Света Гора
 
Манастир Хиландар
Хиландарска књижара
Келије Светог Николе, Барбера  
 
 
  

Келија Светог Николе, Барбера

Ιερό χιλανδαρινό Κελλί του Αγίου Νικολάου του Μπαρμπερά

(некадашњи монадрион Св. Николе Кохлиара)

 

(Без писаног одобрења аутора текстова није дозвољено преузимање садржаја портала www.hilandar.info у комерцијалне сврхе. За детаље садржаја и упите пишите на емаил: njonic@yahoo.com. Закон о ауторском и сродним правима 2009,2011,2012.)// дец.2013

Келија Светог Николе, удаљена непун километар према северозападу од Кареје, наспрам Светоандрејског скита, налази се на месту старог грчког манастира који се у изворима најчешће помиње као μονὴ (μονύδριον) τοῦ Κο(ω)­ χλιαρᾶ или Χουλιαρᾶ. Први пут се среће у два акта прота Нићифора, издата 19. априла 1015, у којима је и најстарији помен грчког Хиландара. На основу потписа игумана и манастирских представника на исправама Протата живот невеликог братства може се пратити дуже од пола миленијума. Као манастир се последњи пут среће на почетку лета 1533. у запису на једном старијем рукопису манастира Есфигмена. У потоњим годинама манастир је запустео и доспео под власт Протата, који га је као келију, попут других сличних у Кареји, уз накнаду, уступао манастирима за смештај њихових представника током боравка у средишту Свете Горе или пак појединцима који су се определили за скитски начин живота, ван великих киновија. Први помен Светог Николе као келије (κελλίον τοῦ Ἁγίου Νικολάου τοῦ Κοχλιαρᾶ) на грчком налази се у протатском акту од 1. јуна 1643, којим ју је карејски сабор, са орашјем, виноградом и млином што су му припадали, уступио манастиру Дохијару за становање његових заступника у Протату. Монаси Дохијара, међутим, нису дуго били држаоци келије τοῦ ποτὲ Κοχλιαρᾶ. Непуних шеснаест година касније, 1. маја 1659, као нов закупац појављује се јеромонах папа-Митрофан. 

Омологија пружа податке и о здањима у оквиру келије; наиме, поред воденице, која је обновљена из темеља, једна познија забелешка на српском помиње и пирг, вероватно остатак одбрамбеног система старог манастира. Будући да се та исправа чува у архиву Хиландара, логично је закључити да је он постао наредни власник келије, и то највероватније 1661, приликом велике продаје протатских келија. Наведену тврдњу поткрепљује и реликвија похрањена у олтару мале цркве Светог Николе. У посебном ковчежићу чува се лобања коју натпис на хартији означава као главу Блажене памети Михаила Митрополита Сербских земаља Кратовскаго; у натпису се наводи година 7177. од постанка света. Реч је о архијереју из средине XVII столећа, чији је занимљив животни пут добро познат. У представци коју је по приспећу у Москву, 21. новембра 1651, упутио цару Алексеју Михаиловичу стоји да су му преци кнежевског рода, од српске земље, из града Кратова, и да га је отац Никола, син Томов, иначе јереј, дао у службу архиепископу српском Пајсеју. Током последњих једанаест година живота времешног патријарха Михаило је у Пећи најпре три године, од 1636, обављао дужност пареклисијарха, потом пет година дужност управника патријарховог двора, а на крају је именован за еклисијарха Велике цркве у чину архиђакона. По Пајсејевој смрти 3. октобра 1647. новоизабрани патријарх Гаврило рукоположио га је за митрополита бањског, кратовског и штипског, али је на тој дужности био свега годину и по дана. Већ 25/6. маја 1649. Михаило је своју епархију морао да напусти јер је, највероватније због неисплаћених новчаних давања, у сукоб дошао прво са самим патријархом Гаврилом, а затим и с турским властима. Митрополит Михаило се привремено повукао на Свету Гору  1. августа 1649. био је на крајњем југу полуострва, где је лето провео подно Атона, у келији Ваведења на Керасији. Његов први боравак на Светој Гори трајао је свакако дуже од годину дана. На полуострву је још био 16. августа 1650, када се први пут уз њега помиње и синовац, потоњи верни сапутник, хиландарски пострижник ђакон Дамаскин. У јесен наредне године митрополит је с пратњом био на граници руских земаља – 29. октобра 1651. стигао је у Путиваљ с намером да заувек остане у Русији. Познато је да се као архијереј бавио и преписивањем књига. С јеромонахом Дамаскином и ђаконом Никодимом кренуо је 20. марта 1654. у Јерусалим, на поклоњење Христовом гробу, а Русију је напустио 1. априла. Због млетачко-турских сукоба на мору у Кандијском рату, Михаило је с пратиоцима провео две године на Светој Гори и тек октобра 1656. испловио ка Египту, где се задржао месец дана; затим је копном, на камилама, кренуо пут Јерусалима, у којем је 1657. прославио Ускрс и остао до 2. априла. Већ 15. јуна био је у Цариграду и до краја месеца трећи пут се обрео на Атону. Након тога с њим и његовим пратиоцима пут Русије је кренуло и четворочлано посланство из Хиландара, са игуманом Виктором на челу. У Путивљу, где је стигао при крају лета, митрополит је с пратњом чекао безмало два месеца, до 10. новембра, при чему су Хиландарци и даље задржани на граници. Крајем лета 1658, 1. септембра, преминуо је митрополитов синовац јеромонах Дамаскин. Две године касније, 29. септембра 1660, Михаило је од цара Алексеја затражио дозволу да трајно напусти Русију и повуче се у лесновски манастир. Царски отпуст за одлазак из Москве митрополит је добио 8. јануара 1661, после Богојављења. Чини се да руском цару Алексеју Михаиловичу, своме покровитељу, праве намере Михаило није открио. У Леснову је, наиме, сигурно био,али се након тога повукао на Атон, у келију Светог Николе близу Кареје, где се 1668/9. и упокојио. Књиге које је донео из Москве чувају се данас у збирци манастира Хиландара. Још један српски архијереј истог имена из XVII столећа провео је своје последње дане у овој келији. Реч је о Михаилу, митрополиту Темишвара, Бечкерека и Чанада,Позната су три његова ктиторска подухвата и сви су везани за Атон. Одмах по доласку наручио је у манастиру Светог Павла сликање простране припрате католикона, које је довршено већ 1686/7. Данас су од тог зидног који се први пут помиње у једном турском дефтеру 29. јуна 1679. украса у северозападном углу манастира, на другом спрату конака, сачуване само три почетне сцене Акатиста, различите верзије Благовести као и, лево од њих, сцена с преносом неког богато украшеног ковчега, затим лунета с попрсјем светог Николе, коме Христос и Богородица враћају знаке архијерејског достојанства, и по знати уломак фреске с главом светог Атанасија Атонског.38 Темишварски митрополит није био дарежљив само према обитељи Светог Павла. У два наврата је знатне суме новца исплаћивао и хиландарском проигуману Симеону – први пут је за израду иконостаса украшеног седефом и намењеног параклису Свете Тројице на Спасовој води дао педесет гроша, а други пут чак хиљаду гроша за обнову келије Светог Николе у Хухли.

Митрополит Михаило није кренуо сам пут Свете Горе. С њим су пошли његови рођаци – јеромонаси Сава, Михаило и Данило. Прва двојица су на челу јеромонаха уписаних у најстарији Крушедолски поменик, док је Данилово име претпоследње. Имена све тројице урезана су и на камену плочу у ниши протесиса невелике цркве Светог Николе, чији су највероватније и служитељи били, пошто су у келији становали као пратиоци почившег митрополита. Као ктитори цркве убележени су и митрополитови сродници чија се имена налазе на почетку листе мирјана у поменику најугледнијег фрушкогорског манастира. Требало је да крушедолски монаси у молитвама, поред осталих, помињу и Вучка, Роксанда, Анђелију и Михаила.  На челу групе од дванаест ктитора који су дали прилоге за градњу малог спратног храма Светог Николе код Кареје налазио се Василије, Михаилов наследник на темишварском архијерејском трону. Тај митрополит је био и приложник Хиландара. Наручио је израду раскошно украшеног проскинитара и аналогија, који су довршени 8. августа 1688, уочи празника Успења Богородичиног, и намењени манастирском католикону. О његовим даровима и мајстору Јовану сведочи опширан натпис на чеоној страни проскинитара.  Изградња црквице је окончана пре 1691/2, када је на владичанском трону у Темишвару већ био митрополит Јосиф. У потоњим временима келија Светог Николе среће се и под другим називима. Можда се с њом може поистоветити Свети Никола Морина,  убележен у хиландарски тефтер прихода за годину 1724. као први у низу од седам келија северозападно од Кареје заложених због манастирског дуга – следиле су келије Преображења и Светог Димитрија, затим, на падинама изнад њих, Свети Богослов, Оловна црква, близу ње келија Рођења Богородичиног и Свети Тома изнад испоснице Светог Саве. Само под називом Свети Никола, без друге одреднице, келија се крајем истог столећа помиње у две омологије, 1. марта 1781. и 1. октобра 1800, у опису међа суседне келије Преображења. Од краја XIX века келија Светог Николе позната је под називом Μπαρμπεράδικο или Барбера, са грчким келиотима као закупцима. Њена воденица, у којој се млело брашно за Кареју и друге манастире, била је за келију главни извор прихода.

Доцније је ова келија носила име Мурова, а почетком 20.века  Барбера/Бербера. Почетком 20.века по сведочењу, налазила се испод пута што води за Хиландар, одмах до руског Светоандрејског скита. Имала је јак извор воде и огромну цистерну испод које је била воденица.

Поред две познате хиландарске келије посвећене светом Николи, у архивалијама манастира Хиландара се помиње и трећа келија Светог Николе у Кареји, и то на горњој страни пута који води од Карејског конака за Хилендар. Шта је тачно било са овом келијом, данас се незна поуздано али се из триода из 1686.године види да се једна од три Светониколске хиландарске келије једна сигурно није издавала већ се користила за смештај хиландараца, као конак, тако је било до краја 19.века, а једна келија звана Морина, била је заложена 1724.године због манастирског дуга.

Ова хиландарска келија се налази у близини Кареје. У њој је до скоро био један монах Никола. Кедак – (центар за очување светогорског наслеђа) је 1996. године урадио реконструкцију и поправку зида и балкона на овој келији. Данас је цела келија обновљена и активна.

 

(аф-272), (сх), 55.Натписи ман.Хиландара,САНУ

 

1911-2002

 

 

 

 

 

 
ENGLISH ΕΛΛΗΝΙΚΑ РУССКИЙ
LATINICA
 
Претрага на ћирилици!
 
 
 
 
Вести из Хиландара
 
Света Земља
 
Византолошки институт
 

О Светој Гори
 
Пријатељи Свете Горе
 

Блог о Светој Гори
 

Филм Отац
 

Светогорац
 
 
 
Мапа сајта
 

©2013-2021 Хиландар.инфо | Сва права задржана | Услови коришћења | LaktusDev