Света Гора
 
Манастир Хиландар
Хиландарска књижара
Келије Благовести, Евангелисму  
 
 
  

Келија Благовештења, Евангелисму

Ιερό Χιλιανδαρινό Κελλί Ευαγγελισμού της Θεοτόκου

 

(Без писаног одобрења аутора текстова није дозвољено преузимање садржаја портала www.hilandar.info у комерцијалне сврхе. За детаље садржаја и упите пишите на емаил: njonic@yahoo.com. Закон о ауторском и сродним правима 2009,2011,2012.)// дец.2013

 

 

 

 

Ова хиландарска келија налази се у Кареји, уз руски конак Свете Тројице или на свега  100 метара изнад Типикарнице, на хиландарској земљи. Познато је да је саму келију подигао Свети Сава српски у ΧΙΙ веку.  До XVII века у њој су активно појали, иконописали и учили за мисионарске послове српски и грчки монаси. Иконографска школа доживљава врхунац између два светска рата. У XIX веку келију настањују руски монаси, а управитељ је старац хаџи-Георгије. По његовом упокојењу 1886.године, управу преузима његов ученик монах Партеније, који обнавља келију и обогаћује иконописачку радионицу и преписивачку делатност, након неколико година монах Партеније пише биографију о старцу хаџи-Георгију. 
У време старца Партенија 1899. подигнут је нов четвороспратни конак са параклисом Васкрсења Христовог на врху. То је данашњи конак, стим што параклис није сачуван. У време хиландарског игумана Пајсија устројен је нови параклис Благовештења на другом спрату конака. У њега је пренесен иконостас и други црквени мобилијар из урушене цркве Благовештења. У параклису Благовештења се данас налази чудотворна икона -Скоропослушница-, као и многе честице моштију, а поједине је императорка Марија Александровна даривала овој келији:Св. Харалампија, Св. Марије Магдалине, Св. Партенија, Св. Георгија, Св. Параскеве, Св. Ане, Св. Трифуна, Св. Ап. Луке, Св. Григорија Богослова, Св. Јована Златоустог, Св. Василија Великог. 

 

икона Скоропослушница

 

Будући да ова келија није имала велики посед у самој Кареји, то је имала читлук (метох) у близини Јовањице

Келија је имала до 70 монаха који су се бавили мисионарским активностима (таксидиони),  иконописањем и појањем. Благовештењска келија је имала Међутим, са октобарском револуцијом, руски монаси нестају и келија се гаси. После другог светског рата у њој је било пар грчких монаха.

Келија Благовештења је данас антипросопија манастира Хиландара. Антипросопија је манастирски конак у престоници Свете Горе, у коме борави антипросоп (посланик у Свештеној општини) манастира. Такође, у години када Хиландар даје Прота, то и он током свог мандата живи у овом конаку. Овај конак је намењен за смештај само монаха и прота којег манастир Хиландар даје сваке пете године. У њему се не смештају поклоници.

 

параклис у конаку Благовештења

 

Више о келији: Благовештењска келија Хиландарског манастира , ГРТ.Травел, Носталгија блог

Више о келији у књизи: Света Гора Атон и њена Благовештенска породица

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 
ENGLISH ΕΛΛΗΝΙΚΑ РУССКИЙ
LATINICA
 
Претрага на ћирилици!
 
 
 
 
Вести из Хиландара
 
Света Земља
 
Византолошки институт
 

О Светој Гори
 
Пријатељи Свете Горе
 

Блог о Светој Гори
 

Филм Отац
 

Светогорац
 
 
 
Мапа сајта
 

©2013-2017 Хиландар.инфо | Сва права задржана | Услови коришћења | LaktusDev