Света Гора
 
Манастир Хиландар
Хиландарска књижара
Келије Светог Јована Златоустог, Хризостом  
 
 
  

Келија-скит Светог Јована Златоустог, Хризостома

Ιερό Χιλιανδαρινό Κελλί Αγίου Ιωάννου Χρυσοστόμου

 

(Без писаног одобрења аутора текстова није дозвољено преузимање садржаја портала www.hilandar.info у комерцијалне сврхе. За детаље садржаја и упите пишите на емаил: njonic@yahoo.com. Закон о ауторском и сродним правима 2009,2011,2012.)// дец.2013

 

 

     

крајем XIX века                                                          данас           

 

По мишљењу стручњака, на месту где се данас налази скит Светој Јована Златоустог, ту је још у античко доба била људска насеобина, која је страдала у пустошењима гусара. Свети Сава српски је наишао, вероватно, на руиниран манастир, јер је он то и био у време када је на Светој Гори било око 150 манастира. Претпоставља се да је Свети Сава по повратку из Свете земље купио запустели манастир заједно са припадајућом земљом око манастира, од Протата. Не зна се да ли је и овај манастир Свети Сава обновио, али се зна да је био настањен монасима током XVI и XVII века, на шта упућује мермерна плоча која је нађена у темељима старе цркве, који је казивао да је то стара црква зидана или поправљана 1702. год. трудом јеромонаха Матеја, Нектарија, Антима и монаха Никифора и Рафаила. Руски писани извори говоре да је стара црква подигнута 1702. године.

Током XVIII века, манастир бива потпуно напуштен и девастиран, али крајем истог века, бежећи од турака, српски и бугарски монаси са још двојицом руских монаха се крију у њему. Крајем ΧΙΧ века отац Кирил, рус, долази, сада у келију Светог Јована Златоустог и започиње њену обнову.

Новембра 13. године 1894. извршено је свечано освећење храма руске општежитељне келије Светог Јована Златоустог на Светој атонској гори. Овај храм је саграђен и посвећен Светом Јовану Златоустом, с посебним олтаром који је посвећен благоверном кнезу Александру Невском и Светој равноапостолној Марији Магдалени, а за успомену на чудесно спасење цара Александра Александровича и царице Марије Феодоровне при извртању воза близу станице Борки 17. октобра 1888. Келија Светог Јована Златоуста на Светој атонској Гори саграђена је у границама земље царске патријаршијске словенске хиландарске лавре недалеко од руског Андријевског скита (Сераја), на путу од Кареје за Ватопед. Келија је у виду четвороугаоника који се затвара новим храмом и високим зидом са светим вратима. Има све потребне просторије за разноврсне радове монаха од којих се они издржавају. У то време живело је у њему и братство од 47 чланова, искључиво руског порекла, од којих је шест свештенослужитеља.

Свети Сава и његови наследници су и материјално помагали руску келију  Светог Јована, што је и писмено посведочено: "После проширивања храма, с благословом хиландарске Лавре 1886. год. била је саграђена нова пространа зграда са два спрата и са удобним сутеренским просторијама, које су стајале 10.000 рубаља."

По свему се види да је тадашња управа нашег Хиландара следовала свештену традицију својих великих ктитора, а посебно Светог Саве, што се доказује из историјског документа који дословце цитирамо: "За градњу већег пространијег храма, хилендарска Лавра с љубављу је дала благослов за подизање таквог храма који се ретко среће на Атону. Зато ово братство келије Светог Јована Златоуста сматра својом великом обавезом да посведочи дубоку благодарност оцима који управљају словенском Хиландарском Лавром за ту у истини братску љубав и наклоност, с којом су се они чврсто односили према старцу и братији наше келије, као и за усрдно помагање и подршку у свима добрим подухватима - који су они нама увек пружали и показивали неизвештаченом очинском простосрдачношћу апостолских времена. Захвална братија келије неће заборавити њихова добра дела до вјека." На тај начин је подигнута велика црква Светог Јована Златоуста. Братство манастира је умножено и стара црква је временом постала мала за братство. За подизање храма Светог Јована било је потребно 32.000 рубаља. У Москви је поручен иконостас грациозног (префињеног) руског рада са златним рамовима. У богатим прилозима за храм учествовао је и цео руски благочестиви и благотворитељни народ ".

Храм је саграђен у византијском стилу. У њему су се чувале три чудотворне иконе: Спанска Богородица, "Ублази моју тугу" и икона Светог Јована на трону. Није се случајно десило да је келија Светог Јована подигнута баш у време Саве Немањића на Светој Гори и није случајно то што су Хиландарци после Светог Саве поново били у духовној вези са руском келијом. То је његово јеванђељско семе које цвета и даје духовне плодове кроз векове. Руски владари су добро знали за такве свете односе са Хиландаром и зато су многоструко узвраћали љубав српској цркви, део те љубави је преточен у кремаљској цркви у Москви где блистају две наше фреске, оца и сина Светог Симеона и Светог Саве Немањића, као и Светог Јована Златоуста.

Данас је келија напуштена уз надзор монаха из келије Патерица.

 

Више о келији на: кел.Јована Златоустог 1 (na listi za misionar-# za misionar lista tekstova#)

Више на: кел. Јована Златоустог 2, грт.травел

Више на: кел. Јована Златоустог у Кареји, келија Јована Златоустог 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 
ENGLISH ΕΛΛΗΝΙΚΑ РУССКИЙ
LATINICA
 
Претрага на ћирилици!
 
 
 
 
Вести из Хиландара
 
Света Земља
 
Византолошки институт
 

О Светој Гори
 
Пријатељи Свете Горе
 

Блог о Светој Гори
 

Филм Отац
 

Светогорац
 
 
 
Мапа сајта
 

©2013-2017 Хиландар.инфо | Сва права задржана | Услови коришћења | LaktusDev