски устав потписао је цар Јован Цимискије (969-976). Трагос се чува у архиви Протата.
980. Свети Атанасије атонски помаже да се подигну манастири Ивирон (980) и Ватопед (985), а нешто касније Есфигмен и Зограф.
1015. Први пут се помиње Хиландар, али као грчки манастир.
1030. Оснивање манастира Дохијар.
1035. Оснивање Ксенофонта.
1045. Донет други светогорски типик, звани Мономахов типик у коме је за атонско полуострво први пут употребљен назив Света Гора.
1169. Оснивање манастира Пантелејмон и Кутлумуш.
1198. Свети Сава и Свети Симеон оснивају манастир Хиландар.
1204. После пада Константинопоља, учесници Четвртог крсташког похода долазе на Свету Гору и она потпада под јурисдикцију Латина.
1207. Свети Сава преноси мошти Светог Симеона (Стефана Немање) из Хиландара у Србију.
1341. Свети Григорије Палама подржава монахе Свете Горе оптужених од Варламе на Синоду одржаном у цркви Свете Софије у Константинопољу.
1348. Устоличен је први прот Србин, извесни Антоније.
1385-1401. Период прве турске окупације Свете Горе.
1406. Доношење трећег светогорског типика, тзв. Типик Манојла II Палеолога (1391-1425).
1430. Солун пада у руке Турака, а самим тим и светогорски манастири изражавају покорност турском султану.
1575. Издавање четвртог светогорског типика ратификованог од Патријарха Јеремије III
1661. Продаја карејских келија и земљишта светогорским манастирима.
1743. Цариградски патријарх Кирило V уз помоћ Мелетија Ватопедског у близини Ватопеда оснива aтонску Академију, тзв. Атонијаду где се по западним узорима изучава класична литература, реторика, математика, филозофија и теологија.
1783. Први светогорски типик кога доноси патријарх Гаврило IV и којим се уводи петочлана Света епистасија.
1821. Светогорски монаси листом стају уз устанике предвођене Емануелом Папасом против Турака. Децембра исте године Турци крваво гуше овај устанак, пљачкају светогорске манастире и у сваком од њих постављају по један гарнизон своје војске.
1830. На међународној конференцији у Лондону призната независност Грчке и прокламована међународна заштита Свете Горе.
1912. Грчка морнарица ослобађа Свету Гору од Турака.
1913. Лондонска мировна конференција потврдила и гарантовала аутономност и неутралност Свете Горе.
1923. Према мировном уговору одржаном у Лозани, Света Гора је дефинисана као теократска република под суверенитетом Грчке уз гаранцију неповредивости негрчких манастира.
1924. Скуштина светогорских игумана доноси и данас важећу Конституционалну повељу засновану на хрисовуљама визанстијских царева, ферманима турских султана и сигилијма екуменских (цариградских) патријарха, која је за вечита времена потврдила редослед двадесет манастира (чл.1): Велика Лавра, Ватопед, Ивирон, Хиландар, Дионисијат, Кутлумуш, Пантократор, Ксиропотам, Зограф, Дохијар, Каракал, Филотеј, Симонопетру, Свети Павле, Ставроникита, Ксенофонт, Григоријат, Есфигмен, Русик (Пантелејмон) и Констамонит.
Само наведени манастири могу поседовати имовину на Светој Гори (чл.2) и убудуће број манастира се не сме мењати (чл.3). Сви монаси, без обзира на националност, морају имати грчко држављанство (чл.6), а призната је и аутономност свих манастира (чл.9).
1963. Прослављено доношење најстаријег демократског устава-трагоса и оснивања монашке државе.
1964. Прослављена хиљадугодишњица од оснивања Велике Лавре.
|