Света Гора
 
Манастир Хиландар
Хиландарска књижара
Грађевине Утврђења унутар манастира Мађупница, кухиња
 
 
  

Мађупница, кујна

 

 

Хиландар је одмах после обноведобио и своје унутрашње уређење, за које је најтешње био везан  програм по коме се манастир дизао. Он је грађен као општежитељни (киновијски) манастир, због чега је морао да има, пре свега, заједничку трпезарију у којој су монаси обедовали. Била је такође неопходна и заједничка кујна (мађупница), у којој се за све монахе кувало исто јело. Најзад, морао је имати и хлебарницу (пекару), у којој се месио и пекао исти хлеб. С друге стране, пошто се храна припремала за све, монасима није било допуштено да себи одвојено готове јело  у келијама, па зато у њима није ни било просторија као што су кујне и оставе. Манастир је морао имати и посебне одаје у којима су прерађиване и чуване намирнице-дохије за прераду маслиновог уља, шподруме за пиће, житарице, просторије за прераду и чување рибе, соли итд. Једино је болница имала своју посебну кујну и у њој се јело спремало само за болеснике.

Општежитељно (киновијско) уређење, које је Свети Сава прописао за Хиландар, није се нажалост задржао кроз читаву његову осмовековну историју. Манастир га је касније напустио и прешао на посебножиће (идиоритмију), а то се изразило и у његовој изградњи. У периоду идиоритмије није више било потребе за великом заједничком трпезаријом. Она се користила само изузетно, приликом два највећа хиландарска празника- о манастирској слави Ваведењу Богородице и о Светом Сави. Свако монах је, иначе, за себе у својој келији, спремао храну. Остали су само заједнички магацини и подруми за чување и препраду намирница и печење хлеба.

Овакво стање је потрајало све до пред крај 20.века када се у Хиландар поново успоставља општежиће и када трпезарија као и мађупница (заједничка кујна) поново почињу да функционишу у правом смислу и намени, само овога пута свакодневно и како за монахе тако и ходочаснике.

Мађупница се налази између пирга Светог Ђорђа и трпезарије, призидана је уз њих, тако што мје један  њен зид искоришћена западна страна пирга, а за други спољни зид трпезарије.  Остале стране мађупнице  су слободне и окренуте потоку. Из односа ових зидова, јасно произилази да је мађупница сазидана тек после пирга Светог Ђорђа и трпезарије. Мађупница је функционално, тамо где јој је иместо ,па је преко једног дрвеног трема, који почива на њеним доњим деловима, у непосредној вези са трпезаријом.

Мађупница има подрум који је претворен у цистерну,. То је и најстарија Хиландарска цистерна. Има два међусобно везана одељења која чине целину. Већи простор је широк 5,18м, а дугачак 6м. На средини је стубац пресека 0,56м х0,96м. Преко њега су пребачени полукружни лукови који носе полуобличасте сводове. Тим сводовима је пресведен мањи део цистерне.  Њени луци и сводови су зидани опеком, а зидови каменом. Део цистерне је нагнута ради чишћења и отицања воде. Зидови су малтерисано до почетка сводова посебним водонепропусним  малтером. Лучна и сводна конструкција цистерне представља леп пример средњевековне архитектуре.

Мађупница је приближно  квадратног облика, са четири прислоњена лука. Они носе кубе чија је средина отворена, из ње је изведен високи димњак, данас упола нижи од првобитног. Споља је осмостран  и озидан опеком. Стране су му под малим нагибом. Величина мађупнице је приближно 6.50х7.0м.

Њено унутрашње уређење је сада измењено. Уместо старог и отвореног огњишта постављен је велики штедњак,. После зидања старе трпезарије, испод ње је начињена једна просторија која је постала саставни део мађупнице. То је успрема. У њој се  чувају судови,, тањири, чаше, крчази и сл.

Зидови мађупнице зидани су притесаним и ломљеним каменом, а луци опеком.

- 5. ГС. Ман.Хиландар

 

 мађупницa, кујнa 

 

 

 

 

 

 
ENGLISH ΕΛΛΗΝΙΚΑ РУССКИЙ
LATINICA
 
Претрага на ћирилици!
 
 
 
 
Вести из Хиландара
 
Света Земља
 
Византолошки институт
 

О Светој Гори
 
Пријатељи Свете Горе
 

Блог о Светој Гори
 

Филм Отац
 

Светогорац
 
 
 
Мапа сајта
 

©2013-2018 Хиландар.инфо | Сва права задржана | Услови коришћења | LaktusDev