Света Гора
 
Манастир Хиландар
Хиландарска књижара
Грађевине Утврђења унутар манастира Пирг Светог Ђорђа
 
 
  

Пирг Светог Ђорђа

(Без писаног одобрења аутора текстова није дозвољено преузимање садржаја портала www.hilandar.info у комерцијалне сврхе. За детаље садржаја и упите пишите на емаил: njonic@yahoo.com. Закон о ауторском и сродним правима 2009,2011,2012.)// дец.2013

 

 

 

 

(поглед са спољашње стране)

 

Пирг Светог георгија или Светог Ђорђа  је  једна од најстаријих грађевина у  Хиландару и налази се нанајужнијој страни манастира. Спада у одбрамбене куле. Постоји предање да је у  њему по први пут  спавао Свети  Сава неко време док није оспособио еклисијарницу за ноћење. Најнижи слојеви  овог пирга потичу из 10.века из времена Георгиуса Хеландариоса. На врху пирга  током 12.века бива изграђена црква Светог Георгија у којој се до данас  чувају  делови његових мошти. Више  пута је обнављан и  оштећиван од стране гусара, каталанаца  и турака. Доживљава  велика оштећења током земљотреса у 16.веку.  1670.године цео пирг бива  обновљен.  Путописав Василије Барски 1744.године на води да се у њему  између  осталих налазе  и просторије у  којима су се затварали преступници.  Прва три нивоа овог пирга су од 15.века су били  у функцији кухиње, мађупнице. У њима се спремала храна, прали судови, и све оно што је  било  потребно, а из разлога што се  све  ово налазило уз саму стару трпезарију која се налазила између  Католикона  и данашње трпезарије.

 

параклис Светог  Георгија

 

На врху пирга св. Георгија, с јужне стране манастира, била је изграђена на самом почетку XIII века црква посвећена истоименом светитељу. Мали храм је само источним зидом излазио на фасаду пирга, док га је са остале три стране окруживао узан ходник. Сачињавају га три уобичајена дела: припрата, наос и олтарски простор с апсидом усеченом у зид.

Херцеговачки митрополит Василије је при игуману Георгију обновио врх пирга и храм на њему 1670/1671. године.  Средином XIX века купола над наосом је надвишена. У под цркве уграђене су и три мермерне плоче са плитким рељефом из XII века.

Првобитне фреске које се датирају око 1260. године, иако могу бити и старије, очуване су претежно у припрати (осам стоjeћиx фигура монаха и Васкрсење Лазара), на зидовима цркве споља (циклус св. Георгија и илустрације Канона на исход душе), и у олтару (Силазак у ад). Нарочито су ретке илустрације Канона на исход душе који је саставио Андреја Критски. Оне описују искушења кроз која пролази душа монаха да би стигла у рај и овакве сцене требало је да подстичу на узоран живот. Непознати аутор ових фресака негује стил који одговара строгој, аскетској средини Хиландара. На ликовима, посебно истакнутих монаха у припрати, волумен се не истиче много, колорит је уздржан и светао, композиције поједностављене, а цело сликарство је лишено амбиција да буде допадљиво. Својом озбиљношћу, унутарњом снагом и осећањем за монументалност, ове фреске репрезентују посебан ток у оновременом византијском сликарству.

Млађе сликарство у цркви св. Георгија потиче из 1686, и следило је обнову пирга из 1670/1671. године. Иконографски програм у храму је сасвим једноставан: приказани су стојећи ликови светитеља, неколико сцена Великих празника и циклус св. Георгија у осам композиција. Најмлађи живопис у цркви потиче из 1851. године и прекрива површине у надзиданој куполи. На иконостасу сачињеном од делова олтарске преграде из XVII века из главне цркве налазе се првобитне иконе Христа и cтojeћa фигура св. Георгија.  Лепе двери са представом Благовести из почетка XVIII века припадале су некад другој целини. Икона Светог Саве Српског и Симеона Немање крај иконостаса настала је у XVIII векy

                                                                                                                                                                                                                                                                                                                     

(поглед са спољашње стране)

 

 

 

 

 

 

 

 
ENGLISH ΕΛΛΗΝΙΚΑ РУССКИЙ
LATINICA
 
Претрага на ћирилици!
 
 
 
 
Вести из Хиландара
 
Света Земља
 
Византолошки институт
 

О Светој Гори
 
Пријатељи Свете Горе
 

Блог о Светој Гори
 

Филм Отац
 

Светогорац
 
 
 
Мапа сајта
 

©2013-2017 Хиландар.инфо | Сва права задржана | Услови коришћења | LaktusDev