Света Гора
 
Манастир Хиландар
Хиландарска књижара
Света Гора Географија и природа  
 
 
  

СВЕТА ГОРА *Agio Оros

 

Све насеобине на Светој Гори се управљају по Византијском времену и Јулијанском календару. У време заласка сунца код њих је 12-ти сат за сва годишња доба, што не важи једино за манастир Ивирон у коме је 12-ти сат у време изласка Сунца.

Полуострво Атос или Света Гора је један од најзначајнијих предела Грчке, Балкана па и целог света због своје велике националне, историјске, теолошке, филолошке, хришћанске и уметничке вредности. Стожер православног монашког живота, уметности и писмености, највећи музеј на свету и данас један од најзначајнијих светионика светског хришћанства.

Геологија: Света Гора-Атос као и скоро половина грчке Македоније, у геолошком смислу припадају тзв. СРПСКО-МАКЕДОНСКОМ МАСИВУ, (на слици).

Атос се пружа у Eгејско море са источног краја полуострва Халкидике дужином око 45км у правцу југоистока. Широко је само 5 до 10 километара, тако да заузима укупну површину, од око 389 квадратних километара. За Халкидику је везано земљоузом ширине 2 км и тај део се назива Провлака (некада словенска "Превлака"). Природну границу према копну чини планина Мегали Вигла (Велика Стража, 510м). Источно од Вигле већ више од хиљаду година нема лаичких насеља, већ само мушких манастира, скитова и келија. Жене ни данас не могу да ступе на тле Свете Горе.

 

                                               

 

Земљоуз Превлака или Провлака је место где је персијски цар Ксеркс у 5 веку пре н.е. ископао канал за превлачење флоте у нападу на Атињане, јер је требало избећи опасне ртове и литице јужног врха полуострва како би избегао злу судбину војсковође Мардонија који је само једанаест година раније, пловећи око рта Акротоса, у бури изгубио више од 300 бродова и преко 20.000 војника.. 

Рибарска насеља налазе се западно од Вигле, на Провлаци, ван Свете Горе. То су Урануполис и Трипити на јужној, и Неа Рода и Јерисос на северној обали земљоуза.

Идући од земљоуза (превлака на Атосу) тло се нагло уздиже на двадесет метара надморске висине и на првих двадесетак километара задржава ниво од 180 метара, који је највећим делом лепо пошумљен, падине су обрасле столетним стаблима бора, кестенова, букви, јела, храста и другог дрвећа, уз пуно густог шибља. Јужно од Кареје, тло се уздиже на преко 600 метара надморске висине, да би се на крајњем југу преко голих планина планине Атос, уздигло и до самог његовог врха од 2.033 метра.

Клима на полуострву је врло повољна. У марту почиње пролеће, које представља најпријатније доба године. Лето често прође без падавина, па и са врло високим температурама, које су карактеристичне за јули и август месец. С јесени честе су магле и кише. Зима зна да буде доста хладна, са јутарњим мразевима, а дешава се да падне и снег, који се, међутим брзо отопи, изузев на Атосу, где по његовим висовима и јаругама зна да дочека и прве летње месеце. Зими су чести јаки ветрови који и више недеља дувају стварајући непријатно велике таласе.

Количине воде на Атосу зависе од годишњег доба. Многобројни горски усеци и кланци у хладније доба године обилују водом која преко лета углавном пресушује. Уколико кише дуже падају, потоци се изливају из корита рушећи и носећи све што им се нађе на путу. Бујице нису тако честе, али су штете које начине велике. Ово се најпре уочи на путевима, који се и по неколико пута у току године морају насипати и поправљати. Изворске воде на Атосу нема много. Најобилнији и најбројнији извори су на југу у подножју Атоса и око Кареје, док их је све мање идући према северу. Земљиште је углавном састављено од шкриљаца и кречњака.

Обалска флора је састављена од нижег, бујног увек зеленог жбуња. Од вишег жбуња заступљени су arhutus и ловорово дрво, затим бељин, дивља маслина, мирта, пистаћ и др. Има доста и вреша, озирис јагоде, глога, купина, шипка, дивље лозе, паветине, бршљена, дивљег хмеља. Местимично се и наиђе на вресак и млечику. Од листопадног дрвећа најчешћи је храст, а има и белог јасена, јавора, букве, трепетљике, дивље јабуке, крушке, платана и јове. Маховине и папрати на врховима Атоса нема. По баштама и виноградима, којих има доста, гаје се различите врсте домаћег поврћа, воћа и винове лозе, превасходно за потребе манастира чији их монаси и обрађују. На Светој Гори изузетно добро успева маслина која се суши, ставља у киселину, или се од ње цеди уље, што је веома заступљено у јеловнику светогорских монаха. Добро успевају и лимун, поморанџа, смоква, а такође и лубеница.

Славољуб Тасић је аутор књиге Хиландар-лековито биље у Богородичином врту у издању Завода за заштиту природе Србије, у којој је до сада најдетаљније описана флора синора манастира Хиландара.

Фауна је на Светој Гори релативно сиромашна. Има шакала, лисица, куна, јазаваца, дивљих свиња, срна. Птица, такође, нема пуно врста. Орао, соко, гавран, сова, ћук, креја, пупавац, кукавица, дрозд, кос, славуј, кроварица, зеба сеница, врабац, грлица, јаребица, препелица, рода, ждрал, гуска патка и морски галеб представљају све на шта би пасионирани орнитолог овде могао да наиђе. У скорије време наш познати орнитиолог Јавор Рашајски је издао књигу о птицама Свете Горе у којој је описао више од 200 врста птица. Орнитолог Братислав Грубач у сарадњи са Заводом за заштиту природе Србије је проучавао детаљније птице на Светој Гори и написао је књигу птице Хиландара.

Од рептила треба поменути жабе, корњаче, гуштере и змије. Ретко, или готово никако се не дешава да је некога ујела змија отровница.

Пчела је најзаступљенији инсект и у манастирима се она још увек гаји на старински начин. Поред тога, има више врста оса, балегара, јеленка, златне бубе, свитара, богомољки, ноћних мушица и лептира, паука, мрава стеница и бува. Комараца такође има, али мање него у другим деловима Грчке.

Море око Свете Горе не обилује рибом. Најчешће врсте које се нађу у мрежама рибара из Јерисоса, Неа Роде и Уранополиса јесу: туњ, морски мрен, морска јегуља, пискор, гргеч, липљен итд. Са брода се често, нарочито уз источну обалу виде делфини. Од мекушаца има октопода и калемара, који су често на трпези у време поста. У водама око Свете Горе има више врста ракова, црних морских јежева и сунђера. Плима и осека су незнатне и разлика износи једва десетак центиметара.

Земљотреси нису реткост, али од 458.године после Христа, када је много штете причињено, не памти се јачи потрес.

(еф)

 

 

Топографска карта Свете Горе, Атос

Топографска карта Свете Горе, Атос

 

 

(Пошаљите упит на njonic@yahoo.com за преузимање садржаја у комерцијалне сврхе. Закон о ауторском и сродним правима 2009, 2011, 2012, 2016, 2019.)

 

 

 
ENGLISH ΕΛΛΗΝΙΚΑ РУССКИЙ
LATINICA
 
Претрага на ћирилици!
 
 
 
 
Вести из Хиландара
 
Света Земља
 
Византолошки институт
 

О Светој Гори
 
Пријатељи Свете Горе
 

Блог о Светој Гори
 

Филм Отац
 

Светогорац
 
 
 
Мапа сајта
 

©2013-2024 Хиландар.инфо | Сва права задржана | Услови коришћења | LaktusDev