Света Гора
 
Манастир Хиландар
Хиландарска књижара
Иконопис 14. век  
 
 
  

Иконопис у XIV веку

(Без писаног одобрења аутора текстова није дозвољено преузимање садржаја портала www.hilandar.info у комерцијалне сврхе. За детаље садржаја и питања пишите на емаил: njonic@yahoo.com. Закон о ауторском и сродним правима 2009,2011,2012.)// дец.2013

 

 

Главна црква је, после подизања и живописања, морала добити и нове иконе. Две највеће хиландарске иконе - Христос Пантократор и Богородица Милостива (Елеуса) - везују се, и својим размерама и својим стилом, за цркву краља Милутина. Биле су, вероватно, престоне иконе на новом иконостасу јер им величина одговара размаку између четири камена стубића иконостаса. Изгледа да нису дело уметника што су извели фреске, иако имају општа обележја стила ренесансе Палеолога. Могле су бити израђене и пре живописа, јер је црква служила и у оне две - три деценије које су протекле од њеног подизања до осликавања.

Друге две иконе, отприлике из истог времена, много су ближе делима сликара фресака. Једна од њих, Ваведење Богородице, морала је стајати на неком врло свечаном месту, можда и под неким проскинитаром, јер је приказивала онај Богородичин догађај који је Хиландар узео за црквену славу. Она је и најлепше иконописно дело урађено за време краља Милутина у Хиландару, а спада и међу најбоља дела која су настала у Византиском Царству у XIV веку. Надахнуте античком уметношћу, девојке из Богородичине пратње, неке с драперијама или веловима преко главе, држе запаљене свеће у рукама, трудећи се, љупким покретима руку или отменим ставовима тела, да заклоне пламен како се не би угасио . Само изузетан сликар могао је направити ову икону, колористички засићену и пуну свежине у обради форме. По типу глава и облицима одеће, девојке из Ваведења много личе на младе дворкиње са фреске Рођења Богородице из северне певнице у цркви. То и наводи на тврђење да је икона Ваведења настала у време живописања храма и да је један од сликара фресака био и њен творац. Изгледа да је у исто доба изведена и једна икона арханђела, такође сада у манастирском музеју, јер и она има одлике својствене раду сликара главне цркве.

 

икона, девојке у пратњи Пресвете Богородице на ваведењу, 14 век

 

Игуман Доротеј 1359/60.година и његов сликарски поступак распознаје се и на већем броју икона, што говори да је повод за његов долазак био знатно озбиљнији. Урадио је он тада велики деисисни чин за иконостас главне цркве и литијску икону Богородице Попске с Ваведењем на полеђини. Од деисисног чина, који је некада био на каменој греди иконостаса, сачувале су се све иконе изузев Христа. Свака је висока око један метар и на свакој је по један светитељ у попрсју: Богородица, Јован Претеча, арханђели Гаврило и Михаило, апостоли Петар и Павле и јеванђелисти Матеј, Марко, Лука и Јован. Данас су у манастирском музеју.

Сликар свих ових дела био је међу најспособнијима у свом добу. Његов однегован начин рада, тананост у обликовању, незнатне деформације ликова изведене ради изражајности, племенитости у боји и цртежу - све је у мери и односима који су својствени само најбољима.

Морао је имати уза се и једног сарадника јер се на неким иконама примећује јаче супротстављање светлости сенци и, следствено томе, мања звонкост боја. Био је он познат и изван Хиландара.

Највећи број икона из XIV и XV века припада грчким сликарима; међу њима се истичу литијска икона Богородице Аврамиотисе с пророком Илијом на полеђини и Петозарни мученици. Богородица Аврамиотиса није најлепша, али њен епитет указује на везу с чувеном нерукотвореном иконом у цариградском Аврамиотском манастиру. Икона истога имена славила се и у солунској знаменитој цркви Богородице Нерукотворене. Хиландарска је само у та два града могла настати. Икона Петозарних мученика, иначе крајње племенита, рад је именом непознатог сликара, који је, као и неки његови савременици, стварао и за друге светогорске манастире. У трезору икона манастира Лавре налази се још једна његова икона с истим светитељима; лавриотска је знатно већа од хиландарске, али је делимично оштећена, тако да су се сачували на њој само двојица од петорице мученика. Временом ће се, вероватно, разјаснити и историја осталих драгоцених икона из хиландарске збирке.

За историју манастира и идеологију српске цркве у доба царства значајна је литијска икона Богородице Необориве стене, на чијој је полеђини насликано попрсје Светог Саве, првог српског архиепископа. Њу не одликује углађеност грчких икона и опорија је у боји; свакако ју је извео српски иконописац, који је исписао и српске натписе, а њен ктитор је био неки монах, чије је име у натпису оштећено. Позадина ових двеју представа није златна, као што је уобичајено, него сивозелена, с тамнијим жилицама, као да опонаша структуру камена.

Тако је у XIII и XIV веку сликана Богородица сa епитетом Гора. По Теодосијевом животу Светог Саве, Богородица Гора је управљала неким Савиним поступцима: јавила му се у атонској пустињи да га подстакне на деловање; њој је он, затим, направио велику икону и поставио је у манастир Филокал у Солуну, где је иначе одседао. Хиландарска икона можда чува успомену на икону Богородице Горе из Филокала: с једне стране стоји она, с друге њен ктитор. Необичан је ту Свети Сава. Одевен је у сакос, а на глави му је камелаукион, византијска царска круна, с којом никад више није насликан. Тако је бивао сликан једино Христос као цар и архијереј. Такво смело поређење могло је бити последица размирица између грчке и српске цркве у доба царства, када је Васељенска патријаршија одрицала аутокефалност српске цркве, а српска уздизала до највиших почасти своје архијереје.

 

 

 
ENGLISH ΕΛΛΗΝΙΚΑ РУССКИЙ
LATINICA
 
Претрага на ћирилици!
 
 
 
 
Вести из Хиландара
 
Света Земља
 
Византолошки институт
 

О Светој Гори
 
Пријатељи Свете Горе
 

Блог о Светој Гори
 

Филм Отац
 

Светогорац
 
 
 
Мапа сајта
 

©2013-2017 Хиландар.инфо | Сва права задржана | Услови коришћења | LaktusDev