Света Гора
 
Манастир Хиландар
Хиландарска књижара
Библиотека Смештај књига  
 
 
  

Смештај књига

(Без писаног одобрења аутора текстова није дозвољено преузимање садржаја портала www.hilandar.info у комерцијалне сврхе. За детаље садржаја и питања пишите на емаил: njonic@yahoo.com. Закон о ауторском и сродним правима 2009,2011,2012.)// дец.2013

 

 

Књиге Хиландарске библиотеке у средњем веку налазиле су се на више места у самој лаври (олтару, певници, проскомидији, звонику), Типикарници Светога Саве у Кареји, скевофилакији, сугестици, скитовима, келијама, одбрамбеним, утврђеним кулама (пирговима-ступовима) које су имале своје црквице, па и одређена местаза преписивање књига. За ову последњу намену, такође, су биле потребне књиге, и то, најчешће, више примерака једне исте књиге ради поређења, исправљања, или нове редакције текста. Овакав смештај књига није ништа специфично за наш манастир. Такво стање било је код свих других манастира и условљено је самим коришћењем књига које су се морале налазити у свим култним местима где се, према манастирском типику, читало и појало из одређених литургијских књига без којих се није могла служити служба Божија, нити заједничко молитвено читање у трпезарији за време обеда, или појединачно у ћелијама. На ведутама манастира Хиландара из 1755, 1757. и 1764.год., које се у науци сматрају првим штампаним описима манастира, виде се нека култна места у којима су се, у средњем веку, налазиле књиге. Данас се, у онима које настањују монаси, налазе нове црквенословенске књиге, јер су све вредне средњовековне књиге, у неколико наврата, сакупљане и смештане на једно место у хиландарском комплексу.

 

 

О смештају књига у XIX и XX веку говоре научници-истраживачи, жалећи се, најчешће на лоше услове чувања и небригу монаха-библиотекара. Они не дају увек тачно место где су нашли књиге. Тако Димитрије Аврамовић 1847.год., каже да Хиландар уредне књижнице нема, већ да књиге стоје на више места. Кирило Михаиловић, служећи се Барским, у својој књижици Краткоје описаније свјатија и преславнија лаври царскија Хиландара (Будим, 1814.) описујући манастирски комплекс, наводи у близини "звонице подобне пиргу" просфорницу, еклисијарницу и библиотеку. Средином XIX века, књиге су биле смештене на више места.

Претпоставља се да је једно од тих места била просторија изнад трема стареманастирске трпезарије. У ову просторију пренете су 1797, књиге из зградејужно од пирга Светог  Саве, према олтару саборне цркве која је изгорела 1722. или 1776. год. Занимљиво је, да архимандрит Леонид који је, три пута посетио Свету Гору (1859, 1866 и 1868.) и први детаљније описао хиландарске књиге, не говори где се налази Библиотека, већ само да су књиге смештене у нереду на полицама.

Нићифор Дучић 1882.год., помиње библиотечку просторију која се налази у једној доста пространој ћелији под трпезаријом са западне стране саборне цркве, која није грађена за књижницу и изложена је опасности од ватре.

Опширније о библиотечком смештају говорили су Сава хиландарац у Историји манастира Хиландара (1894.), а три године касније Ф. Пастрнек у предговору Савиног Каталога. Према Сави Хиландарцу манастирска библиотека се налази на првом спрату једне зграде дозидане 1777. године до трпезарије. Дугачка је двадесет пет корачаји, широка осам, има шест прозора са дворишта, а четири гледају у унутрашњост трпезарије. Књиге су смештене устакленим ормарима. Грчка библиотека је у побочној мрачној соби на сталажама, а "неки стари грчки рукописи" налазе се на јужној страни у једном стакленом орману, у средњој прегради. У ово време библиотека и ризница су заједно смештене. И они су скренули пажњу на неодговарајућу просторију која се налазила у близини велике манастирске кухиње. Тада се помишљало да се бибиблиотека премести у пирг Светог  Саве. После првог светског рата, 1925.год., трошком југословенске државе адаптиран је параклис Светог  Арханђела где је безбедније смештена библиотека у дрвене полице. Ту се налазила све до 1973.год., када је, заслугом Хиландарског одбора САНУ, Хиландарског савета Републичког завода за заштиту споменика културе Србије и самог манастирског братства довршена нова наменска библиотечка зграда у коју су, поред Библиотеке, још смештени архив и ризница.

Од научника који су у XX веку радили у Хиландарској библиотеци, колико нам је познато, само је Димитрије Богдановић покушао да, бар делимично, реконструише ранији смештај књига. Разумљиво је, да је пажња научника била усредсређена на проучавање извора, пре свега диплома и књига, а да их је библиотечка проблематика мање интересовала.

Данас, у новој библиотечкој згради, књиге су смештене по нумерусу куренсу на металним полицама. Књиге су смештене на полицама укупне дужине преко 700 метара. То су урадили библиотекари Народне библиотеке.

 

Хиландар, колевка писмености (видео)

 

 

 
ENGLISH ΕΛΛΗΝΙΚΑ РУССКИЙ
LATINICA
 
Претрага на ћирилици!
 
 
 
 
Вести из Хиландара
 
Света Земља
 
Византолошки институт
 

О Светој Гори
 
Пријатељи Свете Горе
 

Блог о Светој Гори
 

Филм Отац
 

Светогорац
 
 
 
Мапа сајта
 

©2013-2017 Хиландар.инфо | Сва права задржана | Услови коришћења | LaktusDev