Света Гора
 
Манастир Хиландар
Хиландарска књижара
Келије Светог Саве Освећеног, Типикарница  
 
 
  

Типикарница Светог Саве Освећеног

Τυπικαριό του Αγίου Σάββα

 

(Без писаног одобрења аутора текстова није дозвољено преузимање садржаја портала www.hilandar.info у комерцијалне сврхе. За детаље садржаја и упите пишите на емаил: njonic@yahoo.com. Закон о ауторском и сродним правима 2009,2011,2012.)// дец.2013

 

 

      

             Почетком XX века        

    

данас

 

Прве вести о боравку српских монаха у средишту Свете Горе везане су за живот испоснице коју је у непосредној близини Протата, одмах након оснивања Хиландара; 1199.године подигао Свети Сава српски и посветио своме заштитнику истог имена, Светом Сави Освећеном, да би се у њој посветио строгом испосништву. 

Келија је добила посебно место у устројству Свете Горе, у Хиландарском типику и својеврсну независност која је, уз правила о начину живота, утврђена посебним типиком, КАРЕЈСКИМ ТИПИКОМ, чији се оригинал у виду пергаментног свитка налази данас у ризници Хиландара. По овом типику, ова келија се још назива и испосница, млчалница, исихастирија и типикарница. Сам Свети Сава се старао да типикарницу обезбеди имањима, па је и приликом последњег боравка у Кареји, у лето 1229.године, у жељи да засади виноград, за 300 перпера купио земљиште манастира Светог Димитрија.

О типикарници су се старали многи српски владари и други ктитори, па је током векова много преправљана. 1312.год. хиландарци су измолили од протата келију Свете Тројице у непосредној близини типикарнице, а налзила се на земљишту Протата.

Већ 1316.године краљ Милутин је подигао одбрамбени пирг на свега 15 метара изнад пећине-поснице. У овом пиргу ће  у деветој деценији XVII века издатком темишварског епископа Михаила бити изграђен параклис Светог Николе. Данас нема трага ни пиргу, као ни параклису. Око 1320 године типикарници ће бити придодате и околне келије за потребе службе хиландарцима који су служили типикарници. Убрзо типкарница као и сам Хиландар западају у тешко материјално стање, и на молбу хиландарци издејствују новог ктитора типикарнице 1348.године српску царицу Јелену која обнавља запустели пирг и посницу, тада су здања додатно утврђена подизањем бедема и још једног малог пирга-пропиргион. на царичину молбу, цар Душан је типикарницу 1348.године обдарио поседима у Србији. исте године или претходне, 1347.године типикарници је додељена кеија Плака која је у 12 веку била монастиридион и давала прота, а да би се типикарница, иначе од самог њеног настанка веома значајна за целу Свету Гору обезбедила од напада гусара, Протат јој додељује и још једну келију Свете Тројице у непосредној близини, тако да се позамажшна површина земље око типикарнице већ 1353.год. налазио у њеном власништву са неколицином келија. Касније су цар Душан и краљ Милутин више пута обдарили типикарницубгатим новчаним приходима.

Током османлијске власти типикарница није губила на значају и функционисању. Проатат је типикарницу сматрао келијом и манастиром. У акту из 1498.године она је призната као самосталан манастир и имала је свог представника у Сабору.

Црква Светог Саве Освећеног је правоугаоно здање и састоји се, уобичајено, од припрате, наоса и олтарског простора. У цркву се улази кроз врата на јужном зиду припрате, јер је западни зид заграђен стеном. И припрата и наос су засведени слепим куполама без отвора. Купола над припратом је овална. Над улазом у припрату узидана је велика мермерна плоча са преписом Типика Светог Саве српског. Испод цркве, целом дужином, простире се подрум који служи као костурница.

 

 

 

Садашњи изглед, црква посница је добила обновом из 1773.године, сем припрате која је саграђена на самом почетку XIX века.

Ктитори живописања наоса и олтара су два Хиландарца – саборни старац Атанасије и проигуман Памфилије, док су за осликавање припрате, спољашњег дела њеног јужног зида и фреске Богородице Млекопитателнице на улазу у испосницу заслужни браћа кир Миленко и хаџи Авакум из Босне.

Постојећи живопис у храму настао је у наосу и олтару око 1795.године, а у припрати, потиче из 1806.године. У наосу и олтари има више појединачних светитељских ликова, и поред њих је живописан и циклус Великих празника. У припрати је репертоар зидних слика знатно разноврснији: приказана су чак шеснаесторица српских светитеља, почев од Светог Симеона Мироточивог и Светог Саве Српског до деспотске породице Бранковић и Светог Василија Острошког. Поред њих, насликани су Богородичин циклус и шест сцена о животу Светог Саве Освећеног.

Аутори слика у припрати храма били су живописци из села Галатиста, у залеђу Атоса – Макарије и двојица његових рођака – монаха Венијамин и Захарија. Ови сликари, добро познати по својим радовима у светогорским манастирима, сигурни у цртачком погледу, посебно се истичу по складном, смиреном колориту, који је у пуној превласти светлих плавих и сивих тонова. Зографи који су исликали наос и олтар знатно заостају за сликарима припрате.

На иконостасу храма типикарнице из XIX века постављена је и чудотворна икона Богородице Млекопитателнице са представом Мајке Божје како доји малог Христа. По предању, икону је донео Свети Сава српски са свога пута по Палестини.

 

наос и иконостас

 

По предању: Свети Сава Освећени јерусалимски, пре него се благоупокојио (крајем шестог века) својој братији оставио је аманет да му поред гроба причврсте његов игумански штап - "патерицу". И прорекао је да ће једног дана доћи са запада млади монах племенитог рода. Док се он буде клањао гробу светог Саве Освећеног, пашће на тло причвршћени штап. При одласку да се дарује "патерицом" и чудотворном иконом Богородице Млекопитатељице. Јован Дамаскин (тихујући у цркви Светог Саве Освећеног у палестинској пустињи близу Јерусалима) оставио је завештање да се том "монаху племенитог рода" као благослов дарује и његова икона Богородице Тројеручице.

При првој посети Светој земљи 1217. године Свети Сава се, по записима Доментијана и Теодосија, "поклонио у Витлејему, у Светом Сиону, у Светињи над светињама, у Гетсиманији, на Гори Јелеонској, у Галилеји, у посници Господњој… и у лаври Светог оца Саве", у којој је игумански штап Светог Саве јерусалимског пао на тло, док се српски монах Сава клањао његовом гробу. Млађи монаси нису знали да се тог часа испуњава пророчанство Светог Саве Освећеног. Подигли су штап, а он је док су га још чврсто држали поново пао. Паника и страх су завладали монасима. Тражили су помоћ од старијих. Неко од њих се присетио већ заборављеног завештања (од пре шест-седам векова). Изненађење је учинило да их испуне сумња и недоумица. Одлучили су да ћуте и да сачекају сутрашње Савино поклоњење гробу ктитора. Штап је и сутра по трећи пут пао пред српским монахом. Више није било двојбе и монаси су даровали младог посетиоца "патерицом", иконом Богородице Млекопитатељице и иконом Богородице Тројеручице. Тројеручицу је однео у Хиландар. Млекопитатељицу у испосницу у Кареји. А игумански штап Светог Саве Освећеног у карејску келију Преображења (под патронатом Хиландара), коју до данас сви зову "Патерица".

 О библиотеци и скриптарници Типикарнице Светог Саве.

(аф-266)

 

 
ENGLISH ΕΛΛΗΝΙΚΑ РУССКИЙ
LATINICA
 
Претрага на ћирилици!
 
 
 
 
Вести из Хиландара
 
Света Земља
 
Византолошки институт
 

О Светој Гори
 
Пријатељи Свете Горе
 

Блог о Светој Гори
 

Филм Отац
 

Светогорац
 
 
 
Мапа сајта
 

©2013-2017 Хиландар.инфо | Сва права задржана | Услови коришћења | LaktusDev