Света Гора
 
Манастир Хиландар
Хиландарска књижара
Књижевност 16. века  
 
 
  

Књижевност XVI века

(Без писаног одобрења аутора текстова није дозвољено преузимање садржаја портала www.hilandar.info у комерцијалне сврхе. За детаље садржаја и питања пишите на емаил: njonic@yahoo.com. Закон о ауторском и сродним правима 2009,2011,2012.)// дец.2013

 

 

Из турског периода нису познати оригинални писци у Хиландару, уколико не рачунамо већи број преписивача или записивача занимљивих кратких бележака. Можда је Генадије Доместик хилaндарски јеромонах седамдесетих година XV века, а он је саставио Службу Петру атонском са словенским акростихом и преписао ранији превод Житија Петра атонског (сачувано у Хиландару).

Веома је жива преводилачка и редакторска делатност. Гаврило Хиландарац преводи 1411-1412.године, са грчког Тумачење књиге о Јову, дело Олимпиодора Александријског (рукопис данас у Москви). Григорије, по некима игуман хиландарски око 1430.год, по налогу деспота Стефана Лазаревића преписује 1407. или 1408.године, и редигује српски текст чувене византијске Хронике Јована Зонаре из XII века, служећи се многим изворима - библијским списима,"историкијама" и Летовником Георгија Амартола. Препис ове Григоријеве редакције, из XVI века, чува се и данас у манастиру (под називом "Паралипомен").

Преписивачка делатност се у XVII веку проширила и на удаљене српске келије на Атосу, у скиту Свете Ане. Раздобље турске владавине није битно утицало на писарску делатност у Хиландару. Напротив, као да су веће потребе подстакле већу производњу рукописне књиге, намењене сада не само светогорским Србима него и другим српским црквама и манастирима.

Позната су имена неких добрих писара XVI века у Хиландару. Почетком XVI века раде "таха-монах" Висарион и монах Христодул. Средином века - јеромонах Орест из Раванице пише вероватно у самом Хиландару. Последњих деценија - то су писари Захарија, Григорије, Варлаам, јеромонах Дионисије, а можда и Јевтимије. Хиландарски писари XVI века трагају за књигама које манастир нема и ради тога користе далека путовања у "писанију", чак по Русији. Поменути писар, "убоги Григорије" (у схими свештеноинок Василије), који је иначе радио у Карејској посници, у дугом запису подробно описује како је у Москви дошао до свога руског предлошка за дело Јосифа Флавија. Тако је сачуван у хиландарској библиотеци и Григоријев препис из 1585.год, и његов руски предложак из треће четвртине XVI века, па чак и знатно каснији препис са Григоријева преписа, из 1826.год, када то дело, које не значи ништа у сакралној књижевности, али значи много као извор неких историјских сазнања, хиландарски монах преписује - да манастир, случајно, не остане без књиге ако оригинал однесу Турци и Аустријанци.

 

 
ENGLISH ΕΛΛΗΝΙΚΑ РУССКИЙ
LATINICA
 
Претрага на ћирилици!
 
 
 
 
Вести из Хиландара
 
Света Земља
 
Византолошки институт
 

О Светој Гори
 
Пријатељи Свете Горе
 

Блог о Светој Гори
 

Филм Отац
 

Светогорац
 
 
 
Мапа сајта
 

©2013-2017 Хиландар.инфо | Сва права задржана | Услови коришћења | LaktusDev