Света Гора
 
Манастир Хиландар
Хиландарска књижара
Библиотека Увод  
 
 
  

Хиландарска библиотека данас

(Без писаног одобрења аутора текстова није дозвољено преузимање садржаја портала www.hilandar.info у комерцијалне сврхе. За детаље садржаја и питања пишите на емаил: njonic@yahoo.com. Закон о ауторском и сродним правима 2009,2011,2012.)// дец.2013

 

 

 

У манастирској библиотеци чува се једна од најбројнијих светских збирки словенских рукописа.

Хиландарска библиотека је најстарија и најзначајнија стара српска сачувана библиотека. Током осам векова свога постојања била је духовно средиште српског народа, књижевни и преписивачки цетар у коме су настајала најзначајнија дела средњовековне српске књижевности, науке и уметности.

То је, после трагичног пожара Народне библиотеке у Београду у рату 1941, најбогатија ризница рукописних споменика старе српске писмености и књижевности. Са књигама скупљаним без прекида још од краја XII века, хиландарска библиотека је најстарија, у правом смислу речи - национална библиотека српског народа.

Мора да се напомене да је ова збирка књига и покретног добра која се данас налази у Хиландару само делић онога што је у Хиландару створено и сакупљено, већи део ове баштине се поред матичне библиотеке налази и у библиотекама широм света, а део библиотечке грађе је пострадао у пожарима.

 

Чудотворна икона Пресвете Богородице, заштитница хиландарске библиотеке

 

У манастиру Хиландару чувају се 1.150 рукописа, (1076 на папиру и 74 на пергаменту), 383 хрисовуље и повеље (182 на папиру и 201 на пергаменту), 76 примерака старе штампане књиге и 6 инкунабула, 4.518 примерака старе књиге, као и преко 40.000 књига, часописа и новина од XVII до XX века. Народна библиотека Србије је од 1971. године присутна у Хиландару и једна је од првих институција културе Републике Србије која је почела рад на сакупљању, обради, заштити и презентовању писаног блага манастира Хиландар. Деведесетих година XX века започето је прикупљање књига по келијама и параклисима манастира како би се објединиле, обрадиле и заштитиле рукописне и старе штампане књиге, као и повеље, албуми, хрисовуље, часописи, новине итд.

 

У хиландарској библиотеци су чувани највећи данас познати српски богослужбени и књижевни споменици: Хиландарски листићи, Маријин кодекс, Мирослављево јеванђеље, Вуканово јеванђеље, Радослављево јеванђеље, и претпоставља се за Синајски пслатир.

 

Изборно јеванђеље, XIV век

 

Оснивање хиландарске библиотеке

 

Основана је када и манастир око 1198.године. Манастир, посвећен Ваведењу Богородице, основали су монаси Симеон и Сава, бивши велики жупан Стефан Немања (1166-1196) и његов најмлађи син Растко Немањић (1175-1235), творци независне српске државе и цркве.

Прве хиландарске књиге набављене су из литургијских потреба, пре обнове старог грчког истоименог манастира, и биле су грчке и руске. Током 1198. године,најкасније у првим деценијама XIII века. Библиотека је највероватније добила и прве српскословенске књиге. Димитрије Богдановић, уважавајући основну чињеницу да у Хиландару нема књига старијих од XIII века, осим Хиландарских листића с краја X почетка XI века (нађених у Пиргу Светог Саве) и два руска неумска с краја XII или почетка XIII века, претпоставља да се у првобитни фонд, поред Хиландарског типика (Chil As 156) и Паримејника (Хил. 313) могу убројати Мирослављево јеванђеље из око 1185. године. (Бгд. Народни музеј, Инв. бр. 1536) и Вуканово јеванђеље око 1202. године. (Санкт Петербург. Руска национална библиотека Ф н I 82).

Једино што се може сигурно претпоставити јесте да су првобитне хиландарске књиге морале бити богослужбене, и то словенске и грчке. Историјске податке о књигама Хиландарске библиотеке (самог манастира, његових ћелија и пиргова), налазимо у Хиландарском (1199) и Карејском типику (1199) као и двема Милутиновим повељама из 1302. и 1313.године.

У Оснивачкој повељи великог жупана Стефана Немање из 1198.год, књиге се не помињу. У оба типика посвећена је пажња статусу књига. Претпоставља се да је Сава саставио Хиландарски типик у другој половини 1199.год, превођењем и адаптацијом пролога типика цариградског манастира Богородице Евергетиде у коме је радо обитавао. Њиме се регулисао манастирски живот, и у њему се, у 21. глави регулише заштита црквених предмета и књига. Књиге се на сличан начин помињу и на самом крају Карејског типика.

 

Хиландарски типик, XII век

 

У Милутиновој оснивачкој повељи за Хиландарски Пирг Хрусију са храмом Вазнесења Господњег (1302), књиге се помињу, на првом месту, као ктиторскипоклони. "И саздах им пирг, на њем сахрам Спасов, и исплних књигами и завеси и икони...". У другој, Милутиновој донаторској повељи из 1313.год. за исти тај пирг, са потврдом архиепископа Саве III, потврђује се све што је дато приликом оснивања. На првом месту су опет: књиге, иконе,завесе... Не говори се о каквим је књигама реч, али се подразумева да су то богослужбене књиге.

 

 

Краљ Милутин (1282-1321), велики ктитор-градитељ радо је поклањао књиге. Тако је болници, коју је подигао у Цариграду,поклонио "једну малу библиотеку". Наше манастирске библиотеке, којесу биле најбројније у српској средњовековној држави сачуване су умалом броју. Оне се не могу употпуности посматрати у светлу савременог библиотекарства, али основни библиотекарски појмови, библиотечки послови, па и сами термини везани за њих, остају суштински исти. Хиландарска библиотека је по типу византијска манастирска библиотека, јер је и духовни живот српског народа у средњем веку византијског модела. Иако су историјски извори и литература којиговоре о хиљадугодишњем (330-1453) трајању византијског библиотекарства оскудни, ипак се на основу њих, уз помоћ компаративног бугарског, руског, грузијског, античког и хеленског материјала, као и западноевропског, може претпоставити како су изгледале српске средњовековне библиотеке.

 


Хиландар, колевка писмености (видео)

 

Данас се интензивно ради на очувању и обнови целокупног  библиотечког  фонда, који представља најзначајније библиотечко културнои наслеђе српског народа. Обнова фонда се одвија уз помоћ Народне библиотеке Србије чији стручњаци обављају  и контролишу конзервацију, рестаурацију, микрофилмовање и дигитализацију библиотечког материјала. тренутно се спроводи програм  под називом Дигитализација блага Хиландара. О детаљима ове обнове више информација ћете добити од Задужбине манастира Хиландара, која је задужена за њену обнову.

 

 
ENGLISH ΕΛΛΗΝΙΚΑ РУССКИЙ
LATINICA
 
Претрага на ћирилици!
 
 
 
 
Вести из Хиландара
 
Света Земља
 
Византолошки институт
 

О Светој Гори
 
Пријатељи Свете Горе
 

Блог о Светој Гори
 

Филм Отац
 

Светогорац
 
 
 
Мапа сајта
 

©2013-2024 Хиландар.инфо | Сва права задржана | Услови коришћења | LaktusDev