(Без писаног одобрења аутора текстова није дозвољено преузимање садржаја портала www.hilandar.info у комерцијалне сврхе. За детаље садржаја и питања пишите на емаил: njonic@yahoo.com. Закон о ауторском и сродним правима 2009,2011,2012.)// дец.2013

У старом српском рукописном наслеђу мало је споменика који својим остацима могу да сведоче о једној ери, вредности и лепоти кодекса и рукописа, као што је то случај са 12 сачуваних листова Радослављевог јеванђеља, чији се оригинал чува у рукописној збирци Руске националне библиотеке у Санкт Петербургу.
Ових 12 листова представља део монументалног рукописног четворојеванђеља насталог у Србији 1428-1429.године, као и сведочанство о вредности и лепоти целог кодекса. На њима се налазе ауторски портрети јеванђелиста, почетак Јовановог јеванђеља и обиман запис преписивача који, осим књижевне и документарне вредности, пружа и извесне податке о настанку саме књиге.
Рукопис је у стручној литератури био познат под разним називима: Радослављево јеванђеље - по сликару, Лењинградско српско јеванђеље - по месту где се чува, Јеванђеље духовника Висариона - по наручиоцу, Четворојеванђеље Инока из Далше - по писару.
Ово је веома занимљиво дело које описује и историјске догађаје који сус е десили у Српској држави у трећој деценији XV века. Радосављево јеванђеље је једно од најпознатијих споменика древносрбског рукописа. У декорацији рукописа живописно се огледа традиција византијске уметности времена Палеолога. Јеванђелисти су сликани живим бојама на златним подлогама и описују се ликови као персонификација Божје мудрости. Персонификација мудрости су добро познате нарочито у српској иконографији. У свим случајевима 4 јеванђелиста и Мудрост се додирују својим главама и тиме симболизују њихову пуну духовну заједницу и директан пренос божанске инспирације.
Сматра се да је ово јеванђеље било део хиландарске рукописне збирке.
Рукопис је из манастира Светог Павла, са Свете Горе у Санкт-Петербург донео Порфирије Успенски 1883. године.
дигитални приказ Радосављевог јеванђеља
|