Света Гора
 
Манастир Хиландар
Хиландарска књижара
Грађевине Утврђења унутар манастира Трпезарија
 
 
  

Трпезарија

(Без писаног одобрења аутора текстова није дозвољено преузимање садржаја портала www.hilandar.info у комерцијалне сврхе. За детаље садржаја и упите пишите на емаил: njonic@yahoo.com. Закон о ауторском и сродним правима 2009,2011,2012.)// дец.2013

 

 

 

панорамски приказ трпезарије у 3600

(кликни на слику)

 

Сасвим је извесно да су Стефан Немања и Свети Сава подигли у Хиландару заједничку трпезарију за монахе око 1200 године. Она није очувана из за сада непознатих разлога, а на њеном месту за око 10 метара источније је већ 1293.године краљ Милутин подигао већу трпезарију.

(сп)

---

У питању је једнобродна велика дворана, надзидана над подрумским просторијама, која је првобитно имала двосливни покривач. Постављена је испред западне фасаде цркве, у правцу север-југ. Њен западни зид у исто је време део одбрамбеног бедема манастира. Разуђен је каменим пиластрима који су у горњем делу повезани луковима од опеке. Изнад лукова некада су били изграђени зупци утврђења. Источни зид, окренут према манастирском дворишту, чинио је главну фасаду. Сада је она знатно измењена доградњом тремова и просторија у XVII и XVIII веку. Некада је била много свечанија. Имала је у доњем делу два улаза наткриљена луковима од опеке и, изгледа, четири бифоре озидане такође опеком. У горњем делу се, скоро по читавој фасади, низао ред полукружно завршених прозора и ниша, наизменично постављених, а изиданих или украшених опеком. Зидови су јој израђени ломљеним и притесаним каменом с местимичном употребом опеке. Северни зид има изнутра полукружну, а споља тространу апсиду, која је била одређена за игумански сто. На јужном зиду је мања апсида, утопљена у дебљину зида, а изнад ње троделни велики прозор.

 

трпезарија из дворишта

 

И унутрашњост трпезарије променила је свој првобитни изглед. У XVII веку добила је дрвену таваницу, а крајем XIX века из ње су уклоњени мермерни столови и зидана седишта. Остао је само изванредно израђен округли игумански сто; остали се налазе на разним странама у манастирском дворишту. Нема више ни старог амвона са кога је чтец, за време обеда, читао житија светаца. Као најважнија култна грађевина после главног храма, хиландарска трпезарија се и по уметничкој вредности истиче међу многим другим здањима. Мада је у архитектонском погледу била једноставнија и мања од великих трпезарија у Лаври или Ватопеду, изграђених у облику крста или слова Т, по мајсторству зидања и богатству боја на фасади није уступала пред њима. Величина јој је била условљена мањим бројем монаха од сабраће у много већим манастирима.

---(дб 76-78)

жртва Аврамова

 

Постављена је, како је уобичајено, лучних пролаза и зидним сликама из 1810 (представе Седам васељенских сабора, пророка, апостола, светих ратника и др.). Трпезарија је велика правоугаона просторија са две наспрам западног улаза у главну цркву. Испред ње је познији трем из 1652 (преправљен 1797) са девет апсидa на ужим зидовима. Северна полукружна апсида је знатно Bећа и споља тространа. Западни зид трпезарије представљао је део спољњег заштитног зида, на чијем врху су се налазили одбрамбени зупци. Источни зид, окренут главној цркви, сада заклоњен тремом, био је некад веома декоративан зaxваљyjyћи луцима и нишама који су рашчлањавали ову фасаду. У време настанка, трпезарија је била прекривена двосливним кровом. У другој деценији XVII века њен највиши део је био преграђен дрвеном таваницом, живо обојеном и на појединим местима вешто изрезбареном. Од старог намештаја у трпезарији једино је преостао игуманов округли мермерни сто у северној апсиди, док се првобитно ту налазило и четрнаест мермерних столова за монахе.

 

 

Нема сумње да је трпезарија била украшена фрескама у време градње, почетком XIV века. Од њих се, међутим, сачувао само мали део, и то у поткровљу, изнад дрвене таванице на северном зиду. Приказане су три сцене из живота старозаветног праоца Аврама: Сусрет Аврама са анђелима, Гостољубље Аврамово и Жртва Аврамова. У трпезарији из XIV века ове сцене су се налазиле високо изнад игумановог стола. Њихова сврха није била илустрација догађаја из књиге Постања, вeћ су, као и многе друге сцене по манастирским трпезаријама, имале симболичну вредност. Гостољубље Аврамово било је старозаветна најава новозаветне Христове тајне вечере, која се по правилу сликала по трпезаријама изнад игумановог стола. Како су обеди монаха подсећали на Тајну вечеру пред Христову жртву на Голготи, то је и Жртва Аврамова у овом простору, као праслика новозаветног догађаја, имала пуно оправдање.

Ове три композиције дело су уметника завидног сликарског yмeћa. У духу своје епохе, он у танчине описује амбијент у коме се радња збива, његова композициона решења су уравнотежена, а учесници догађаја складних пропорција и вешто уклопљени у простор. Непознати аутор поседује лепу цртачку обдареност и уме вешто да усклађује колористичке односе на сликама. Да ли је овај живописац један од оних који су исликали главну цркву, ocтaћe тајна све док се у њој не открију старе фреске у свим просторима.

 

поглед са спољне стране

 

Вероватно због оштећености фресака из XIV века, хиландарски монаси су одлучили, почетком тpeћe деценије XVII века, да се њихова трпезарија поново живопише. Посао је поверен једном Хиландарцу, тада вeћ угледном сликару Георгију Митрофановићу. Он је током 1621. и 1622. године простране зидне површине прекрио живописом сложеног иконографског садржаја. У најнижој зони су под сликаним аркадама приказани најугледнији монаси, међу њима и Атанасије атонски и Петар атонски, а у јужној апсиди краљ Милутин и Андроник Палеолог, означени као ктитори, као и Стефан Првовенчани као монах и Стефан Дечански као владар. У другој зони, над стојећим фигурама дуж целог источног и делимично јужног и западног зида Митрофановић је насликао циклус о Светом Сави српском у 29 сцена, следећи житије које је написао такође хиландарац Теодосије, почетком XIV века. Изнад ових композиција налазе се представе Акатиста - похвалне песме у част Богородице. Посебну целину представљају фреске на северном делу западног зида са сценама Лествице Јована лествичника, Пад Луцифера, "Хвалите Господа" - псалм 148 и Сабора бесплотних сила. Цео програм је врло промишљен: Акатист слави Богородицу чијем је празнику пocвeћeн главни храм, циклус Светог Саве подсећа на ктитора и нajвећег српског светитеља, а сцене на западном зиду подстичу монахе на испосничке подвиге.

Доста oштећене фреске хиландарске трпезарије су највећи и, изгледа, последњи сликарски подухват Георгија Митрофановића, који овде показује пуну зрелост. Може се рећи даје овај живопис круна његовог кратког, али блиставог уметничког живота. Митрофановићеви ликови монаха племенитих пропорција су јасно карактеризовани. Уметник зна да лако и прегледно преображава текст у слику, његов колорит је светао и лепо усклађен, а, у свом времену, поседује ненадмашан смисао за декоративност . Ове стилске особине красе и његову икону Христа постављену на средини дрвене таванице.

 

сусрет Светог Симеона и Светог Саве у манастиру Ватопед

 

Митрофановићеве фреске на северном зиду пропале су сразмерно брзо по настанку, па су у позном XVIII веку, 1780, насликане нове. Осим појединачних стојећих фигура, поред осталог и Светог Саве Српског и Симеона Немање и Деизиса, у апсиди је приказана и Тајна вечера, а над њом Богородица са Христом и Благовести. Добре израде, ове фреске поштују традиционални начин сликања, иако су млађе више од једног и по века од Митрофановићевог остварења.

(сп)

(сп),(дб 76-78), (сп)

 

 

(Без писаног одобрења аутора текстова није дозвољено преузимање садржаја портала www.hilandar.info у комерцијалне сврхе. За детаље садржаја и упите пишите на емаил: njonic@yahoo.com. Закон о ауторском и сродним правима 2009,2011,2012.)// дец.2013

 
ENGLISH ΕΛΛΗΝΙΚΑ РУССКИЙ
LATINICA
 
Претрага на ћирилици!
 
 
 
 
Вести из Хиландара
 
Света Земља
 
Византолошки институт
 

О Светој Гори
 
Пријатељи Свете Горе
 

Блог о Светој Гори
 

Филм Отац
 

Светогорац
 
 
 
Мапа сајта
 

©2013-2024 Хиландар.инфо | Сва права задржана | Услови коришћења | LaktusDev