Света Гора
 
Манастир Хиландар
Хиландарска књижара
Грађевине Утврђења унутар манастира параклис Св.Арханђели
 
 
  

Параклис свети Арханђели

(Без писаног одобрења аутора текстова није дозвољено преузимање садржаја портала www.hilandar.info у комерцијалне сврхе. За детаље садржаја и упите пишите на емаил: njonic@yahoo.com. Закон о ауторском и сродним правима 2009,2011,2012.)// дец.2013

 

 

 

 

 

 

Тешко је у самом Хиландару издвојити царска уметничка дела. Предање приписује цару Душану параклис Светог Арханђела, малу капелу која има основу сажетог уписаног крста, с једном куполом и апсидом и са две нише за ђаконикон и проскомидију. Дужином јужне стране простире се ходник кроз који се улази у цркву. Осветљен је с три велика полукружно завршена прозора. Пошто је место на коме је параклис подигнут стрмо, претходно су биле изграђене две неправилне просторије за подножје. Њихова намена, сем конструктивне, данас није позната. Грађевина не даје довољно података затачније датовање. Првобитни живопис у капели могао би бити из доба царства. Очувао се само у јужном ходнику; у наосу је пресликан почетком XVIII века, тако да му се остаци виде једино на местима где је млађи живопис оштећен. У ходнику су преостале две композиције. Гостољубље Аврамово и Христова проповед о две удовичине лепте - у горњем појасу, а појединачне фигуре у доњем. Поред ликова пророка, којих је највише, ту су насликани тројица апостола, Петар, Павле и Тома, и Свети ратник Прокопије. Необичност је у томе што су пророцима и двојици првоапостола прикључени апостол Тома и Свети Прокопије. И међу апостолима и међу светитељима ратницима има много поштованијих од њих двојице. Њихов избор је, вероватно, последица личне жеље данас непознатог ктитора живописа, чији су оно могли бити патрони, а један од њих и имењак.

Средњовековном иконостасу у овој капели вероватно су припадале две престоне иконе: Богородица Одигитрија с два арханђела у медаљонима и Сабор бесплотних сила, празничка икона параклиса (обе у музеју). Прва је смањена сечењем, и на њеној полеђини је средином XVIII века насликана друга Богородица с Христом. Очигледно, икона је у то време употребљавана у неком другом параклису. Сабор бесплотних сила обрезао је, 1615/16, хиландарски сликар Георгије Митрофановић и на полеђини насликао икону с истом темом. Старе иконе су рад једног уметника, али његова схватања и схватања заступљена на фрескама у ходнику капеле Светог Арханђела нису истоветна него су само блиска. Светле у боји јер им основни склад почива на ружичастом, бледозеленом и светлосивом фреске скоро немају нагласка: не настоји се на снажном супротстављању светлих површина тамнијим, нити се бели акценти, сем изузетно, могу наћи на облицима. Особеност сликара је да наглашава изражајност светитељских ликова благим изобличавањем њихових црта и декоративном стилизацијом власи. Истих деценија тако су радиле и неке монашке сликарске радионице по Македонији (Зрзе, Никола Шишевски, део у Марковом манастиру, Полошко, икона Ваведења из Охрида итд.). Најближи сликар мајстору из Светог Арханђела у Хиландару био је онај који је радио у капели Рођења Јована Претече у манастиру Јована Претече на Меникејској Гори изнад Сера. Већина фресака на Меникејској Гори настала је у доба српске власти, под царем Душаном и деспотом Јованом Угљешом. То је случај и са капелом. Могућно је да је управо сликар из Сера дошао у Хиландар. Сви натписи на овим фрескама, за разлику од осталих у Хиландару, у српској су редакцији. Можда та чињеница говори да су оне насликане још за време српске власти у Светој Гори. Изгледа да је исти сликар израдио и неке иконе у манастиру. Лева половина једне преломљене иконе - на којој је одлично очуван један од двојице Светих Теодора може се, на основу стила и рукописа, с великом вероватноћом њему приписати. Исти светитељски лик, подударност у изобличавању лица и истоветност боја повезују ову икону с фрескама у Светим Арханђелима. Иконографију Теодора Тирона и Теодора Старатилата, каква је на хиландарској икони - где се двојица светих ратника, одложивши оружје, молитвено клањају Христу који их одозго благосиља - ширило је њихово основно култно место, серска катедрала. Зато је у Македонији велики број цркава XIV века прихватио баш такву иконографију двојице светих Теодора.

 
ENGLISH ΕΛΛΗΝΙΚΑ РУССКИЙ
LATINICA
 
Претрага на ћирилици!
 
 
 
 
Вести из Хиландара
 
Света Земља
 
Византолошки институт
 

О Светој Гори
 
Пријатељи Свете Горе
 

Блог о Светој Гори
 

Филм Отац
 

Светогорац
 
 
 
Мапа сајта
 

©2013-2024 Хиландар.инфо | Сва права задржана | Услови коришћења | LaktusDev