Света Гора
 
Манастир Хиландар
Хиландарска књижара
Пиргови-Куле    
 
 
  

Пиргови-Куле хиландарске

(Без писаног одобрења аутора текстова није дозвољено преузимање садржаја портала www.hilandar.info у комерцијалне сврхе. За детаље садржаја и питања пишите на емаил: njonic@yahoo.com. Закон о ауторском и сродним правима 2009,2011,2012.)// дец.2013

 

 

Пирг Светог Саве Арбанашки пирг
Пирг Светог Ђорђа Пирг Палеомонастирио
Камбански пирг Пирг краља Милутина у Кареји
Пирг Светог Николе Пирг Калитса
Пирг пресвете Богородице Пирг Светих мученика
Пирг краља Милутина Пирг Круна
Пирг Преображења- Метаморфосис Пирг Светог Јефтимија
Пирг Светог Василија Српски пирг
Пирг Хрусија  

 

 

Пиргови унутар утврђења

 

Пирг Светог Саве

 

               

 

Пирг- кула Светог Саве је био главни одбрамбени објекат у манастиру. Налази се на источним одбрамбеним зидовима Хиландара. Са дворишне стране на њега се наслања црква Св.Архангела. подрум и прва четири спрата овог пирга су подигнути у време Светог Саве, док су следећа три спрата дограђена у доба краља Милутина. Врх пирга је обновљен 1681.године захваљујући великом ктитору београдском митрополиту хаџи-Симеону Љубибратићу. Он је платио обнову цркве-параклиса Светог јована Претече на последњем спрату пирга. Параклис је живописан 1683.године. И наче црква Светог Јована претече је била и у време Светог Саве, о томе нас извештава о.Доментијан писац житија Светог Симеона- где каже да је Свети Сава посетио овај параклис на дан очеве смрти 13.фебруара 1200.године. 1613.године пирг је у целости обновљен, као и 1681.године када је отворен главни улаз на другом спрату. На врху пирга, тј. около параклиса Светог Јована Претече су се налазили уски пролази са зупцима на спољним зидовима који су имали улогу стрелница, и данас све ово постоји, стим што је у 17.веку прективен дрвеним кровом. током своје историје Пирг Светог Саве је служио разним наменама, од одбране, преко смештаја војника, смештаја поклоника, једно време је у њему била и сенара, магацин за храну и жито, а што је посебно занимљиво у њему су биле дуго похрањене књиге као и старе иконе, и зато су у њему нађени чувени ХИЛАНДАРСКИ ЛИСТИЋИ за сада најстарији сачувани писани документ на србскословенском језику, из 11.века.

Пирг је делимично ревитализован 2002-2004.године. Очекује се да у њему буде постављен део ризнице као музејска поставка. Иначе се овај пирг налази на грбу Српске Православне Цркве.

 

 

Пирг Светог Ђорђа

 

 

                

 

Пирг Светог георгија или Светог Ђорђа  је  једна од најстаријих грађевина у  Хиландару и налази се нанајужнијој страни манастира. Спада у одбрамбене куле. Постоји предање да је у  њему по први пут  спавао Свети  Сава неко време док није оспособио еклисијарницу за ноћење. Најнижи слојеви  овог пирга потичу из 10.века из времена Георгиуса Хеландариоса. На врху пирга  током 12.века бива изграђена црква Светог Георгија у којој се до данас  чувају  делови његових мошти. Више  пута је обнављан и  оштећиван од стране гусара, каталанаца  и турака. Доживљава  велика оштећења током земљотреса у 16.веку.  1670.године цео пирг бива  обновљен.  Путописав Василије Барски 1744.године на води да се у њему  између  осталих налазе  и просторије у  којима су се затварали преступници.  Прва три нивоа овог пирга су од 15.века су били  у функцији кухиње, мађупнице. У њима се спремала храна, прали судови, и све оно што је  било  потребно, а из разлога што се  све  ово налазило уз саму стару трпезарију која се налазила између  Католикона  и данашње трпезарије

На врху пирга св. Георгија, с јужне стране манастира, била је изграђена на самом почетку XIII века црква посвећена истоименом светитељу. Мали храм је само источним зидом излазио на фасаду пирга, док га је са остале три стране окруживао узан ходник. Сачињавају га три уобичајена дела: припрата, наос и олтарски простор с апсидом усеченом у зид.

 

 

Камбански пирг

 

                

 

 Са јужне стране нове библиотеке  се налази звонара или Камбански пирг.  У 14.веку ту је стајао,  претпоставња се пирг Светог Стефана, чији су темељи из 12.века. На  врху пирга Светог Стефана је била црква  посвећена овом светитељу а изнад  ње мала стрелница. У 16.веку на петом спрату је стрелница претворена у звонару помоћу новца добијеног од цара Ивана Грозног 1550,1558 и 1582.године. на  четвртом спрату овог пирга је остала црква или параклис архиђакона Стефана која је обновљена 1757.године. На захтев ктитора ове  цркве хаџи Влча из Бугарске, параклис је преименован у  Светог Јована Рилског.Цела грађевина је претрпела  велике  измене 1645.године у  доба зидања конака који се  наслања  на њену јужну страну. Изгледа  да је том приликом део старог пирга  разидан  и  да је задржан спољни зид старог пирга, као  и црква на  врху, а остали зидови  су преправљени и уклопљени у нови Камбански пирг са јужним конаком.

 

Пирг Светог Николе

 

 

Хиландар је нарочито помогао краљ Милутин, који је око 1320. године  на месту данашњег улаза изградио  улаз са пиргом и параклисом Светог Николе који је срушио земљотрес у другој половини XVI века. Два највиша спрата пирга су нестала и земљотресу, док данас постоји параклис посвећен Светом Николи као и још прва два спрата пирга који су ушли у састав главног улаза у манастир. 2004 год. велики пожар је захватио параклис Светог Николе и тренутно је у фази обнове.

 

 

Пирг пресвете Богородице

 

 

Претпоставља се да је пирг пресвете Богородице био изграђен током 14.века, на месту тадашњег монашког конака и игуменарије. Данас постоје делови овог пирга у његовој основи до висине од 15 метара и темељу новог конака. вероватно је срушен у току земљотреса у 16.веку када и пирг Светог Николе. Овај пирг је био одбрамбеног типа. Приказан је на бакрорезима Хиландара из 1751. и 1779.год.

της Σκέπης της Θεοτόκου: κάτω από το παρεκκλήσι (18ος αι.) διατηρείται η βάση γωνιακού πύργου του περιτειχίσματος, πιθανώς του 14ου αι.

 

 

ПИРГОВИ ВАН УТВРЂЕЊА

 

Пирг краља Милутина

 

 

                

 

Овај пирг се први пут помиње средином XVI векакао Кавалиров пирг. Тек од краја XIX века се почео називати Милутинов пирг, што се одржало до данас. Ко је био Кавалар(ос), односно Кавалар или каволар, тешко је рећи, има значење речи "коњаник", претпоставља се да се назив пирг односи на једног пронијара који је имао доживотни посед због службе цару Душану, а за кога се зна да је одржавао везе са свгетогорским манастирима. По томе се може закључити, уз резерву, да је Кавалиров пирг саграђен око 1350 године.

Пирг је правоугаоне основе којег сачињавају приземље и пет спратова који су повезани спиралним степеништем. На последњем спрату се налазила црквица у којој се донедавно видели трагови живописа. Пирг је светогорског типа са пиластрима повезаним луковима (изиданом опеком).Око пирга је био конак и келија који су нестали око 1930 год. Испред пирга се налази чесма,Агиазма која је изграђена око 1700 године.  До данас се пирг сачувао цео, за разлику од куле у Хрусији.

 

 

Пирг Преображења- Метаморфосис

 

 

 

Из историјских извора познато је још једно хиландарско спољашње утврђење - пирг Преображења, који се налазио код скита Спасове воде. Њега је подигао краљ Урош средином XIII века да би учврстио одбрану Хиландара са јужне стране. У овом утврђењу је током друге половине XIII века живео познати књижевник Доментијан. Тачно место где се пирг налазио моћи ће да открију тек археолошка ископавања.

 

 

Пирг Светог Василија

 

 

Краљ Милутин је између 1300. и 1302. године подигао велики пирг Хрусију,  вероватно у склопу постојеће келије или утврђења на стени изнад самог мора у којој је неко време била смештена војска краља Милутина у сврху одбране Хиландара. То је мало, засебно утврђење на једној стени на обали, с високом, чврстом кулом, на чијем је врху, док није срушен, била капела посвећена Светом Спасу. Око куле простире се мало двориште, опкољено високим зидинама, а уз њега чврсто грађен арсенал за бродове. У дворишту је Милутинов син, краљ Стефан Дечански, у трећој деценији XIV века, саградио храм с троделним олтарским простором, једном куполом и припратом с попречним сводом. Посветио га је Светом Василију, због чега се, од тог времена, пирг Хрусија назива и Свети Василије. Краљ Милутин је, у више наврата, додељивао Хрусији разна добра и метохе, а извојевао јој је и извесну независност од Хиландара. Хрусија је тада постала једно од најмоћнијих и највећих пристаништа на Светој Гори. Скит Светог Василија је економски веома ојачао током 14.века са својим виноградима, пашњацима, маслињацима и воћнацима да је издејствовао независност од Хиландара и био увршћен као манастир, а његов старешина је уписан на високом дванаестом месту хијерархијске лествице светогорских  манастира. Манастир Светог Василија је поседовао више метоха ван Свете Горе, највећи од њих је  био у селу Куцово. Из легенде на бакрорезу из 1757.године се наводи као Стари манастир и тада се састојао од цркве, пирга,13 просторија-келија, кухиње и пећи. 

 

 

Пирг Хрусија

 

 

На источној страни брда мала Самарија, данас су видљиви само остаци пирга Хрусија висине до 1 метра. Овај пирг је имао јаку одбрамбену моћ и са њега је било лако чувати залив Светог Василија, прилаз манастиру Хиландару са северне, морске стране. 

Пирг Хрусија је изградио краљ Милутин 1300.год.по молби хиландарског игумана Кириака, како би заштитио манастир од разбојника.  Високо изнад мора, како говори Милутинова хрисовуља из 1302.год. у којој налазимо све детаље о изградњи, `где им сазда пирг и на њему црквз Спасења`... У каснијем акту из 1348.год. се алази да је монах Антоније молио игумана Хиландара за благослов да изгради кеију за себе поред пирга Хрусија, коју је саградио након благослова игумана. Старац је у њој живео до краја живота, а након упокојења, келија је припала Хиландару...Овај пирг је краљ Милутин даровао земљом и млиновима у месту Куцово-данас Евкарпиа, на Струми; затим је краљ Милутин обавезао Хиландар да све приходе из манастира Св.Никите код Скопља, као и метоха Тморане, даје пиргу Хрусији, и да овај пирг има да буде правно и економски независтан од Хиландара, иако се налази на Хиландарској земљи.

К. В. ХВОСТОВА.ВЗАИМООТНОШЕНИЯ ХИЛАНДАРСКОГО МОНАСТЫРЯ И НЕКОТОРЫХ ЕГО МЕТОХОВ В XIV в. 33-40

У једном продајном акту из 1332 год. помиње се да је Арсеније, игуман манастира Хиландара, купио неки посед у Акубици, близу манастира... Овај посед, Василијев пирг и манастир налазе се отприлике један километар удаљени од пирга Хрусије, на самој морској обали. О њему до сада у хиландарским актима није било помена.

Код архиепископа Данила који је несумљиво најбоље знао стару топографију Хиландара, јасно каже, да је Хрусија подигнута близу старога града Самариј-на врху мора-, а то је место где и добро очувана кула великог пирга и локална традиција показују траг старог насеља. Василијев пирг и Хрусија два су различита локалитета. на то указују уосталом и два различита имена. Зашто би се Хрусија у толико краљевских повеља и код Данила јасно звала тим именом, кад се за овај други пирг каже да се назива Василијевим... Пирг Хрусија је имао и игумана Арсенија који је за пирг купио и оставио му насеље у Зоерови и имања ивирског манастира. Затим је цар Душан обдарио овај пирг црквом пресвете Богородице у Липљану и трг у овом градуи село Словиње, планину Млечну, виноград у Сухогрлу, село Гаидарохор, засеоке Валавир, Куцулате и Прклиште...

Претпоставља се да је овај пирг јако страдао у неком од земљотреса, пошто се налазио на стрмој падини, а да је камена грађа, након рушења пирга искоришћена за подзидове маслињака и обнову манастира Св.Василија, који се налази на 1 км западно од овог пирга. Василијев манастир је постао наследник овог пирга, док је Хиландар, временом приграбио све метохе пирга Хрусија, а касније и све метохе пирга Светог Василија.

више на. Вл.Ћоровић: Света Гора и Хиландар,131-135

+Вл.Ћоровић: Света Гора и Хиландар, 109

 

 

 

Албански, Арбанашки, Арнаутски  пирг

 

 

              

 

Недалеко од скита Свете Тројице на Спасовим водама, налазе се рушевине Арбанашког или Албанског пирга. Нема тачних података када је настао пирг Светог Георгија или Арбанашки пирг и ко га је саградио, вероватно су списи нестали у некој недаћи или их је појео зуб времена. Овај пирг је откупио Иван Кастриот око 1430.године, отац Ђорђа Кастриота Скендербега-  вође Арбанаса, Албанаца, да би се ту по потреби могао склонити. Иван Кастриот и његов млађи син Репош су се замонашили у Хиландару и након упокојења су сахрањени у хиландарском католикону. Иначе су Срби Кастриоте били велики ктитори Хиландара и својим аделфатима су га значајно помагали. По упокојењу монаха Кастриота, пирг је по уговору враћен манастиру Хиландару. Албански пирг је  уживао  заштиту и помоћ  Влашких војвода у 16.веку. Тако је војвода Радул од Афумација подигао и келију или цркву Светог Николе у кругу овог  пирга. Овај пирг је имао своје обитељи којима је припадао тзв. Јерусалимски типик по којем су се управљали. Крајем 17.века у овом пиргу је боравио старац Петроније заслужан за повезивање више књига. На бакрорезу из 1757.године овај пирг се  приказује као добро организована утврда са одбрамбеним зидом који је опасавао пирг и више зграда уз њега.

Од пирга, основе око 6 х 7 метара, очувани су зидови, до висине око 5 метара, који су били ојачани пиластрима. Његова намена је била да чува прилазе манастиру са копнене стране. Претпоставља се да је у самом пиргу била црквица посвећена Светом Ђорђу.

 

 

 

Пирг Палеомонастирио-

старог манастира или Гранична кула

 

 

 

Византијска или Хиландарска гранична кула-пирг се налази на граници Хиландара са Зографом, на Хиландарској земљи на једном узвишењу у близини пећине светог Козме и недалеко од пешачке стазе која спаја манастир Хиландар и манастир Зограф.

Сматра се да је пирг био саставни део зидина Палеоманастира, или старог манастира. По истраживању византолога и других стручњака, на кули се могу разликовати два периода њене изградње: први период  је XI век ( по мишљењу појединих стручњака, ова кула припадала је неком рано-византијском манастиру у чијој је близини била) и други период је од XII до ΧIV века (позно-византијски) време српске обнове Хиландара, јер по начину доградње истоветне су пирговима у оквиру манастира Хиландар,  када је кула поново била у употреби и то вероватно као осматрачница и/или одбрамбена кула за манастир Хиландар. Остале појединости о византијској / граничној кули су веома оскудне и чекају будућа времена да се разоткрију.

 

 

Пирг краља Милутина- Типикарница, Кареја

 

 

Прве вести о боравку српских монаха у средишту Свете Горе везане су за живот Испоснице коју је у непосредној близини Протата, одмах након оснивања Хиландара, подигао Свети Сава српски и посветио своме заштитнику истог имена, Светом Сави Освећеном, да би се у њој посветио строгом испосништву. Келија је добила посебно место у устројству Свете Горе и својеврсну независност која је, уз правила о начину живота, утврђена посебним типиком, КАРЕЈСКИМ ТИПИКОМ, чији се оригинал у виду пергаментног свитка налази данас у ризници Хиландара. По овом типику, ова келија се још назива и Типикарница. Сам Свети Сава се старао да Испосницу обезбеди имањима, па је и приликом последњег боравка у Кареји, у лето 1229.године, у жељи да засади виноград, за 300 перпера купио земљиште манастира Светог Димитрија.

О испосници су се старали и српски владари и други ктитори, па је током векова много преправљана. Од куле коју је подигао краљ Милутин 1316.године и цркве Светог Николе уз испосницу-келију, која је у деветој деценији XVII века саграђена издатком темишварског епископа Михаила, данас нема трага.

 

 

Пирг и манастир Калитса

 

светлопис из 2016.год

 

Манастир и пирг на Калитси је смештен  на левој обали реке Калитса ,непосредно изнад ушћа реке Калитса у море, у подножју полуострва Арапис. Припада старијој групи манастира, претпоставља се да је постојао још у 10.веку и да га је Ромелијски цар Комнин Анђео заједно са манастирима Милеје даровао св. Симеону Мироточивом. Данас су од манастира остали источни зидови, олтара, делови наоса и темељи припрате. 

 

светлопис из 2016.год.

 

извори:της Καλίτσας: ερείπιο πύργου (11ος αι.). (http://trelogiannis.blogspot.com/2010/06/122.html)

http://agioritikesmnimes.blogspot.com/2015/08/7008.html 

(истраживање је у току)

 

 

Пирг Светих мученика

 

Овај пирг се налазио негде у близини ман.Хиландара. Ова спомен кула саграђена је између 1316 и 1356 год. Спомиње се у неколико списа из ман.Хиландара и ман.Ватопед. Претпоставља се да је једна  од више руина које се и данас виде у околини ман.Хиландар, али се незна тачно која. Преостаје да археолошка истраживања потврде његово постојање и утврде локацију.

извор:των Άγιων Ακίνδυνων (=του Άγιου Ακίνδυνου): μνημονευόμενος πύργος, ο όποιος κτίσθηκε μεταξύ των ετών 1316 και 1356· ίσως να προϋπήρχε. (http://trelogiannis.blogspot.com/2010/06/122.html)

 

 

Пирг Круна

 

 

Овај хиландарски пирг се налази на 1км  северо-западно од  Јерисоса, уз магистрални пут који води ка Ставросу. Сматра се да је добио име по Скала Корони који је постојао у његовој близини, па га и данас Грци називају Круна пиргос.

Пирг је био окружен високим зидинама, које се и данас виде, а које су у полусрушеном стању. По турским документима се види да је пирг постојао још у XV веку и да је тада био у атару села Скала Корони и да је припадао манастиру Хиландар заједно са околном земљом. Још у то време се радило о утврђењу са пар зграда и пиргом који су били окружени високим зидинама. По турским документима целокупно утврђење је манастир изгубио 1542 год. и то стање је било све до 1719 год. када је ман.Хиландар поново откупио Пирг са утврђењем и околном земљом од сељака. 1765 год. ман.Хиландар  продаје целокупно утврђење околним сељацима, све до 1821 год. када је избио пожар и пирг се у великој мери урушио, а утврђење је било потпуно напуштено заједно са околним кућама, шталом. Средином XIX века у више докумената се наводи да је ман.Хиландар повратио власништво над овим утврђењем и да је у пар наврата радио обимне радове како би га обновио и активирао манастирску економију.

Данас је кула висока 12 метара, са околним зидинама висине до 4 метара. Има трагова објеката који су се налазили унутар и у околини утврђења, а само утврђење се налази уз магистрални пут. И данас је у власништву ман.Хиландара.

извор:http://www.stagira.gr/site.php?&file=information.xml&catid=81

- http://www.dimosaristoteli.gr/gr/sights/krouna-tower (додатак)

 

 

Пирг Светог Јефтимија, Палеокастро

 

 

Остаци овог пирга са околним утврђењем се налази на обали Јерисоског залива у области званој Тесалоникес. По неким документима сматра се да је овај пирг заједно са утврђењем саграђен између 1018 год. и 1029 год. Налази се на Хиландарском метоху Кумица, на око 2км од границе Свете Горе према Неа Роди.

извор:http://agioritikesmnimes.blogspot.com/2012/06/1485-122.html

 

 

Српски пирг

 

Овај пирг се налазио у оквиру некадашњег метоха Трипити,  2  км јужно од места Неа Рода. Посвећен је Светом Николи. Постојао је све до 19.века,  када су му били видљиви темељи. Иначе  је био у функцији одбрамбене куле све  до краја  16.века, како се претпоставља. 

*истраживања су у току

ДОДАТАК ЗА ПИРГОВЕ

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Овај пирг се први пут помиње средином XVI векакао Кавалиров пирг. Тек од краја XIX века се почео називати Милутинов пирг, што се одржало до данас. Ко је био Кавалар(ос), односно Кавалар или каволар, тешко је рећи, има значење речи "коњаник", претпоставља се да се назив пирг односи на једног пронијара који је имао доживотни посед због службе цару Душану, а за кога се зна да је одржавао везе са свгетогорским манастирима. По томе се може закључити, уз резерву, да је Кавалиров пирг саграђен око 1350 године.

Пирг је правоугаоне основе којег сачињавају приземље и пет спратова који су повезани спиралним степеништем. На последњем спрату се налазила црквица у којој се донедавно видели трагови живописа. Пирг је светогорског типа са пиластрима повезаним луковима (изиданом опеком).Око пирга је био конак и келија који су нестали око 1930 год. Испред пирга се налази чесма,Агиазма која је изграђена око 1700 године.  До данас се пирг сачувао цео, за разлику од куле у Хрусији.

- See more at: http://www.hilandar.info/strana.php?strana_id=102#sthash.1ytkg4Ec.dpuf

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 
ENGLISH ΕΛΛΗΝΙΚΑ РУССКИЙ
LATINICA
 
Претрага на ћирилици!
 
 
 
 
Вести из Хиландара
 
Света Земља
 
Византолошки институт
 

О Светој Гори
 
Пријатељи Свете Горе
 

Блог о Светој Гори
 

Филм Отац
 

Светогорац
 
 
 
Мапа сајта
 

©2013-2017 Хиландар.инфо | Сва права задржана | Услови коришћења | LaktusDev